Brak može da bude super, ako ste s pravom osobom. Međutim, neretko se dešava da se u brak stupi s pogrešnom osobom, iz potpuno trivijalnog razloga, recimo, sve vaše prijateljice su se već poudavale.
Sad, ma koliko taj razlog, posmatran sa strane, delovao trivijalno, ako su se sve vaše prijateljice poudavale, lako se može desiti da se zaista osetite loše. Kao da vama nešto fali, kad su sve ostale uspele da nađu sebi muža, samo vi niste. Nekada se zaista i smatralo da žena mora da je falična ako se do određenog doba ne uda, ali ta vremena su, valjda, za nama.
A ipak, ma koliko mi sebe uveravali da su ta vremena zauvek prošla, ne vratila se, dođe u nekom trenutku period kad vam se čini da se maltene svaki čas neko venčava. Skoro da liči na epidemiju. Svi se venčavaju – sem vas. Udate drugarice vas veselo bockaju „a kad ćeš ti?“, najčešće bez ikakve zlobe i zadnjih misli, samo vas zadirkuju, ali vas te reči ipak pogađaju. Stvarno, kad ćete vi?
Onda pogledate svog sadašnjeg momka, za kojim baš i niste lude – inače vam ne bi palo na pamet da se udate za njega, pre biste razmislile o raskidu jer on nije osoba s kojom želite da provedete ostatak života, ali, pomislite onda, pa nije on baš tako loš, možda biste i mogle da se udate za njega… Greška.
Naravno, jeste moguće da pogrešite u proceni neke osobe, pa i svog dečka, da ga nepravedno potcenite. Međutim, ako osetite žarku želju da se udate, sad, odmah, nije toliko važno ni za koga, pre će biti da se osećate očajno – a tada nije loše setiti se da postoje i gore stvari od toga da ste neudate i očajne – recimo, da ste udate i očajne.
Uz sve ono što vam dušebrižnici govore (a vi u sebi želite da oni malo, za promenu, gledaju svoja posla), brak nipošto ne treba forsirati. Ako se još niste udale, šta s tim? Niti je biti neudata bolest ili sramota, niti je brak lek. Biološki sat? Jeste da otkucava, jeste važan, ali je ipak važnije prvo naći pravu osobu za oca vaše dece – to je mnogo bolje nego da oca svog deteta „šutnete“ još pre nego što dete nauči da govori jer on ni za oca ni za supruga nije.
Dakle, bez žurbe! Baš lepo što su vam se sve prijateljice poudavale i što su srećne u braku – udaćete se i vi, kad nađete pravu osobu za to. U međuvremenu uživajte u svim onim stvarima u kojima samo kao singl osoba možete uživati – ima i to svojih prednosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sve je vise brakova koji traju godinu – dve, tek da se zadovolji očekivanje okoline, odnosno da se neko, eto, oženi ili uda…posle, razvod, najčešće povratak u roditeljski dom, otimanje oko deteta i nešto malo stečene imovine…ako zaista ne osećate da ste našli sebi partnera za ceo život, ne ispunjavajte ničije ambicije jer se niko od tih ljudi, koji vrše pritisak na vas, neće naći kada budete u ozbiljnim problemima ili će biti tu samo da vam sipaju so na ranu…procenite i svoje sposobnosti da živite sa nekim narednih 30-tak ili više godina i da to vreme bude osmišljeno..nije brak za svakoga…
Ulaskom u brak – žena gubi, a muškarac dobija. I obrnuto. Brak je stvoren kako bi muškarci „profitirali“.
Dakle, žene – budite svoje, budite lepe, investirajte u sebe, imajte svoj dinar (ovo je jako bitno), uživajte u svojoj slobodi, ne dozvolite da vas muškarci slome.
Uaaa brak!!!
Tako razmišljaš… sada ili uvijek? Kasno ti je to, zasad…
Lepo piše: dok sačekate da se iživite, biologija vas baci u reciklažu. A posle nema ni popravka ni kajanja. Strah i sebičnost su glavni motivi bele kuge i pojačane brige za mačke.
Ovo mi je trebalo da pročitam. Pre nekoliko dana sam napunila 30 godina. Šta da vam kažem, svi koji su mi čestitali prvo su mi poželeli da se udam ove godine. O neee, vičem u sebi. Pa jesam li ja još ostala, nišane li me prstom, nije se udala, nije se udala. Ok, sve ja to želim, ali ne na silu, ne! Imam dugo dečka, na daljinu, i, verujte, hvatala sam sebe u momentima da ga guram na nešto, ne znajući da li to želim ni sama baš u tom trenutku, ali pritisak okoline je bio veoma opterećujući, a možda i želja da više vremena provodimo zajedno. Onda sam pustila da stvari idu svojim tokom i uživam u svojim „zrelim“ devojačkim godinama. I večeras će mi čarape grejati noge, ali me niko neće probuditi hrkanjem. Šala mala. Jedno je sigurno: da se ovo vreme nikada neće vratiti i da ću ga proživeti na najbolji mogući način, bila sama ili ne. A onaj moj, neće bez mene pred oltar.
Najvažnije je da razlog udadbe ima smisla, i da je dugoročan. Uostalom, zar nije sve tako u životu? Kada npr. štediš novac za letovanje, onda ti nije važno što nisi kupila neku skupu majicu. Treba imati meru u svemu tome i ne zastraniti.
Da citiram: „Biti u lošem braku je kao biti u zatvoru, s tim što moraš sam sebi da kuvaš“. Nažalost, ženi brak još uvek puno toga uskraćuje i opterećuje je više nego muškarca. Da se ne lažemo, ravnopravnost polova će biti moguća kad muškarci budu mogli da rađaju. Do tada, žene, pamet u glavu – ne treba da se u startu pogreši. Bolje duže birajte – isplati se, verujte mi.
Ne možeš nekog voleti i zahtevati od njega da bude onakav kakvog si ga zamislio! Zato je bolje biti sam dok ne shvatiš to.
Kratko i jasno… Bolje ništa nego išta… Kakav natalitet, kakav brak bez ljubavi? Izričito milsim da bez prave ljubavi nema ni prave sreće.
Možete li da zamislite kako izgleda život mlade udate žene (pod pojmom mlade podrazumijevam do 25 godina, dakle bez visokog obrazovanja) koja ima djecu i muža sa prosiječnom platom? Kakvi su pogledi insitutucija u Srbiji za njeno zaposlenje i kakve uslove života će ona moći da pruži svojoj djeci kad se završi proces tranzicije i standardi života dosegnu one nalik standardima u razvijenim zemljama? Razmislite o tome… Ne žurite sa udajom. Uz iskustvo (koje se stiče vremenom) ćete biti u stanju da pružite i sebi i svojim bližnjima mnogo sigurniji i udobniji život…
Jedino što bih dodala je to da postoji i dosta muškaraca koji su takođe ubeđeni da im ˝biološki sat˝ otkucava. I oni se, kao i ˝većina˝ devojaka, često vezuju za pogrešne osobe, misleći da će im ˝baš one˝ biti odane supruge!? U današnje vreme, dobri brakovi su retkost. Ukoliko to još mnogi nisu sami shvatili, bolje bi im bilo da pročitaju ovaj članak na vreme.
A kažu da u Srbiji vlada bela kuga?! Pogledajte koliko je 40-godišnjakinja bez dece, a možda još uvek biraju. Ponekad se ipak u životu mora rizikovati. Ne kažem po svaku cenu, ali ipak ako sačekate da sve bude idealno… hm! Izgleda, to će biti tek posle 50-te, kad se izludujete, ostvarite u karijeri, materijalno obezbedite, nađete pravog…
Volela bih da napišete nešto o brakovima naših žena sa strancima, kako doći do toga, kako u početku najlakše da opstane veza na daljinu i sa kojim se momcima naše devojke najbolje slažu (po kulturi, obrazovanju…). Da li su to Holanđani, Nemci, Amerikanci…?
Ne kažem da se ne treba pametno udati, ali ne treba ni preterivati. Neke granice ipak moraju postojati. Posle 35. je definitivno kasno. U Srbiji je sve manje dece. Biće ovo zemlja usamljenih starica, nažalost!