Deca se vrlo često ne slažu sa roditeljima, a to je najviše izraženo u pubertetu i tim kritičnim godinama za svako dete, kada misle da ih niko ne razume i ne podržava. Brojne studije kažu da sve potiče iz ranog detinjstva, pa tako i „talenat“ za laganje.
Roditelji, naravno, igraju veliku i najvažniju ulogu u odrastanju deteta i u formiranju njegovog karaktera. Često nismo ni svesni da deca prihvataju model ponašanja koji imaju pred sobom.
Nemojte im davati lažna obećanja, jer ona to pamte i usvajaju kao pravi sistem po kom treba da rade. Na primer, „dobićeš igračku ako pojedeš sve iz tanjira“ je odličan uslov da ga naučite da treba sve da pojede, ali najgora moguća metoda vaspitavanja ukoliko ga izigrate i ne kupite obećanu igračku kao nagradu.
Kada je taj prelomni trenutak kad počnu da nas lažu i koja deca imaju veće predispozicije da izrastu u lažove?
Stav psihologa je da strogi roditelji često izazivaju kontraefekat i stvaraju lažove od svoje dece. Njihov sistem zabranjivanja se pokazao kao prilično loš. Deca koja se boje da kažu istinu i pribegavaju laganju, imaju velike šanse da vremenom postanu sve bolji lažovi i da im to postane praksa u životu kad god treba izbeći nešto loše ili ukloniti krivicu sa sebe.
U određenom periodu je karakteristično za decu da lažu, ali to su uglavnom nemoguće stvari i vremenom, kako sazrevaju, to prolazi. Ukoliko vaše dete uporno laže, čak i za neke ozbiljnije stvari, problem može da bude nešto u porodičnoj svakodnevici što ga na to podstiče.
Roditeljstvo je jako kompleksno. Vaš tretman strogoće i kažnjavanja ga je naučio da ćete vi biti srećniji i zadovoljniji ukoliko čujete ono što želite, a on će istovremeno izbeći kaznu. Bežanje od realnosti napraviće pravog malog, uvežbanog lažova kom će to postati svakodnevnica i normalna pojava.
Morate malo popustiti i pokušati da ostvarite prijateljski odnos sa detetom, tako da se ipak zna ko je roditelj, ali i da ima osećaj da vam uvek sve može reći. I zapamtite, mala deca su veliki psiholozi!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Kakvi su tek bili „roditelji“ Karla Hijeronimusa
Uspostavljanje poverenja izmedju roditelja i deteta je srz odgoja,po mom misljenju ,mozda stecenog iskustvom ali i preispitivanog tokom zivota.Mislim da se stice dobrim primerom roditelja u zivotnim situacijama bez prevelikog demonstriranja prihvatljivog ponasanja jer kao sto cujemo od psihijatara deca upijaju pre nego sto imaju i svest o postupcima koji su zdravi a koji ne..Takodje mislim ,jer licno pamtim,izraz i reakciju oca kada me je uhvatio u lazi(kupila zvake koje sam sakrila ,uz ono zasta sam poslata) i zbog cega sam bila ubedjena da je to nesto toliko lose.da decu treba kritikom ,nekom vrstom mere opominjati i kontrolisati u ranom uzrastu(od 6_7).Mnogo je tesko naci pravu meru izmedju strogosti i nemara .Biti inspirativan roditelj i biti autoritet ,jer bez autoriteta dete gubi svest o „zabranjenom“.
a kum
kume