Nekada će žene biti s muškarcem koga zaista vole, pa i s muškarcem za koga kažu da su lude za njim. A nekada, biće s muškarcem do koga im i nije nešto naročito stalo, ali je on, eto, lud za njima.
To ide otprilike ovako. Upoznale su muškarca koji ih nije nešto impresionirao – nije da im je baš odbojan, ali i ne zanima ih stvarno. Međutim, iz dosade, ili iz usamljenosti, pristale su da izađu s njim. On se pojavio tačno onda kada je i rekao da će se pojaviti, i to uz neki stvarno lep gest – ogroman buket cveća, skupu bombonjeru, neki znak pažnje kojim ih je zadivio jer ga na prvom sastanku nisu očekivale. Naravno, pristale su, makar samo zbog toga, da se s njim vide i drugi put. Tada ih iznenadi još lepšim i glamuroznijim gestom, i na svakom sledećem sastanku nastavi da ih oduševljava svojim znacima pažnje.
I dalje ih on kao takav ne zanima preterano, ali njegovi znaci pažnje i njegov trud da udovolji svakom njihovom hiru i te kako prijaju njihovom egu. I zato, iako su u suštini ravnodušne prema njemu, nastavljaju da se viđaju s njim. Možda se ne dopada njima, ali se jako, jako dopada njihovom egu.
Dobro, pa? Da li je ovakva veza loša (oboje, ipak, nešto dobijaju iz nje i oboje deluju zadovoljno), i ako jeste, zašto? Loša je jer u nju ulaže samo jedna strana, dok je druga potpuno ravnodušna. Loša je jer dopuštate da vašim postupcima upravlja vaš ego – loša je jer vam, zapravo, i dalje nedostaje ljubav, a u vezi u koju ne uložite sopstvene emocije ljubav ne možete da dobijete – dobićete samo ugađanje svom egu. Pre ili kasnije, ta veza počeće strahovito da vas nervira i bićete jako nezadovoljne njom, jer ne dobijate ono što vam je stvarno potrebno.
Zato, ma koliko njegovi veličanstveni gestovi hranili vaš ego, zdravije je i mnogo više fer za oboje da okončate tu vezu. Samo tako ćete oboje biti slobodni da nađete ono što zapravo želite i što vam je stvarno potrebno – a to je ljubav. Ona će vas, na duže staze, učiniti mnogo srećnijom od milion veličanstvenih gestova, makar vaš ego povremeno i bio prinuđen da istrpi poneki udarac.
A ako u životu baš želite nekog ko je lud za vama, praktičnije je da nabavite psa.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Pa, znate šta, i pas vam je vjeran dok ga hranite i mazite (njegov ego?), baš kao i knjiga dok je čitate i obraćate pažnju na nju (a kad je jednom ostavite i zaboravite, opet joj se vratite?). I, šta vam na kraju ostane? U rukama, mislim. Ma, pročitana knjiga ste vi i zato odjednom manje zanimljivi, dovršeni, a ne ludi i sami. Čudak(inja).
Malo je preterano sa “buketima cveća“ itd. Normalno je da ne treba biti sa osobom koja je “luda za vama“ , a vi mrtvi hladni. Šta je alternativa? Biti sa osobom za kojom ste vi ludi, a nju baš briga. Ni to nije dobro. A svi znamo da je najbolje da se dvoje sretnu i da “ludilo“ bude obostrano i uzajamno. I to traje određeno vreme i – prođe. Nema pravila, ali se ipak nameće zaključak. Osobu prvo treba upoznati, pa zavoleti, ako za to postoje valjani razlozi, a ne prvo zavoleti, pa tek onda upoznati. Uostalom – ovo je glavna razlika između ljubavi i zaljubljenosti. A svi bi hteli da budu zaljubljeni i zaljubljuju se uglavnom u “barabe“, a da pri tom ne primećuju osobe u svom okruženju koje su zaista divne i vredne njihove pažnje i ljubavi.
Pa bravo za ovaj tekst! Odličan je, svaka čast i – što je najvažnije – istinit je, svaka reč, od početka do kraja. Mnogo puta viđeno u stvarnom i svakodnevnom životu. Jedino bih dodala da i muškarci znaju često da budu u ovakvim vezama, tj. može i zna da bude i obrnuta situacija.