Prilično često, kada se razmišlja o tome s kakvom osobom želimo da budemo, imamo spisak lepih želja o tome kakva ta osoba treba da bude. Onda sretnemo neku osobu koja prilično odgovara tom spisku – i ništa. Jeste to super osoba, ali prema njoj ne osećamo ništa. I čini nam se da smo nešto ispustili kad smo sastavljali spisak. I jesmo – sebe.
Desi se nekad da upoznate osobu koja je po svojim osobinama ostvarenje svih vaših snova, svih vaših maštanja. Po izgledu je baš vaš tip, pametna je, duhovita, snalažljiva, materijalno situirana, maltene ne možete nikakvu manu da joj nađete. Super je, stvarno; dok je niste upoznali, niste se stvarno usuđivali da se nadate da takva osoba zaista postoji. Ali… Čuveno "ali" koje devojci sreću kvari: vi prema toj osobi ne osećate ništa. Niste neprijateljski nastrojeni jedno prema drugom, normalno razgovarate, sve je normalno, samo što nema nikakvih "varnica", nikakve "hemije", ni s jedne ni s druge strane se ama baš ništa ne dešava. Kako to?
Tako što za vezu nije najbitnije kakva je neko osoba. Važno je kako se vi sa tom osobom osećate, i ona s vama. Važno je kako vas dvoje funkcionišete kao par, ne kakvi ste pojedinačno uzev. Neko može da fizički uopšte ne bude vaš tip, ali da vas jednom rečenicom potpuno osvoji. Neko može da bude sav zbunjen i spetljan, nimalo spretna, visprena osoba o kakvoj ste maštali, ali vas jedan osmeh te osobe rastopi i sve vam bude nevažno. Može čak i da vam deluje neprivlačno – a onda učini da se osećate kao centar njegovog ili njenog svemira, kao najvoljenija i najsrećnija osoba na svetu, i tome ne možete da odolite.
Taj "spisak lepih želja" koje većina nas u nekom trenutku, makar mentalno, sastavi, može da bude izvestan pokazatelj ka tome šta želimo od neke osobe i od veze s njom, ali ono što je najvažnije je kako se s konkretnom osobom osećamo. Ako na tom planu ide, ako se super s nekim osećamo, na stavke sa spiska možemo da zaboravimo – a ako nikakvih međusobnih osećanja nema, ni to što je neko kao napravljen po porudžbini specijalno po našim željama ne znači ništa.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da, sažaljenje, na primjer, ne može bez vas, i nikom ništa, kako? On ne može sam da korača kroz život, a vi mu u tome „pomažete“, baš tako, pijan od sreće sa sobom, a vi ga pridržavate da se dočepa kuće dopunjujući se tako, više nego skladno i opet tako u nedogled „ko u klin – ko u ploču“. Besmisleno je nešto podržavati što i samo ne ide kako treba.
Slažem se sa Svetozarom o kvalitetu vašeg teksta, samo što mi nije baš potpuno jasno šta je mislio sa tim „znati, a nemati“, koje mi je zazvučalo prilično intrigantno.
Tekst je odličan. Pogodili ste u srce stvari. Sve to „pije vodu“ ako ima potrebe jednog za drugim, ali ako jedan misli da je to preveliki „napor“, onda samo jedna strana zna kako je to znati, a nemati. Puno pozdrava!