Česta je priča o tome da je dobra komunikacija neophodna za opstanak veze. Problem je što će mnoge žene to shvatiti kao da je neophodno da s partnerom raspravljaju o ama baš svakoj sitnici u sitna crevca, što ne da ne pomaže održanju veze već s vremenom može i da je upropasti.
Naravno, jeste neophodno da partneri porazgovaraju o problemima koje imaju. Kada partneri ne komuniciraju dovoljno, s vremenom se međusobno udaljuju, postaju stranci jedno drugom. Ipak, komunikacija ne mora biti samo verbalna, a previše teksta može biti i preveliki napor za vezu.
Kada je žena neraspoložena i muškarac je pita šta joj je, ona će često reći: „Ništa“, i očekivati da je on dalje ispituje, da insistira da mu kaže u čemu je problem – dok će muškarac pretpostaviti da ona želi da bude ostavljena da na miru razmisli o problemu, da ne želi da problem produbljuje time što će pričati o njemu, pa će poštovati pretpostavljenu želju i neće je dalje ispitivati. Sa svoje strane, kad žena pita muškarca šta mu je, a on odgovori: „Ništa“, ona će često nastavljati da ga ispituje, uverena da on sigurno to želi, da samo okleva jer ne želi da je optereti svojim problemom. Tako će iznervirati muškarca, koji samo želi da bude ostavljen na miru.
Ključ je u osluškivanju potreba onog drugog i u poštovanju tih potreba, čak i ako nisu iste kao potrebe koje mi imamo. Kada partneri počnu da razgovaraju o svakoj sitnici i ne umeju da stanu, to često dovede do besmisleno dugih rasprava o ne naročito bitnim stvarima, pa i do sukoba zbog, u suštini, sitnica. Potpuno besmislenih sukoba – sve što je bilo potrebno jeste bataliti raspravu.
Kako odrediti koja mera razgovora je neophodna? Treba raspravljati o krupnim problemima – a ono manje bitno, što će se ionako razrešiti na ovaj ili onaj način u roku od dva-tri dana (ili čak i pre toga), zaista nije razlog za „pretres u načelu i u pojedinostima“. Umesto toga, od veće pomoći će biti zagrljaj i razmena nežnosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.