Česta je ženska ideja da će se njen dragi u braku promeniti. Sve će tada biti drugačije, misli ona, sve ove njegove sitne nesavršenosti (voli ga ona i s njima, ali bi ipak radije da ih nema) nestaće kad bude oženjen čovek, moraće da se uozbilji tada. Onda dođe kao veliko iznenađenje što se to ne desi.
Muškarci se u braku ne promene. Naravno, tokom dugog perioda doći će do nekih promena, ali samo to što je stupio u brak neće promeniti muškarca, niti će njemu pasti na pamet da treba da se menja. On se oženio zato što je sa osobom s kojom želi da bude, na način na koji želi da bude, i želi da to stanje bude trajno – da niti se on sam menja, niti da se njegova draga promeni. Što se muškaraca tiče, žena bi trebalo da i u braku ostane ona vesela osoba s kojom su se zabavljali i s kojom su toliko uživali – baš zbog tog uživanja su i poželeli da vezu učine večnom.
Ono čemu se većina muškaraca nada jeste da njihova draga neće postati zahtevnija u braku nego što je bila u toku zabavljanja, kao i da neće promeniti fizički izgled – a žene veoma često u braku postanu zahtevnije jer to smatraju mnogo ozbiljnijim nego što je bilo zabavljanje, i u skladu s tom svojom promenom, promene i svoj izgled.
Šta učiniti? Nije loše znati da ljubav, ma šta se o njoj mislilo, ipak nije svemoćna, i da se ljudi promene u skladu sa svojim izborima i s kapacitetima za promene (ima, recimo, onih koji su prilično neprilagodljivi i nevoljni da se menjaju, i tu je uzaludan posao da pokušate bilo šta da menjate). Dakle, pogrešno je da uđete u brak očekujući neke velike promene kod svog dragog – ako on ima neke osobine koje ne možete da trpite, imaće ih i u braku, pa bi bolje bilo razmisliti da li da ulazite u brak u kome ćete živeti s nečim što vam je nesnosno, ili je praktičnije da pre braka pokušate da promenite ono što vam uopšte ne odgovara, pa ako ne ide, da prihvatite činjenicu da s tom osobom ni brak neće ići.
Što se muškaraca tiče, ne bi bilo loše da znaju da žene uglavnom ne posmatraju na isti način zabavljanje i brak, da brak shvataju znatno ozbiljnije, i da će od njega očekivati da se u braku ponaša zrelije i odgovornije, kao i da raznorazne obaveze preuzme na sebe – ipak će živeti u zajednici, i to u zajednici u kojoj se neće gledati s odobravanjem ako se ponaša kao veliki dečak. Brak za ženu nije večito produženo zabavljanje već je i nešto ozbiljnije od toga, i dugotrajnije i stabilnije.
Bračna zajednica zahteva da se dvoje ljudi konstantno prilagođavaju potrebama onog drugog, definitivno zahteva više ozbiljnosti od zabavljanja, i ako oboje nisu spremni za to (i ako nisu sigurni da je i ono drugo spremno za to, takvo kakvo je u tom trenutku), bolje je da se brak odloži.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
U dobrom braku se ne menjaju ni muškarac ni žena. I dobro je da je tako. Svi kompromisi i prilagođavanja, ukoliko su potrebni, naprave se tokom veze, a da se uopšte ne smatraju ni kompromisima ni prilagođavanjima. Ne slažem se da brak treba doživljavati ozbiljnije nego vezu. Iz dobre veze nastaje dobar brak. I zašto se smatra da je ženama više stalo do braka nego muškarcima??? Nekima sigurno jeste. I one ulaze u brak “na svoju inicijativu“, očekujući da će se vremenom nesto promeniti. I hoće. Ali, nagore.
Potpuno ste u pravu što se tiče pokušaja i potrebe prilagođavanja partneru, ali mnogi su danas preokupirani poslom, problemima, nemanjem novca, pa se i same želje, trud i volja za nečim idealnim gube i blede, nažalost…
Kada bismo svi težili ka idealnom, približno zadovoljavajućem, ni razvoda ne bi bilo u tolikom broju, a sve više ga „praktikujemo“, ma koliko bio bolan, koštao nas i suza i živaca i novca…
Ko o čemu, vi o prilagođavanju. A kompromis je ništa drugo nego drugo ime za liniju manjeg otpora. Ostani ti dosljedan sebi, kao i ona druga strana, pa nema mjesta razočaranju. Dakle, postići „nemoguće“, mijenjati se spontano i tamo gdje priroda i vrijeme nadvaladaju, pa i sve ostalo dođe spontano i sigurno.
Ni od razlaza niko nije umro… druga je drastičnija priča o „neprilagođavanju“.