U svakoj vezi ima momenata kada smo nezadovoljni voljenom osobom, ljuti na nju, osećamo se jako loše… Ono što tada obično automatski činimo jeste da se usredsredimo na loše osobine partnera ili partnerke, da nalazimo "dokaze" za njihovu "krivicu", a problem bi neretko bio lakše rešen ako u startu ne bismo pretpostavili nešto loše u vezi s voljenom osobom, već nešto dobro i lepo.
Svakome se desilo, makar inače bio mirna osoba koja se retko uzrujava i nema običaj da se nervira, da ga neki postupak voljene osobe naljuti, razbesni, izazove u njemu/njoj krajnje negativna osećanja. To nije neobično, jer su nam prema voljenoj osobi osećanja jaka (ako se zaista radi o voljenoj osobi, a ne o nekoj vrsti poslovnog aranžmana prerušenog u vezu), kako ona lepa, tako i ona manje lepa. Kada se razljutimo na voljenu osobu, obično nju smatramo krivom – ljuti smo na nju jer je uradila nešto loše, ili je propustila nešto da uradi. I fokusirani smo na osećaj besa, na napad na partnera ili partnerku, i na to da im dokažemo da su krivi. To je sve potpuno ljudski i razumljivo, ali vodi pojačavanju sukoba, pojačavanju negativnih osećanja, i tek kasnije, kad se smirimo, eventualno dođe i do rešenja problema. Ili ne dođe, ako ostanemo usredsređeni na to da je voljena osoba kriva i da na neki način mora da se iskupi za to što je učinila.
Ako pokušamo da se malčice odmaknemo od situacije, mogli bismo doći do interesantnog pitanja. Radi se o osobi koju volimo – zašto onda razmišljamo o tome da ona mora pred nama da se iskupi za nešto, da mora da "plati za svoje greške"? Ukoliko se još malčice odmaknemo, mogli bismo doći do toga da je iza našeg besa zapravo strah. Voljena osoba nas je povredila, sada se bojimo, što nam se nimalo ne dopada jer ne želimo da nas podsećaju koliko smo ranjivi (a svako je ranjiv), i reagujemo agresijom.
Šta učiniti? Setiti se da vi tu osobu volite i da ona (valjda!) voli vas. I pokušati na taj način da sagledate stvari: nije vas mrski neprijatelj iz zlobe povredio, već je neko ko vas voli najverovatnije nehotice napravio neku grešku. Ne kažemo da treba samo tako preći preko nečega lošeg što je voljena osoba učinila (a još manje da treba imati "ma on/ona me voli, nije tako mislio/la, nema veze što me stalno fizički i psihički maltretira" stav), ali bilo bi dobro pokušati, i u najžešćem sukobu, da se setite dobrih osobina te osobe, onih zbog kojih je volite i zbog kojih ste u vezi s njom, i da je ne gledate kao neprijatelja koji vam želi zlo.
Kada tako posmatrate stvari, rešavanje sukoba nekako odmah postaje lakše. Naravno, samo onda kada se radi o vezi koja još uvek funkcioniše i u kojoj i dalje ima ljubavi i međusobnog poštovanja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Šta učiniti? Pa stiglo se do trenutka kad veza, ma na čemu se zasnivala i kakav aranžman tretirala, ne funkcioniše, nešto se prelomilo, najčešće sa obje strane, samo što jedna nastoji da ide dalje, a druga tapka u mjestu. Iz nekih razloga nekom odgovara status kvo i nerješiva situacija, nešto što se vrti u krug i potstiče oba partnera da u već mrtvoj vezi vraća se na početak, katkad u prošlost, tvdeći da to vezu čini jačom, djelotvornom i nedjeljivom, što, naravno, nije slučaj. U pitanju je sad već interes, najčešće one niže ili neprimjerene vezi, vrste koja vodi do daljeg otuđenja i primorava na isključenje, odvajanje i iskorak dalje, ali u drugom pravcu, drugog aranžmana i makar, u početku, u solo varijanti i s onim što je od veze ostalo, a pripada sada samo vama ili je tako oduvijek i bilo.Razočarenje, potištenost pa i bijes u slučaju pokušaja obnove veze su neizbiježni, ali moguće ih je prebroditi ili naći utjehu na drugoj strani, pa i u sebi.Samo bez opstukcije, jer podgrejano, bajato jelo nikom nije služilo na čast, a i samo odmaže slobodi izbora, onog dobrovoljnog. Moguće je doći u situaciju kad veza škripi i sve je dosadilo, ali to nije propast svijeta i moguće je naći izlaz, kao i u svemu, samo da ta potraga ne traje predugo u svom tapkanju u mjestu, nastojanju da se ništa ne promjeni i neopravdano uživa u blagodetima „kao i do sada“ jer samo nekome tako odgovara. Makar „na riječima“ naprijed pa kud puklo da puklo. Nikom ništa nije zagarantovano, niti je neko dužan da trpi nečije uljiljkivanje u laži. „Ostanimo prijatelji“, moguće je i to, ali ništa više od onog „niko nije savršen“ kad oprostiti znači izgubiti sve pa i lično dostojanstvo i „ko bi poštovao slabiće“.