Postoje neke stvari kod žena koje muškarce jednostavno zastrašuju, bar neke od njih. Jedna od takvih stvari jeste i način na koji ona pamti i šta sve ona pamti. Ovo ne znači da muškarci imaju lošije pamćenje od žena, samo pamte na drugačiji način – i mnogi od njih ne vide baš mnogo smisla u načinu na koji žene pamte. Na šta mislimo?
Recimo, bio je neki sukob između nje i njega. Svašta su rekli jedno drugom, nekako našli neko rešenje, sukob je prošao – do sledeće prilike. Onda se pojavio nov razlog za sukob, nju je nešto novo iznerviralo kod njega, ili je njega nešto iznerviralo kod nje, i ponovo su se posvađali.
U takvoj situaciji muškarac će se držati konkretnog problema koji je izazvao sukob. Neće komentarisati stvari "od Kulina bana". Da, seća se on da su oni i ranije imali sukob, ali više i ne pamti detalje. Možda pamti zbog čega je sukob uopšte bio, možda ne pamti, ali što se njega tiče, sukob je bio i prošao. Nije tako i za nju.
Ona će reći zamerke koje ima u tom konkretnom slučaju oko koga su se ovog puta posvađali, ali će se onda vratiti i na prethodni sukob, i na onaj pre toga, i onaj ranije, i na to kako je pre sedam godina on slučajno stao njenoj mački na nogu, jer je toliko neobazriv da ne može ni da pazi gde staje. Za svaki od ranijih sukoba na koje ga podseti setiće se i svih detalja – svakog pojedinog detalja.
E, tu on postaje bespomoćan i ne zna šta da uradi. Zna da je njihov sukob, ovaj aktuelni, zbog toga što on premalo vremena provodi kod kuće i da je ona nezadovoljna time i da zato poteže sve te detalje iz prošlosti. Ako dovoljno zna o ženama, ili bar o njoj, zna i da njoj u tom trenutku nisu zaista toliko bitni svi ti detalji iz prošlosti, da ih poteže samo zato što želi dodatne argumente u svoju korist – ali ne zna kako da uzvrati na toliku gomilu činjenica koje nikakve veze s trenutnim problemom nemaju. Veruje on njenom pamćenju, ali šta s tim? Uzgred budi rečeno, kad je toliko u stanju da pamti detalje, kako se nikada ne seti da ponese svoj kišobran iz stalka u kancelariji ili da ostavi dokumenta na nekom mestu koje će posle umeti da nađe?
Ne kažemo ovde da je bilo koji pol u prednosti što se pamćenja tiče; svako pamti na svoj način. Kao što je muškarcima pomalo zastrašujući, a svakako prilično zbunjujući ženski način pamćenja, ni ženama nije jasno kako on može da zaboravi toliko mnogo stvari kada se ona svega toliko jasno seća. Valjda je jedino što mogu da urade da prihvate činjenicu da pamte na drugačiji način – i da nauče da žive s tim.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da li baš gomila činjenica nema nikakve veze sa trenutnim problemom? A one što su se vremenom nagomilale i nadovezujući se jedna na drugu prerasle u jedno brdo problema koje treba dobro raskopati i rastresti da biste došli do suštine, do zaboravljenog problema koji je sve i pokrenuo, da se sad kačite zbog „sitnice“ koja nije istinski uzrok sukoba, već kap koja je prelila čašu. Ne možete zamagljivati problem tako što ćete potiskivati takozvane znakove, uzročnike koji pale vatru sukoba i ono što vam možda pruža smijernice kakav je neko, kako se ponaša u datoj situaciji i šta u stvari misli o svemu; a o tome svjedoći i ono što je nekad davno rekao ili učinio, ponavlja se ili je njego pravi stil ophođenja prema vama i vas prema njemu. Neke stvari ne biste nikad oprostili, a prešli ste preko njih jer ste „zaboravili“ i nadoknadili nečim drugim. Neko se i mijenja u svemu, postaje tolerantniji i to mu više ne smeta, ali to je rijetkost, i otud ono otkud to sad, kad nikad nije… U pamćenju je spas.Ono što vas je uzdrmalo jednom, ne znači da će i odustati i ponovo može zasmetati neriješeno. Pa kažete uvijek ista pjesma, dokle?