Sigurno i vi znate neki takav par (u tinejdžerskim godinama ste verovatno znali nekoliko takvih parova, ako već i poneka vaša veza nije bila takva): posvađaju se i raskinu, pa se pomire, pa opet raskinu, pa se ponovo pomire… U početku, to jest, prvih nekoliko puta, prijatelju ili prijateljici koji je deo tog para svaki put služite kao rame za plakanje ili kao neko ko će ga/je izvlačiti iz „bedaka“; kasnije već svi koji znaju taj par prestanu da obraćaju pažnju na njihove raskide i jedini komentar bude: „A, opet su raskinuli. Ma, biće oni ponovo zajedno.“ Niko više ne shvata te raskide ozbiljno – i dođe kao poslovični grom iz vedra neba kada se njih dvoje ne „smuvaju“ ponovo.
Do konačnog raskida (ili do braka, posle koga ipak može da dođe do raskida) nakon nekog vremena uglavnom dođe. Samo, pitanje je kada će do toga doći. Mnogo puta čujete: „E, sada je, vala, kraj, ja s njim/njom više ne mogu“, i posle toga dođe serija razloga zbog kojih više ne mogu zajedno. Međutim, kada je zaista kraj? Onaj pravi, posle koga se ljudi više ne spoje?
Pokazalo se da je definitivni kraj veze onda kada emocije nestanu i kada više ne postoji volja obe strane da se problem(i) prevaziđu. Glavna stvar u sukobima u ovakvim situacijama jeste izraženo „ima da bude po mome“, i to bez ikakve želje za kompromisom i za narušavanjem sopstvenog komfora. Pošto su emocije nestale, onda i ne može biti prihvatanja kompromisa niti dobrovoljnog narušavanja sopstvenog komfora – zašto bi, kada vam do te osobe više nije stalo?
Dokle god emocije postoje, dokle god slušate beskrajne tirade u stilu „on ovo, ona ono“, vezi nije kraj, jer je partnerima, uz sve sukobe i nesklonost kompromisima, i dalje stalo do veze i do onog drugog. Jednom kad emocije nestanu, teško da će i biti beskrajnih tirada. Taj konačni raskid vrlo često ispadne sasvim tih i civilizovan, oboma im je dosta, a na vaša pitanja pre će samo odmahnuti rukom nego ponoviti nekadašnju beskrajnu „žvaku“.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.