Po ženskim magazinima nisu nimalo retki šaljivi (nekad i prilično drastični) tekstovi o muškarcima i kuhinji. Znate već: najbolje, i po vaše i po njihovo zdravlje (a i po porodične finansije), jeste držati muškarca što dalje od kuhinje i pustiti ga unutra samo da jede pošto će on sve da uništi i razbije, i sve da spali, i sve će da eksplodira. Jeste, najveći i najpoznatiji svetski kuvari su uglavnom muškarci – ali to su samo izuzeci koji potvrđuju pravilo, a pravilo je da muškarac u kuhinji može da bude jedino štetočina.
Ovakva priča ima smisla koliko i izjava da je žensko nesposobno da promeni osigurač a da pri tom ne izazove požar u kući. Jeste, to će uglavnom raditi muškarci, a ne žene, baš kao što će i uglavnom u kući kuvati žene, a ne muškarci. Ipak, to nema nikakve veze sa nesposobnošću, već sa raspodelom poslova.
Žene vole da se prave bespomoćne i da vide kako se muškarci „lomataju“ oko njih, pa neke neće hteti ni da nauče kako da promene osigurač ili da urade neke druge sitne popravke po kući (ne mislimo na nošenje trokrilnog ormana na tavan). Muškarci vole da se povremeno neko brine o njima, mazi ih i pazi ih, i da ne moraju da budu odgovorni ni za šta – tada će, kako bi izbegli bilo kakav posao u kuhinji, rado prepustiti partnerki da sve obavi sama i podržati je u uverenju da bi oni tu samo „uprskali stvar“. Njoj će se dopasti da bude neophodna i korisna, pa će se lepo složiti.
Istina je da najosnovnije stvari o spremanju hrane može da nauči i prosečno osmogodišnje dete (svejedno je da li je muško ili žensko) i da nikad nije kasno da se te stvari nauče; baš kao što isto to dete može da nauči i jednostavnije popravke po kući. Tako je cela ta priča o muškarcu kao prirodnoj katastrofi u kuhinji samo još jedna od muško-ženskih igara – igara za čije je igranje potrebno dvoje, igara koje očigledno oboje žele da igraju i u kojima oboje, uz sve žalbe i vickasta prepričavanja, uživaju.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.