Nije mali broj onih koji su imali neuspešan brak i razveli se. Nije ni mali broj onih koji posle toga ustanove da bi im bilo jako teško da se ponovo prilagođavaju životu s nekim, nekad i shvate da im jednostavno nije do toga. To osećanje ne traje večno.
Recimo, ona se udala, dobili su dete, ona je shvatila da se udala za pogrešnog i razvela se. Ostala je sama u stanu s detetom. Našla je neku rutinu tako da obavi sve što je potrebno za dete i za sebe, i navikla se tako. Ranije se prilagođavala zajedničkom životu s mužem, sada uživa u tome što ne mora da se više prilagođava na takav način. Teško joj je da zamisli da se neko nov tu useli, da opet mora da se prilagođava – ovako sasvim lepo funckioniše, njoj i detetu je nekako ide, i nema želju za promenama.
Ili, ona je ostala sama nakon razvoda, i otkrila da sad više ničijim navikama ne mora da se prilagođava. Ne mora da posprema za dve osobe (ili za armijom, nekad i takav bude utisak), već samo za sobom. Može da se namesti kako joj odgovara. Ne brine o dve osobe, samo o sebi. To može da deluje jako prijatno; ideja da bi opet morala da se bakće oko još nekog, da trpi još nekog u istom stanu, može da deluje krajnje odbojno.
Takvo osećanje iskusili su mnogi. Neretko, dok to osećanje traje, čini im se da nikad neće proći. Kod nekih i ne prođe, ili uvide da su takvog temperamenta da zaista ne bi bili u stanju da se stvarno slože s nekim. A kod mnogih vremenom prođe. Onda kad dođe nova ljubav; onda kad, ukoliko tu postoji i dete, sretnu nekog za koga im se čini da bi bio dobar ne samo njima već i detetu, da bi dete opet moglo da bude u punoj porodici. Tada ponovno prilagođavanje suživotu više ne deluje toliko neprijatno kao ideja; nekad se o tome, ako sve lepo funkcioniše između njih dvoje, i ne razmišlja.
A dok to osećanje traje, zaista deluje kao noćna mora ideja da biste opet morali da se prilagođavate suživotu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Slažem se u potpunosti sa prethodnim komentarom. Nažalost (ili na sreću), spadam u onu prvu grupu, kojoj je nezamislivo ponovno prilagođavanje, mada me dete već godinama opominje da ću ostati sama. Ali, to je moj izbor. Nekada baš teško pada, ali sam uglavnom zadovoljna postignutim.
Dobar članak – kao da je mene neko pročitao. Samo bih dodala da posle samačkog života koji ima dobre strane kad tad dođe osećaj samoće koji počinje da guši, tako da je stvaranje nove zajednice dobra odbrana od preteće depresije.