Deca u sovjetskim vrtićima spavala su na otvorenom, čak i zimi, kad su temperature bile debelo ispod nule. To je bila uobičajena praksa. Danas se takav prizor još može videti u skandinavskim zemljama, na primer u Norveškoj.
Aki da li je to opasno za zdravlje dece? Novinari portala Russia Beyond proučili su dokument pod nazivom Sanitarna pravila i propisi za dečje vrtiće iz 1985. koji su odobrili medicinski autoriteti SSSR-a.
Sovjetske dečje ustanove razumele su da deca treba redovito da borave na svežem vazduhu. Propisi su zahtevali provetravanje prostorija vrtića najmanje dva puta dnevno i redovna igra i šetnja dece napolju. Zaposleni u vrtiću trebalo je da paze da su deca toplo obučena, ali ne preterano. Zimski kaputi bili su obavezni samo ako temperatura padne ispod 4 Celzijusa. Međutim, u ovim Sanitarnim pravilima i propisima ne postoje nikakvi podaci o spavanju na otvorenom.
Radni logor ili zdrava navika?
Ipak, fotografija na kojima deca spavaju napolju ima na pretek. Postoje i brojni zanimljivi komentari na tu temu od ljudi koji su dovoljno stari da se sećaju svoje mladosti u SSSR-u.
Jedan od najvažnijih zadataka prve sovjetske vlade bio je zaustaviti masovne epidemije, uključujući tuberkulozu. Do početka 1930-ih u klinikama za tuberkulozu radilo je preko 25 hiljada lekara ; do 1957. više od 130 miliona sovjetskih ljudi vakcinisano je protiv tuberkuloze. Ali srž borbe protiv epidemija bila je svakodnevna higijena, propagirana u dečjim vrtićima širom SSSR-a, prenosi Index.hr.
Sveži vazduh bio je neophodan za dobro zdravlje. Zdravlje prvih careva dinastije Romanov bilo je loše jer su većinu života provodili u svojim odajama, retko udišući sveži vazduh, naročito dok su bili deca.
Nasuprot tome, sovjetska deca su mnogo vremena provodila napolju. Internet korisnik matros_kruzhkin, koji je između 1959. i 1960. proveo godinu dana u bolnici za decu protiv tuberkuloze, napisao je: „Jako se dobro sećam ovih vremena dremanja na otvorenim terasama, čak i zimi. Samo je nos bio otkriven kako bismo mogli da dišemo. One koji još nisu hodali iznosili su napolje i umotali u toplu ćebad. Sobe su se grejale pećima na drva“, napisao je on.
Korisnik DuraLena priseća se da je 1980-ih „cela vrtićka grupa hodala napolju samo u gaćicama, dok su ih polivali vodom iz creva“.
Međutim, nekoj deci ovakav režim nije bio nimalo prijatan.
„Ovo nikad neću zaboraviti, bilo je kao radni logor“, napisao je korisnik po imenu barbosiara.
„U ovim vrećama za spavanje nisi mogao da se pomeriš ni centimetar, a ja nisam mogao da izdržim u nečemu toliko čvrstom. Kad bih poludeo od besa, prokleta vaspitačica u vrtiću bi me samo čvršće stisnula.“
Bilo je tu puno posla za vaspitačice. Korisnica eliabe_l, rođena u Moskvi 1950-ih, priseća se: „Decu su morale da smeste u vreće za spavanje, a zatim iznesu na terasu pa širom otvore prozore vrtića. Nakon sata dremanja, sve je trebalo vratiti unutra. I to je bio običan vrtić, a ne elitna ustanova. Svako jutro svu decu je pregledava lekar, a ako bi se neko prehladio, slali su ih kući.“
Sanitarne norme propisivale su spavanje napolju ako je temperatura bila iznad -10 Celzijusa.
Romantično iskustvo
Sve u svemu, reč je o iskustvu koje mnogi ljudi pamte i u svojim starijim godinama. Mnogi su ovu „romantičnu“ naviku spavanja zadržali do danas pa spavaju s otvorenim prozorima i u najhladnije doba godine.
„Sećam se kako su nas u jaslicama nakon ručka stavljali u debele vreće i izvodili van na spavanje. Spavali smo na nekim vrlo širokim stolovima. Volio sam ležati i gledati kako u jesen pada lišće ili kako senice skaču po golim granama zimi. I uvek je blizu nas sedela vaspitačica, obučena u kaput. Hvatala je promrzle prste, s vremena na vreme gledajući nas ispod obrva. Brzo bih čvrsto zatvorio oči i pravio se da spavam“, zaključio je korisnik Olk.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.