„Koliko je pametno stupiti u brak sa čovekom koji iza sebe ima bračni staž od 12 godina i dvoje sitne dece?
Koje se sve prilike i neprilike rađaju u takvom braku?
Kako je biti druga žena u nečijem životu?
Sta da kažem i kako da posavetujem rođaku koja se zaljubila u takvog muškarca, a plaši se šta sve može da je snađe pa traži savet.
Uzgred, ona se nije udavala, ali je živela u zajednici sa čovekom prilično dugo, bez dece.“
– Begaj (M)
– Udaj se svakako. U godinama si kad baš i ne možeš da biraš, a ni rađaš i eto dobićeš i dečicu, a bez porođaja.
– Nije pametno uopšte. Možda jedino da su deca kod majke i da ih on viđa par puta mesečno. A ako će se ona pored njega osećati kao druga žena, onda i ne treba da se udaje. Valjda je bitna ona koja je aktuelna. (Samara M)
Uključite se i Vi u raspravu o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Tako je Bambi
Čitam ovaj tekst i ne mogu da verujem koji primitivizam. Prvo, žena koja se udaje za čoveka koji je 12 godina bio u braku nije druga žena već prva i najvažnija. Jako je ružno ovako vulgarizovati stvari. Bivša žena muškarcu više nije ništa i u rangu je svih njegovih poznanika. Bivši supružnici u principu još par godina su u obavezi da razmene par rečenica na nedeljnom nivou u vezi dece, ali kada deca porastu gotovo da se više i ne vide za života. Što se tiče komentara da žena dolazi kod takvog muškarca samo ako su deca kod bivše, odvratno mi je i da komentarišem. Odvratna i sramna izjava. Ako neka devojka voli nekog muškarva iskreno ona ga voli svim žarem srca svog bez obzira da li ima decu, ili je invalid ili je siromašan ili je bolestan. Jako ružno u vezi dece je ova izjava. Ko god da je ovo napisao, treba da ga je sramota. Ja volim svu decu ma ovoj planeti i ništa mi u životu nije teško. Nema veće sreće nego biti sa decom i brinuti i podizati ih.