Nekada davno, pisala su se ljubavna pisma. Kasnije su došli telefoni, pa mejlovi, mobilni telefoni i SMS poruke, i na rukom pisana romantična pisma se zaboravilo. A ona su i dalje lepa kao što su i nekad bila.
Neko bi mogao reći da su telefoni, mejlovi, SMS poruke praktičniji, i bio bi u pravu. Problem s tom logikom je što ljubav nema mnogo veze s praktičnim. Komunikacija preko kompjutera i telefona (fiksnih i mobilnih) može dosta doprineti vašoj vezi, i može i tu, zavisno od načina upotrebe, da bude romantike, ali rukom pisana pisma su ličnija, zahtevaju više truda i romantičnija su.
Ne kažemo da se treba odreći tehnologije, vratiti u srednji vek i kao glavno sredstvo osvetljenja koristiti sveće, ali može da bude jako lepo povremeno voljenoj osobi napisati ljubavno pismo. To je veoma ličan i romantičan gest, nešto što može jako da prija, bez obzira na to koliko ste dugo (ili kratko) u vezi. Takođe, ljubavna pisma pokazuju i uložen priličan trud, naročito danas, kad sve više ljudi kao da zaboravlja kako se uopšte nešto piše rukom.
To nije sve. Razgovor telefonom traje pa se završi, mejlove i SMS poruke nakon nekog vremena obrišete ili ih zatrpaju druge poruke. Ljubavna pisma su nešto što ostaje (pod pretpostavkom da ih ne bacite), to nisu samo slova na ekranu, već papir koji možete držati u ruci, svesni da je taj isti papir držala i voljena osoba, i sopstvenom rukom nešto lepo i nežno na njemu napisala.
Ima onih koji stvarno nisu tip za ovakvu vrstu komunikacije, mada je to nešto što ne možete znati dok ne probate. A definitivno jeste nešto što vredi probati, makar vam se i činilo previše starinski (starinski uopšte ne mora da znači loše) – ako vam se ne dopadne i ništa vam ne znači, s tim je bar lako prekinuti, niste ni na kakvom gubitku, a moglo bi i da se svidi i vama i voljenoj osobi, i da vam to postane još jedan način za razmenu nežnosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.