Jedna od najvećih grešaka koje se u vezi mogu napraviti jeste da nakon nekog vremena, kada se veza već malo uhoda i vi se opustite, voljenu osobu počnete da podrazumevate u svom životu, onako kako se podrazumeva inventar.
A to je greška koja se prilično često pravi. Opustite se pored voljene osobe, osećate se prihvaćenim ili prihvaćenom i, u suštini, prestanete da se trudite. Više ne izlazite na sastanke kao nekad (ionako je jeftinije da samo sedite kod kuće, a i fizički je lakše vegetirati pred televizorom nego otići na neko lepo mesto – ne nužno skupo, ali zna se šta je izlazak). Zapustite se (nema veze ni ako vas stalno gleda u ofucanoj trenerci i pocepanim čarapama), kako što se odeće tiče tako i fizičke kondicije. Ne vodite računa ni o ličnoj higijeni (pored toga što tako ugrožavate i svoje zdravlje i zdravlje voljene osobe, dodajte na prethodni opis i znoj koji dopire od neistuširanog tela i „miomiris“ prljavih čarapa). Pred voljenom osobom cedite bubuljice ili seckate dlake iz nosa i/ili ušiju. Gestovi nežnosti postaju sve ređi – ma, zna voljena osoba da je volite i bez toga. Pa, možda zna. A možda i počinje da se pita.
Kad se ponašate na opisani način, voljena osoba počinje da se oseća zapostavljeno. Kao da vam više nije stalo do nje; kao da je u životu podrazumevate onako kako se podrazumeva da će stara, udobna fotelja biti tu. Samo što voljena osoba nije komad nameštaja, već živo biće s osećanjima, neko kome je potrebno da se oseća voljeno i cenjeno. Udvaranje ne treba da prestane onda kada osobu koja vam se dopada osvojite. Udvaranje – i to obostrano – treba da traje tokom cele veze ako želite da ta veza bude srećna. A održavanje koliko-toliko dobrog izgleda, lične higijene i dobre kondicije bitno je ne samo zbog veze već i zbog vas samih, vašeg zdravlja i samopouzdanja.
Da ne bude zabune, ovo nipošto ne znači da u svakom trenutku morate izgledati spremno za šetnju modnom pistom, niti da će vam izvesna doza opuštanja mišića koja s godinama nužno dolazi obavezno upropastiti vezu. Samo znači da oko voljene osobe ne treba prestati da se trudite (naravno, treba da se trude oboje), da voljenu osobu ne treba tretirati kao patrljak kućne biljke koji ćete se možda setiti da zalijete, a možda i nećete, već da je uzajamna pažnja nešto što se pruža tokom cele veze – nakon deset, 20, 50 godina koliko i na samom početku.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
U pravu ste što se tiče nekih stvari, ali šta se dešava kada jednostavno više nemate želje da se sređujete zbog neke osobe, kada vas je videla u svakom izdanju?
Tekst je jako poučan i istinit, mogu to iz ličnog iskustva reći. Mislim da bi trebalo da ljudi vode računa o sebi, ali i o partneru i da se mnogo više vole, a ne da se brinu samo o svom zadovoljstvu. Samim tim će se poboljšati i odnosi, biće više razumevanja među ljudima i oko svega ćemo se više truditi. Pozdrav.
Izuzetno mi se dopao vaš članak i mislim da bi mladim ljudima (a i starijim) bilo daleko lakše i bolje kada bi postojao neki kraći kurs za uspešno partnerstvo. Naravno, mislim na nešto poput psihoterapije, samo u mnogo blažem obliku. Zaista je teško biti dobar partner, a još teže očuvati vezu i uspešno je održavati.