Šta uraditi u takvoj situaciji? Kako se izvući s „druženja“ koje je, u suštini, za vas samo neželjena vežba u mazohizmu? Povremeno se možete naprasno razboleti, ili se može razboleti neki blizak član vaše porodice (teško da će vam neko zameriti što negujete bolesnu majku, naročito u firmi koja toliko insistira na zbližavanjima), ili možete imati neke druge obaveze. Nažalost, ovo ne može stalno da funkcioniše.
Nekada postoji mogućnost da od starta zauzmete poziciju veoma zauzete osobe. Ako vas vaš partner ili partnerka tako od starta opisuje u firmi, ili bar od onog trenutka kada shvati da će takva okupljanja biti neizbežna (eto, potrefilo se da ste baš od tada počeli i sami da dobijate obaveze iz kojih nikako ne možete da se izvučete), može se desiti da njegova karijera ne bude ugrožena vašim nepojavljivanjem na okupljanjima ljudi iz firme (da, znamo da partnerova ili partnerkina karijera nipošto ne bi smela da bude ugrožena time što vi ne pijete kafu sa šefovom ženom i ne hvalite njene vanilice, ali nekad ipak jeste tako).
Postoji i mogućnost da takvo vađenje nije moguće, naročito ako ste žensko, a u firmi vašeg muža se očekuje da supruga bude dobra ženica koja svuda prati svog muža (po mogućnosti i ne radi, već je on izdržava, pa joj je tako dužnost da na svaki mogući način pomaže njegovu karijeru). Sad, što se vi ne uklapate u tu sliku – to je vaš problem.
U tom slučaju postoje dve varijante. Jedna je da stisnete zube i povremeno se vadite na bolest (svoju ili tuđu), a povremeno dolazite na mrska vam okupljanja, a druga, ako vam je takav život zaista neprihvatljiv, da porazgovarate s partnerom o mogućnosti da on promeni firmu – da nađe neku u kojoj šefovi ne diktiraju na šta liči privatan život zaposlenih ni kako provode slobodno vreme.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.