Da ne biste poverovali u sliku stvari kakvu nam obično svima serviraju mediji, a to je – SVE JE U SEKSU – danas, za promenu, pričamo o dobroj, staroj, izgleda pomalo zaboravljenoj – LJUBAVI. Umesto surogata, uzmite pravu stvar!
Premda svako nosi odgovornost za svoje postupke, globalno posmatrano, teško je principijelno okriviti ljudski rod za to što se odnosi između osoba suprotnog pola u “love & sex” vodama sve više zasnivaju na ostvarivanju seksualnog spajanja i zadovoljenju telesnih prohteva ili, šire rečeno, na – UZAJAMNOM INTERESU (budimo iskreni – seks je upravo to, zar ne?), a sve manje na ljubavi, uzajamnom poštovanju, poverenju i prijateljstvu. Život je brz, a kako stvari stoje, biće samo još brži i u toj brzini nema baš mnogo vremena za ostvarivanje kvalitetne međuljudske komunikacije. Izumi i spravice koje su izmišljene kako bi nam, navodno, olakšale život i komunikaciju – Internet, mail, mobilna telefonija, instant messaging, SMS – zapravo je osiromašuju, svodeći je na jednodimenzionalnu razmenu alfanumeričkih (ili, ređe, glasovnih) poruka, kod kojih je potrebno uložiti znatan napor kako bi iz rečenog (napisanog), jasno i nedvosmisleno, isplivale prave emocije i stav prema sagovorniku; da ne pominjemo to što je većina ovih savremenih načina komunikacije prosto idealna za zaštitu anonimnosti, a samim tim i za izbegavanje iskrenosti – kao stvoreno za uplašene, frustrirane, svakodnevnim životnim ritmom gotovo pregažene savremene ljudske primerke. Naravno, nije sve tako crno; sve ovo o čemu pričamo samo je jedna strana medalje, ali nije ni za potcenjivanje. Primer koji rečito govori o tome stiže nam iz Britanije.
U renomiranom britanskom bračnom savetovalištu Relate, tako, tvrde da globalna računarska mreža igra sve značajniju ulogu u raspadu mnogih bračnih zajednica. Kako govore trenutne statistike, jedna od deset osoba koje se obrate timu ovog savetovališta za lošu sudbinu svoje veze krivi upravo – Internet. Prva žena ovog savetovališta Andžela Sibson (Angela Sibson) tumači to na sledeći način: “Ljudi provode isuviše vremena na Internetu, najčešće u tu svrhu žrtvujući vreme koje bi inače posvetili svom životnom saputniku. Međutim, problem nije tako jednostavan i ne sačinjava ga samo zavisnost od surfovanja. Svetska mreža prosto vrvi od sadržaja koji mame na neverstvo. Internet čini dostupnom i lakom komunikaciju sa milionima drugih osoba, koje ponekad mogu biti potencijalni novi partneri, a veze uspostavljene na ovaj način mogu pokatkad biti toliko snažne da čak rasture postojeću.” Sibsonova nastavlja: “Virtuelno neverstvo je, po prirodi stvari, jednostavnije od onog ‘realnog’ – preljubnik čak ne mora ni izlaziti iz kuće niti izmišljati često prozirne, a uvek rizične izgovore, kako bi se ‘sastajao’ sa svojom novom ljubavlju. Osim toga, online veze su ljudima često uzbudljivije od onih u ‘stvarnom’ životu – možeš da se predstaviš onako kako ti se sviđa i ne moraš da preuzimaš odgovornosti kakve podrazumeva prava veza.”
Prema rečima Andžele Sibson, u najugroženiju grupu spadaju odrasli starosne dobi od 25 do 35 godina, jer se radi o ljudima čije životno doba već nalaže stupanje u ozbiljne veze, a istovremeno su i najredovniji korisnici Interneta.
Iskustva nekih od njih govore više od hiljadu (tuđih) reči. Recimo:
“Moja supruga, sa kojom sam u braku već deset godina, upustila se u ljubavnu vezu sa čovekom kojeg je upoznala preko Mreže. Ironičnim obrtom okolnosti, to je mogla da učini tek pošto sam je ja naučio kako može da koristi računar i Internet. Ipak, još uvek smo zajedno i pokušavamo da sredimo svoj brak i život.”
Jedno drugo iskustvo odnosi se na to koliko lepša polovina troši vremena na surfovanje: “I ja koristim Internet, no i bez njega bih bio savršeno srećan. Voleo bih da to mogu da kažem i za svoju ženu. Međutim, ona, čim se vrati s posla, smesta uključuje PC i nekada prođe i pet ili više časova pre nego što ga isključi i uopšte primeti da postojimo. Naš brak zbog toga pati, a pati i naš sin.”
Bračni savetnici parovima koji imaju probleme ove vrste preporučuju (tako predvidivo!) otvorene razgovore o načinu i razlogu korišćenja Interneta i računara. A mi bismo dodali (pa makar i na štetu svoje posećenosti 🙂 ) – isključite na neko vreme računar, osvrnite se oko sebe, pogledajte kako je život lep i koliko oko vas ima ljudi koji vas vole i koje volite. Internet – da, kompjuter – da, ali samo u meri u kojoj ne preuzimaju vlast nad vašim životom i međuljudskim odnosima. Vremena je u životu malo, zato ga trošite na svoje bližnje, na žive ljudi od krvi i mesa, na one za koje znate da mogu da vam uzvrate nečim za šta ni najsavršeniji računar nikada neće biti sposoban – osećanjima!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.