Pisali smo o žongliranju između bivšeg muža, s kojim ste ostale u prijateljskim odnosima (velikim delom i zbog dobrobiti dece), i novog partnera. Ostaje da se kaže ponešto i o tome gde su tu deca, ta mala bića koja su se ni kriva ni dužna našla u zbrci koju su napravili odrasli.
Dobro je novom partneru staviti do znanja da nećete ugroziti prijateljski odnos koji imate s bivšim, jer je tako najbolje za decu – a deca su vam na prvom mestu. Deci će se dopasti ako se na nekom porodičnom događanju ponekad pojavite s njihovim tatom, i trebalo bi im ugoditi, a vaš novi partner bi trebalo da prihvati da će se takve stvari povremeno dešavati.
Deca: kao što smo rekli, trebalo bi da budu na prvom mestu. Ima žena koje će, da bi zadržale naklonost novog partnera (po principu da je dobro što je uopšte hoće iako ima decu iz prethodnog braka), da žrtvuju dobrobit dece, tako što će tolerisati to što se novi partner loše ponaša prema njihovoj deci, ili tako što će žrtvovati želje dece da bi udovoljila željama novog partnera. To bi trebalo izbegavati koliko god je moguće.
Svakako da nećete popuštati svakom dečjem hiru i da ćete tražiti sreću s novim partnerom – to što ste razvedene i imate decu ne znači da ćete ostatak života provesti bez muškaraca, „žrtvujući se za decu“ – ali treba obratiti što je moguće više pažnje na dečje želje (i vaš partner bi morao da ima razumevanja za to). Recimo, ako on insistira da se nađete s njim jer je uhvatio trenutak slobodnog vremena, a vi ste obećale ćerkici da ćete doći da je slušate kako svira klavir na godišnjem ispitu u muzičkoj školi, dete bi trebalo da ima prednost – pitajte svog dragog da li stvarno želi da bude odgovoran za to što će mala devojčica, već jako povređena time što mama i tata više nisu zajedno, da bude nesrećna jer je mama neće čuti kako svira na ispitu za koji se jako dugo (po dečjim merilima) pripremala?
Ukoliko su svi u ovoj priči u stanju da se ponašaju zrelo, odgovorno i razumno (govorimo sada o odraslima), s međusobnim poštovanjem i uvažavanjem potreba svih uključenih, uz nešto žongliranja i obazrivosti moguće je postići zdrave i lepe odnose. Međutim, ako je neko u toj priči nezreo i/ili sebičan, to onda postaje „snalazi se kako god znaš i umeš“ situacija, najverovatnije uz, ako to neće povrediti dete, izbacivanje nezrele osobe iz cele stvari, jer ovo jednostavno nisu situacije u kojima se nezrelost može tolerisati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Poštovani, sve ste vi to lepo napisali i opisali, ali u životnoj praksi to uopšte nije jednostavno. Svi vuku na svoju stranu, deca najviše ispaštaju, a i novi bračni partneri se tu najbolje ne snalaze. Kada se ostvari kontakt sa bivšim, onda oni dobiju toliku slobodu da mogu da zovu kada oni misle da treba, isuviše im treba saveta za vaspitavanje deteta i eto problema. Novi partner neće da, kada neko njegov dođe, ti ljudi slušaju žalopojke ili svađe svojih novih partnera sa bivšim supružnicima. Iz svog ličnog iskustva vam odgovorno tvrdim da je najbolje ne komunicirati. Majka sam troje dece koja su sada akademski građani i familijarni ljudi, koji imaju svoju decu, a koje sam ja odgajila, kada je najstarije imalo 7 godina, i nikada nisam komunicirala sa njihovim ocem, jer da smo mogli da ostvarimo komunikaciju u bilo kom pogledu, ne bismo se razvodili. I ne kajem se zbog toga, naprotiv, pokazalo se ispravnim. Pozdrav!