Jedna od prilično čestih grešaka koje ljudi prave u razgovoru s nekim, pa i s voljenom osobom, jeste to da počnu s najavom koja bi trebalo da pripremi sagovornika za temu, a zvuči kao da najavljuju propast sveta ili nešto slično.
Tipični primeri onoga o čemu pričamo su početak iz naslova, ili: "Nemoj da se uplašiš, nije ništa strašno, ali…". Takav početak koristi se u najboljoj nameri, da ono što usledi ne bi došlo "kao grom iz vedra neba", da bi se sagovornik pripremio na neprijatnost koja sledi. Međutim, upotrebljava se i za krupne stvari i za ono što nije baš tako krupno – a posle takvog početka, kako ne očekivati da se radi o nečemu prilično gadnom? Kada bi vama neko rekao tako nešto, zar ne biste pomislili da mora da se radi o nečemu stvarno lošem, inače takav uvod ne bi bio potreban? I onda se odmah uznemirite, pitate se šta li ćete sledeće čuti, kakva se to nesreća desila… A ako vam je rečeno da vam se neće dopasti ono što sledi, moguće je i da se mentalno pripremate za sukob – i samo što se ne posvađate kad vas voljena osoba zamoli da je odvezete nekud kud bi inače putovala sat vremena gradskim prevozom.
Ovakve "najave smaka sveta" najbolje je izbegavati, jer se najčešće shvate kao vrh ledenog brega, nakon kojeg sledi nešto mnogo gore. Kad god je moguće, samo direktno recite to što imate, bez pokušaja da voljenu osobu pripremite na ono što sledi. Na primer, ako želite da voljena osoba ide s vama na rođendan vaše bake, a znate da joj se ideja neće dopasti jer će se tamo dosađivati, recite joj da bi vam mnogo značilo kada bi s vama išla na rođendan vaše bake. A ako se zaista radi o nečemu krupnom, što ne bi trebalo samo tako reći (vesti o nečijoj smrti, recimo), upotrebite neki uvod, ali onaj koji ne najavljuje propast. Može, na primer, nešto o tome da ste se čuli s tom-i-tom osobom, i od nje saznali…
Ako ne najavljujete propast, neće biti ni reakcije kao da smak sveta samo što nije.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ma da, a kad vam neko bitan prošeta i odmah prozbori „Ja otpušten“, bez ikakvih uvertira, možete biti sigurni da je bar oseka neodložno nastupila, ako ne i sam smak svijeta i neka vam je bog u pomoći. Ne bi pomoglo ni da vas je neko prethodno baš dobro pripremao za nastupajući period. Nije važno kako, nego šta, što bi se reklo. Tako i sa suviše dobrim vijestima od kojih se maltene pada u nesvijest.