Veliki broj ljudi, i muškaraca i žena, pomalo spada u fetišiste, i to je sasvim normalno i nikoga ni na koji način ne ometa. Međutim, ima i onih koji su u fetišizmu otišli znatno dalje od onog „pomalo“, i to već teško da se može nazvati zdravim, mada je u najvećem broju slučajeva bezopasno.
Kada se kaže da je nešto nekome fetiš, uglavnom se misli na situacije da mu je to pomalo fetiš – neko će prvo da primeti ženske noge, žensku ili mušku guzu, šake, grudi, stopala… Neko će da uživa u stopalu u lepoj cipeli ili čizmi, neko u ženi s izazovnim donjim vešom… To je sve potpuno normalno, nikom ne smeta i nikome ni na koji način ne škodi. Problem je što stvari mogu da odu mnogo dalje od toga.
U već opisanim situacijama i dalje je osoba ta koja je najvažnija – cipela s visokom štiklom na negovanom ženskom stopalu „začiniće“ stvar, ali je osoba ta koja je poželjna. Međutim, potpunom fetišisti nije bitna osoba. Njega (ili nju) će seksualno uzbuđivati određeni deo tela neke osobe, dok tu osobu kao kompletnu ličnost niti će primećivati niti će joj biti bitna – ili, ako su joj fetiš cipele, donji veš, halteri, onda joj čak neće biti ni neophodna živa osoba. Seksualno će se uzbuditi od samog pogleda na fetiš, još i više od dodira, a često će doći i do samozadovoljavanja uz objekat požude.
Moguće je i da neki telesni nedostatak bude fetiš; recimo, za neke žene je muška ćelavost fetiš, a za neke muškarce je to ženska hromost.
Jedno od mogućih objašnjenja uzroka fetišizma je to da se u nekom trenutku, kada je došlo do snažnog seksualnog uzbuđenja, neki utisak (cipela, stopalo, krzno) spojio s tim uzbuđenjem i u mozgu se stvorila veza. Kasnije bude dovoljno da se taj objekat pojavi pa da dođe do seksualnog uzbuđenja.
Zanimljiv je podatak da fetišista skoro nikad ne traži psihijatrijsku pomoć. U većini slučajeva oni su potpuno bezopasni po okolinu – izuzetak je, naravno, kada je fetiš neki deo tela, a fetišista je agresivan, pa tu može doći i do napada i povređivanja, mada do ubistva dolazi retko. Psihijatrijsku pomoć uglavnom će tražiti ako su prekršili zakon (onaj o javnom moralu, u zemljama gde je strog, ili ako su nekome naneli telesne povrede), pa žele da smanje kaznu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Vrlo dobar tekst. Sticajem okolnosti, i ja pripadam toj „vrsti“ osoba.