Običaj je da oni koji su u braku nose burmu. Lep običaj, a ima i svojih praktičnih strana. Međutim, dešava se i da neko ne nosi burmu iako je u braku, što može da izazove konfuziju, pa i da dovede u pitanje ispravnost ponašanja te osobe.
Recimo, imate nekoliko kolega koje ne nose burme, a saznali ste da su u braku. Možda ste to saznali i na ne baš zgodan način, tako što ste flertovali s nekim od njih, ili vam se neko i ozbiljnije dopao – a onda vam je rekao da je oženjen. Pitate se o čemu se tu radi. Da im je posao takav da bi im burma smetala, ili mogla da ih povredi ili se ošteti tokom posla, pa da razumete zašto je ne nose. Međutim, ne radi se o tome. U čemu je onda stvar? I da li se radi o muškarcima koji hoće da prikriju da su oženjeni, jer nameravaju da varaju svoje supruge?
Na ovo pitanje ne može se dati konkretan odgovor koji bi pokrio makar većinu takvih slučajeva. Ima, recimo, policajaca, telohranitelja i ljudi sa sličnim zanimanjima koji ne nose burmu jer ne žele da ljudi skloni kriminalnim aktivnostima, s kojima bi po prirodi posla mogli doći u dodir, znaju da oni imaju porodice, pa da onda te porodice budu povređene. Ili, potpuno drugačiji razlog, koji nije povezan s poslom ni bezbednošću: nekome jednostavno smeta da nosi bilo kakvo prstenje, iritira im kožu, žulja ih, neudobno im je s njima. Ili, prsten na prstu za njih nema nikakvo značenje. Ili…
Mogućih razloga je mnogo, a to što neko nosi ili ne nosi burmu ne govori ništa o vernosti te osobe. Onome ko hoće da bude veran nije potreban prsten da ga podseća na to, poput končića koji se vezuje oko prsta da vas podseti na nešto. A onaj ko je sklon neverstvu neće biti zaustavljen pogledom na prsten ni osećajem komadića metala na koži. Da i ne spominjemo da je prsten izuzetno lako skinuti, ako se za tim ukaže potreba.
Dakle, šta možete zaključiti o osobi koja je u braku a ne nosi burmu? Ama baš ništa. Za razlog biste morali da je pitate jer nagađanjem nigde ne biste stigli, a o njenom karakteru biste zaključke mogli da izvedete tek nakon što je upoznate, baš kao i o karakteru osobe koja nosi burmu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
pozz.ni moji roditelji nikad nisu nosili burme a nija ne nosim zbog posla,a moj muz nosi a posljednje vrijeme govori da mu smeta zbog posla a otekli mu prsti malo a ima i debla.ja mislim da burma nije bitna toliko,bitno je kakva si osoba dali si iskrena vjerna postena.
Dragi moji, moja žena hoće da se razvede i neće da ima sa mnom intiman odnos zato što ja ne nosim burmu. A ne nosim je jer ne volim zlato i smatram da to nije dokaz ljubavi i vernosti. Prava drama se stvara, tako da ćemo se najverovatnije razvesti.
Ni ja ne volim da nosim burmu, smeta mi kad radim.
Slobodna sam žena i iz iskustva znam da muškarci ne nose burmu kada žele da daju do znanja da su slobodni, na bilo koji način. Znam da mene pogled na burmu zaustavlja u svakom daljem razmišljanju o toj osobi. A njihov stav o vernosti ili neveri apsolutno me više ne interesuje nakon toga. Jednostavno, taj muškarac nije slobodan, a ja ne moram da dokazujem svoje osvajačke sposobnosti na njemu. Glasam za nošenje burme, za osobe oba pola!
Slažem se. Udata sam, ali nikad nisam nosila burmu.
Slažem se u potpunosti sa vama. Moj muž ne nosi burmu zbog prirode posla i nijednom mi nije palo na pamet da to radi zato što nešto krije. Burma je samo komad nakita i ja je ne nosim, nemam pojma zbog čega, što ne znači da ne volim svog muža ili da želim da ga varam.
Moji roditelji su u braku 30 godina i otkako znam za sebe, ne nose burme. Prosto ne vole nakit i smatraju da je njihov brak mnogo više od prstena na ruci. Apsolutno se slažem sa zaključkom u tekstu da se na osnovu (ne)nošenja burme ništa ne može zaključiti o nekoj osobi. Pozdrav 🙂