Fejsbuk se uvlači u živote sve više ljudi kao brz način za komunikaciju, i to nekad ide dotle da neki ništa ne tretiraju kao stvarno osim ako na Fejsbuku postoji potvrda o tome – i tako mogu da se odnose i prema raskidu.
Ima onih koji na Fejsbuku ne ostavljaju podatak da li su u vezi, braku, da li su sami, ili kakva im je već situacija. Ali, ima i onih koji taj podatak ostavljaju, pa se, između ostalog, savetuje da ne žurite da odmah na početku veze na tom sajtu ostavite podatak da ste u vezi, jer bi to vašeg partnera ili partnerku, ukoliko i oni imaju nalog na Fejsbuku, moglo da uplaši, da im bude prebrzo, jer je to kao da celom svetu (to jest, svim zajedničkim poznanicima) objavite da ste u vezi, a tek ste jednom izašli. Slično kao što objavljivanje da ste u vezi može ostaviti jak utisak na novog partnera ili partnerku, može ga ostaviti i kad nakon raskida na Fejsbuku navedete da ste sami.
Ne kažemo da će takav čin ostaviti jak utisak na svakoga. Teško da će bilo šta značiti ako ostavljeni partner ili partnerka i ne koriste Fejsbuk. Međutim, ako ga koriste, ako ste oboje imali označeno da ste u vezi, a naročito ako oboje redovno koristite taj sajt kao oblik komunikacije s dragim osobama, znatno više nego viđenje uživo, onda će i oznaka da ste ponovo sami ostaviti jak utisak.
Koliko jak? U praksi se pokazalo da čak i oni koji tvrdokorno odbijaju da prihvate da više ne želite da budete s njima konačno shvate tu činjenicu jednom kada promenite taj svoj podatak na Fejsbuku. To je slično kao da u restoranu u kome se okupilo mnogo vaših zajedničkih poznanika pred svima izjavite da ste raskinuli ili da ste razvedeni – tako nešto je zaista teško ignorisati i pretvarati se da ne postoji. S druge strane, ukoliko ste raskinuli ili se razveli, a na vašoj strani na Fejsbuku i dalje stoji podatak da ste u vezi ili u braku, to može drugoj strani da pruži nadu da i dalje ima šanse.
Cela ova priča teško da je najvažniji podatak na svetu, ali u nekim slučajevima može da bude korisna, kada nekome želite da stavite do znanja da je zaista gotovo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Poštovana gospođice Milaković, većina Vaših objavljenih članaka zaista zaslužuje pažnju jer je stil pisanja razumljiv, teme aktuelne, a percepcija laka. Ni ovaj ne odstupa od toga. Međutim, ako se pažljivo zamislite nad naslovom, doći ćete do zaključka koji Vam se, siguran sam, već bar jednom nametnuo: da li se čitav svet pretvara u virtulenu stranicu? Na tamo nekom hard disku sa gomilama nula i jedinica koje ispisuju bajtove o ljudima koji sve manje žele lični i normalni kontakt očima, govorom, dodirom, a sve više beže od drugih i samih sebe u senku svojih tastatura? Znam da ne mogu da zaustavim ‘pokret fejsbukaša’, niti to želim, jer je njegova prvobitna namena bilo nešto sasvim drugo. Ali bih voleo da tom surogatu ljudskog druženja ne pridajemo toliku pažnju. Ako su generacije koje su vodile seksualnu revoluciju doživele da ih lagano smenjuju one koje iz svojih skrupula ne izlaze ili se pomaljaju pod ko zna kakvim imenima i sa koje kakvim nadljudskim sposobnostima koje se, ruku na srce, na taj način i ne mogu proveriti ili verifikovati, onda bih ja postavio skromno pitanje: koji je sledeći stadijum Darvinove teorije i… da li će ga uopšte i biti? Zato ne bi trebalo da o svemu, kao što rekoste, čekamo mišljenje sa Fejsbuka. Jer će nam se dogoditi da cogito ergo Facebook… Izvinite, možda sam preterao, ali to je moj stav, ne dobijen od nekog tamo prijatelja. Puno Vas pozdravljam i želim Vam još više uspeha u radu.