Upoznali ste super devojku ili predivnog mladića. Slažete se fenomenalno – ma, da ste seli pa zamislili kakvi bi trebalo da budu vaš idealan partner ili partnerka, ne biste smislili ništa bolje ni privlačnije od osobe koju ste upoznali! Toliko ste zaljubljeni i toliko vam je lepo da vas već svi zadirkuju pitanjima o venčanju. E, tu malo zastanete.
Ne radi se o tome da ne želite da budete s takvom osobom do kraja života. Želite. Samo… Samo, veoma ste mladi. Možda ni studije niste završili – ili ste ih tek počeli. Ma koliko vam se vaš dragi ili draga dopadali (a dopadaju vam se mnogo!), ne osećate da ste spremni za vezivanje, ni za brak, koji vidite kao neku vrstu smirivanja. Kako da se smirite kad se još uvek niste naludovali?
Nekada je ustaljeni red stvari bio završiti školu, muškarci bi i odslužili vojsku, zaposliti se i venčati. Većina nije ni pohađala fakultet. Drugim rečima, ljudi su se venčavali veoma mladi i to je bilo sasvim u redu – njima. Danas, međutim, ljudi žive znatno dinamičnije. Brak više nije jedino što žene žele, a ni muškarci ne žure da se ožene. Ljudi žele da putuju, da se provode, „ludiraju“, da steknu različita iskustva… Ne žele rano da se obavežu, što je sasvim u redu.
Samo, šta ako sretnete zaista fenomenalnu osobu dok ste još veoma mladi – dok se niste „naludovali“? Veoma lako se može desiti da jedno od vas dvoje (ako ne i oboje) zaključi da nije spremno za dugu vezu i za obavezu. Ipak, ljubav je tu, kao i pitanje – šta učiniti? Postoji više mogućnosti.
Jedna mogućnost je da se rastanete i da svako živi svoj život, s tim da ostanete u kontaktu. Neki se opredeljuju za ovakvu varijantu u nadi da će kroz nekoliko godina ponovo biti zajedno i „skrasiti se“. Problem s ovom mogućnošću je što ne upali baš uvek – putevi vas odnesu na različite strane, postanete različite osobe i kada se ponovo sastanete, želite nekog drugačijeg nego što ste nekad želeli. Nekadašnja idealna osoba više nije idealna.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da li je to znak da vam takva osoba već na samom početku nečega što se ne bi još moglo nazvati potpunom vezom smeta da biste se „naludovali“ i živjeli svoj život, stigla je „prerano za vezivanje“. „Prerano“ nije dobra podloga za bilo šta što bi se dalje gradilo kasnije, jer „kasnije“ ne postoji kao nešto fer i pošteno, u najmanju ruku otvorenost prema drugoj osobi i sebi, jer zavarava i ostavlja u rezervi nešto sa čim se od početka ne slažemo u potpunosti, ne ispunjava naša očekivanja, možda preveliku zahtjevnost da se sve poklopi kada nama dođe. Ko zna da li ćemo se „tada“ „jednom“ izgraditi kao ličnost , ko zna šta će potom biti, samo su izgovor, i to loš, za nešto u vezi koju već unaprijed ne želimo, a ne želimo sebi da priznamo to. Jedino što je izvijesno je da će nas takve dileme u svojoj kolebljivosti pratiti i dalje. E, moji „na čekanju“ i vječito u tranziciji, ko bi vas dočekao, a tek vratio na staro i odavno izgubljeno u mislima vaše.