Pisali smo juče o emocionalnom neverstvu, o tome kako, bez ikakvog „predumišljaja“, dolazi do toga onda kad muško-žensko prijateljstvo ode predaleko. Niko tu ništa nije planirao, niko nije ni želeo da do toga dođe, a opet, desilo se – i ima veoma loše efekte na vašu vezu, čak i ako do fizičkog neverstva nikad ne dođe.
Problem je što se ovakva prijateljstva razvijaju postepeno, a signali u šta prerastaju često budu prenebregnuti, naročito ako imate problema s voljenom osobom i treba vam neko da vas sasluša, ili samo da učini da se osetite privlačnim. Neko prema kome ne osećate obavezu, ko vas vidi kao šarmantnu osobu koja dobro izgleda, i ko vas ne podrazumeva u svom životu jer ste mu bračni ili vanbračni partner i majka ili otac njegove ili njene dece. Ali, ništa se konkretno nije desilo! Nije – i to pojačava osećanja, jer nije došlo do „konsumacije odnosa“, plus umanjuje osećaj krivice jer, eto, ničeg fizičkog tu nije bilo, iako svega ostalog jeste.
Rezultat? Nekad se trgnete, shvatite da je vaše prijateljstvo otišlo predaleko i povučete se – povlačenje je bolno i za vas i za tog prijatelja ili prijateljicu, jer ste jedno drugom počeli da značite jako mnogo – a zatim pokušate da nanovo izgradite oslabljeni odnos s partnerom ili partnerkom. A nekada se ne trgnete na vreme, već samo u nekom trenutku shvatite da su vam osećanja prema tom prijatelju ili prijateljici jača nego prema partneru ili partnerki, i da ste se od nekad voljene osobe udaljili toliko da vam sada deluje maltene kao stranac.
Ovo ne znači da se ne treba družiti s osobama suprotnog pola, ali je dobra ideja biti oprezan s tim prijateljstvima. I setiti se da ipak najveći deo bitnih stvari treba da delite s voljenom osobom, ne da vam prijatelj suprotnog pola bude prvi ili prva kome/kojoj odjurite da javite ono važno. Ali, partner ili partnerka vas ne slušaju! Onda imate problem u vezi, koji neće sam od sebe nestati tako što ćete emotivno sve više ulagati u prijateljstvo, a sve manje u vezu.
Postoji jedan koristan psihološki trik kada se o ovakvim prijateljstvima radi: ako se ta osoba poverava vama o svojim problemima u vezi, vi se njoj ne poveravajte o toj vrsti problema, i obrnuto. Na taj način, vi ćete toj osobi biti neka vrsta savetnika (između ostalog), ili će ona to biti vama, postojaće izvesna emotivna bliskost između vas dvoje, ali to neće otići dotle da delite sve dobro i sve loše što vam se dešava (to ipak treba raditi samo s voljenom osobom).
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Bitno je na vreme prepoznati taj šapat i o njemu sve razjasniti, do detalja. U suprotnom, imate jako bolnu situaciju u kojoj je teško objasniti koliko ste povređeni. Druga strana to opravdava činjenicom da nije bilo fizičkog kontakta i da niko nikome ništa nije uzeo. Mnogo više boli kontakt mozgom i sama činjenica da postoji neko NN ko vam je uzeo nešto. U svakom slučaju, bolan adut koji nije lako ostaviti ad akta ako hoćete da sačuvate svoje.
E, dragi moji, dešava se to često. Prvo – ne mogu nikako da se pomirim sa tim da vas neko podrazumeva u životu. Drugo – vi ste navikli partnera da sa vama ne priča o nadanjima, željama, filmovima, knjigama, ili je on vas, i prestali ste da zasmejavate jedno drugo. Probajte prvo da vidite da li možete to da izmenite, a ovo se posebno odnosi na one koji su na početku. Uvek ima problema – poslovnih, porodičnih, deca se prehlađuju, domaći zadaci, raznorazne aktivnosti, ali to ne znači da nemamo vremena jedno za drugo, za prijatelje, večere, druženja. Ako ne ide, ne ide, nije to kraj sveta, ali je tužno ako neko provede sa nekim pola narednog života, jer eto bolji je i on, nego niko. Bolje je i sam, nego bilo ko, verujte mi.
Mojoj supruzi ni dan-danas nije jasno što sam joj to toliko zamerio i što me je to povredilo, a bili smo skoro pred razvodom s obzirom na to da je bila u vezi sličnoj situaciji opisanoj u ovom članku.
Mislim da je lepo i slatko imati prijatelja suprotnog pola s kojim ćete pričati o filmovima, pročitanim knjigama, prohujalim vremenima i svemu što vas rasterećuje i opušta i lišeno je banalnosti i svakodnevnih problema kojima smo zatrpani. Ja volim i cenim svog dugogodišnjeg partnera, ali razgovori o novcu, problemima na poslu, neposlušnoj deci, ostarelim roditeljima, popravkama u kući teško da mogu da vam zagreju srce i ulepšaju dan. Da, svi se mi sa tim srećemo svakodnevno i baš zato nam treba neko prisan da malo „pobegnemo“ od svega i da na par trenutaka ne budete ni supruga, ni majka, ni ćerka, već prosto osoba koja ima potrebu da s nekim bliskim podeli par prijatnih trenutaka, a da to sve ostane u prijateljskim okvirima.