U vezama mogu da iskrsnu različiti problemi, a veliki broj njih ima neke veze sa seksom. Na početku većine veza seksa najčešće ima dosta; kasnije, pod pritiskom svakodnevnih obaveza, odnosi se prorede. Ukoliko oba partnera podjednako često žele seks, to proređivanje ne bude nikakav problem, ali ukoliko jedno od njih dvoje želi seks znatno češće nego ono drugo, tu već nastaje sukob. Čak i kad nikakve želje za svađom nema, nastane prebacivanje partneru u stilu: „Da li zaista misliš da je normalno da ovako retko imamo seks?“
Za sve koji su ikada, bilo u mislima, bilo i naglas, postavili ovakvo pitanje, evo odgovora: da, savršeno je normalno; i ne samo normalno nego i genetski predodređeno. Genetski predodređena želja za seksom i strašću? Zar to stvarno postoji?
Postoji. Naučnici su uspeli da izoluju gen koji određuje koliko će biti prisutno požude i strasti u nečijem životu. Ispalo je da čak oko 60 odsto ljudi nosi gen koji određuje da će oni manje biti skloni seksualnim uzbuđenjima. Ti ljudi neće biti ništa lošiji ljubavnici od ostalih, samo će ređe osećati potrebu za seksom. Neka vas ne zavara medijska halabuka oko seksa, recimo, iz američkih filmova i serija lako biste mogli zaključiti da Amerikanci imaju česte seksualne odnose, dok statistika pokazuje nešto sasvim drugo.
Stručnjaci smatraju da je zapravo sasvim dobro što većina ljudi ima takav gen. Naravno da to lično vama, ako želite češće seksualne odnose, može delovati frustrirajuće, ali imati takav gen je izuzetno praktično za opstanak vrste. Naime, oni koji ređe osećaju potrebu za vođenjem ljubavi, imaju više vremena kada su zaista u stanju da se koncentrišu na posao, kao i na bolju i pažljiviju brigu o porodici.
Još jedna zanimljiva informacija u vezi s ovim genom: naučnici se nadaju da će ovo otkriće moći da se iskoristi kako bi se lečili poremećaji seksualnosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.