Dobri očevi su uvek tu za dete.
Ženama je priroda podarila majčinski instinkt, neku vrstu predodređenosti za ulogu koja ih očekuje kada dobiju dete. Očevi, sa druge strane, moraju da se uklope, izgrade odnos s detetom i polako se priviknu na izmenjenu porodičnu situaciju.
Stručnjaci kažu da moderni očevi sve više učestvuju u odgajanju, nezi i obrazovanju svoje dece. Oni više nisu samo autoritativne figure kojih se deca plaše, nego su tu da pozitivno utiču na detetov karakter, njegove osobine i navike.
Istraživanja pokazuju da maleni izrastu u daleko kvalitetnije osobe kada su očevi aktivno uključeni u njihovo odrastanje, a stručnjaci tvrde da postoje zajedničke karakteristike koje krase sve dobre očeve. Evo najvažnijih od njih.
1. Dobri očevi su i dobri modeli. Deca lako primaju poruke, kako verbalne, tako i neverbalne, odnosno posmatraju kako se ponašate i to oponašaju.
2. Dobri očevi su uvek tu za dete, ne beže od kućnih obaveza i poslova i ne prepuštaju negu deteta isključivo majci. Aktivno učestvuju u svemu, grade prijatnu porodičnu atmosferu i trude se da svojoj deci budu pozitivni uzori.
3. Previše strog, autoritativan otac, ili onaj koji svojoj deci ne pruža dovoljno nežnosti, formiraće dete po svom modelu, pa ni ono neće biti u stanju da se drugačije postavlja prema svojoj deci.
4. Dobri očevi biraju reči i ne razgovaraju impulsivno. To pretpostavlja strpljenje da se s detetom razgovara na njegovom jeziku. Stručnjaci tvrde da mlađa deca ne razumeju apstraktne pojmove, pa očevi treba da govore tako da ih deca shvataju.
5. Dobri očevi podstiču decu. Očevi, prema pravilu, više nego majke, decu uče rešavanju problema.
6. Očevi koje stručnjaci nazivaju dobrim deci dopuštaju da sama dođu do svojih rešenja, ne nameću im sopstveno mišljenje. Dozvoljavaju deci prostor i vreme, ali i sigurnost da bi se odvažila na sopstveni stav.
7. Dobri očevi ohrabruju i podstiču dečju kreativnost i intuiciju.
8. Dobri očevi se čuvaju osuđivanja. Deca greše dok usvajaju nova znanja. Očevi koji se čuvaju osuđivanja znaju kada treba zadržati svoj sud za sebe. Uočavaju dečje greške, ali ih ne vrednuju kao dobre i loše nego uče decu da ih posmatraju kao izbore koje ponekad moraju samostalno da naprave.
9. Dobri očevi decu vide kao učitelje. Učenje je uzajamni proces – i od dece može mnogo da se nauči. Maleni nam uvek nude lekcije, pa su dobri očevi više usredsređeni na ono što oni moraju da nauče i preduzmu, umesto da od deteta očekuju previše.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
U Republici Srbiji je trenutno najizrazeniji oblik polne diksriminacije. Radnici centra za socijalni rad moraju zbog otkaza da sudu prosledjuju direktivu i naredjenje nadleznog ministarstva da se deca na starateljstvo dodeljuju majkama po svaku cenu cak i kada su majke alkoholicarke, prostitutke ili narkomanke. Sud pere ruke od ove sramote tako sto samo prepise to misljenje i kraj price. Rezultat sve ga ovoga je sledeci. Starateljstvo pripada majkama u 99% slucajeva, brakovi traju do sest godina, porodicno nasilja nikada izrazenije, deca odrastaju bez oceva, ocevi se tretiraju u sistemu kao stoka. Objasnjenje. U Zakonu o porodicnom pravu jasno stoji da su otac i majka ravnopravni kao staratelji pred sudom, pa vi sami procenite ko ovde koga pravi na budalu. Brakovi traju jako kratko jer mlade mame koristici patologiju sudstva koriste sopstvenu decu da bi dolazile do alimentacione finansijske zarade pri cemu ih deca ne zanimaju mnogo sto se i vidi iz cinjenice da vec sa godinu i po upisuju decu tj. bebe u jaslice, pa onda vrtici pa u skoli boravci, pa dadilje, pa baba i deda i to sve pored zivog oca deteta kome bivsa supruga ne dozvoljava zainat da vidi sopstvenu decu po sest godina ucenjujuci ga detetom za basoslovne novce. Nasilje je neizbezno. Zamislite u kakvom se stanju nalazi jedan od roditelja koji ne moze da vide bebu svoju odnosno malo deto po sest godina. Pri tome cak i ako postoji Privremena mera vidjenja, majke se uopste toga ne pridrzavaju i ne moze im niko nista. Zenska deca koja odrastaju bez oceva jako rano stupaju u seksualne odnose sa znatno starijim muskarcima i vrse u velikom broju abortuse. Otprilike na osnovu ppodataka nadleznog ministarstva, svaka treca trudnoca biva prekinuta u Srbiji abortusom. Muska deca koja odrastaju bez oceva jako brzo ulaze u vode nasilja. Lepo je ovo sto ste vi gore napisali ali to vazi za normalan civilizovan svet u kome su roditelji zaista ravnopravni u vrsenju starateljstva i roditeljstva i u braku i pred sudom, ali je gornji tekst iluzoran ako sagledavamo kroz nasu prizmu ovde u Srbiji. Dakle, zasto drzava Srbijia ispunjava sve hirove mladim mamicama, zasto su nase bebe i deca zrtve raskalasnog bahatog i momackog zivota majki, i zasto se ocevi tretiraju kao stoka, ostaje da se vidi. Jedan od odgovora bi mozda mogao da bude da sa ovakvom pogubnom politikom po pitanju prava dece, drzava ostvaruje suficit. Sramota za drzavu, sramota za radnike Centara za socijalni rad, sramota za sve sudije u Srbiji. I pored svog ovog zla, i bebe i ocevi vam porucuju ako ste mislili da cemo se predati, grdno se varate a vama neka sudi i zivot, sud i bozijal pravda.