Nije mali broj romantičnih osoba koje smatraju da, kad im nešto „zatreperi u stomaku“, kad osete čuvene „leptiriće“ svaki put kad vide određenu osobu, da je to znak ljubavi. A nije – „leptirići“ su znak strepnje, ne ljubavi.
„Leptiriće“ možete osetiti već kad prvi put u životu vidite neku osobu, tako da oni ne mogu da budu znak ljubavi – kako možete da volite nekog koga prvi put u životu vidite, s kime nikad niste razgovarali, o kome ne znate ama baš ništa, samo ste ustreptali kad ste ga ugledali?
Ono što se zapravo desilo jeste to da ste na osnovu tog jednog pogleda stekli izvestan utisak o toj osobi (utisak koji bi i te kako mogao da vara, jer o njoj ne znate ništa), na osnovu tog utiska postali zainteresovani, i strepite da ta osoba neće biti zainteresovana za vas.
Po pravilu (ima i izuzetaka, naravno), „leptiriće“ osetite kad ocenite da vas osoba interesuje, ali da je „van vaše lige“, tako da i te kako imate razloga da se plašite odbacivanja. Nekad vas strah zaustavi, a nekad ne dopustite da se to desi, već priđete toj osobi.
I onda? Ta osoba vas odbaci? Nekad da, ali nekad i ne. Nekada se upustite u vezu s njom. Ima onih koji se redovno upuštaju u veze isključivo s osobama u čijem prisustvu im „zaigraju leptirići u stomaku“. I, te veze se često završe loše, bude tu mnogo raskidanja, mirenja, ponovnog raskidanja, mnogo sukoba i nesrećnih trenutaka… Ima uzbuđenja, ima snažnih emocija, ali spokoja i osećaja sigurnosti i poverenja nema.
A onda, posle nekog vremena, dosade dam te veze u kojima imate snažne emocije, ali ne i sreću. I ne dopuštate više sebi veze s osobama u čijem prisustvu osetite „leptiriće“. Prođe još vremena, i upoznate nekog ko vam ne izaziva „leptiriće“, ali vam nije ni neprijatno s njim. Vidite se jednom, dvaput, triput, nema „leptirića“, ali je prijatno. U nekom trenutku oduševi vas nekim pažljivim gestom. Kasnije vas podrži onda kad vam je to najpotrebnije. „Leptirići“? I dalje ih nema. Ali ima nečeg drugog: osećaja sigurnosti. I ostanete s tom osobom. Godinama kasnije, „leptirića“ i dalje nema, ali ste srećni, sigurni i voljeni, i tu osobu ne biste menjali ni za koga, pa makar uz nekog drugog osetili jato orlova kako divljački leti po vašem stomaku.
Ne kažemo da „leptirići“ redovno vode do loših veza. Samo, nisu znak ljubavi, tako da bi bilo dobro biti oprezan i ne zaletati se.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Bravo za tekst! Leptirići, koliko ih samo ljudi priželjkuju. Kada ih jednom osete žele uvek da ih osete. Misle da nam je život podario leptiriće kao garant za srećan život. Ali to je samo trenutak koji nas opija i ništa više. Za sreću je potrebno mnogo više od leptirića. Lepo je ako su i oni nekada prisutni sa dragom nam osobom. Ali oni su samo jedan mali segment našeg života. Tako ih treba i posmatrati. Problem je kada želimo da nam stalno lete po stomaku. Onda smo spremni da damo i dragocenije stvari samo da ih osetimo, uvek iznova verujući da će duže trajati.
„Leptirići“ su znak nervoze, strepnje i ne javljaju se samo kada strepimo zbog ljubavi već i u svim drugim nama bitnim trenucima. Ako neko tako reaguje na situacije za koje nije siguran kako ce ispasti a stalo mu je da sve ispadne dobro, onda može da ih oseti i pred ispit, na primer.