Neki misle da je strašno slatko i romantično kada čuju: „Ti si mi sve na svetu“, ali takva vrsta odnosa je zapravo veoma naporna, prilično guši i na kraju dovede do želje da se pobegne što je moguće dalje i da najzad počne da se diše.
Ovakav odnos ne javlja se samo u ljubavnim vezama. Postoje i takva prijateljstva, kao i takvi odnosi između roditelja i deteta (recimo, žena je nekada sva bila posvećena svojoj porodici, a onda je postala udovica ili je razvedena, dete je odraslo i odselilo se, ima i svoju porodicu, a majka smatra da joj je to dete sada sve na svetu i od njega očekuje da zadovolji sve njene potrebe).
Naravno, može vam prijati da čujete da ste nekome sve na svetu, može vam i laskati, ali jednom kad vidite na šta takav odnos liči, teško da ćete u njemu želeti da budete. Ako ste nekome sve na svetu, od vas se očekuje i da ispunite sve potrebe koje ta osoba ima, bez obzira na to da li su te potrebe u skladu s vašim sklonostima. Tako dolazite u poziciju da gledate utakmice koje vam se ne gledaju, idete u šoping u koji vam se nimalo ne ide, slušate muziku koja vam se ne dopada, jer ta osoba baš želi da zajedno slušate tu muziku, u bioskopu gledate filmove koje biste radije preskočili, idete s tom osobom na događaje i okupljanja na koja vam se ne ide i tamo se družite s ljudima koji vas ne zanimaju, slušate o svim mogućim i nemogućim problemima osobe kojoj ste sve na svetu… Ukratko, osećate se kao da je teret celog sveta (zapravo, jedne osobe, ali deluje mnogo teže) na vašim plećima, a sve ono što ta osoba čini za vas (toga, pošto ste joj vi sve na svetu, ima jako mnogo) vas više guši nego što vam prija. A ako je vama neka osoba „sve na svetu“, onda vi njoj radite sve navedeno.
Da ne bude zabune: sasvim je normalno da vam u nekom periodu, dužem ili kraćem, određena osoba bude značajnija od bilo koga drugog, ili da se nekoj osobi posvetite više nego bilo kome drugom. I naravno da ćete, za blisku i dragu osobu, nekad uraditi i nešto što vam se baš i ne radi. Ipak, potpuno je nefer bilo da od nekoga očekujete da vam bude sve u životu i da zadovolji sve vaše potrebe, bilo da se neko tako ponaša prema vama. Zato i postoji više ljudi u vašem životu, i svako od njih ima neku ulogu i ispunjava neke vaše potrebe – tu je voljena osoba, pa su tu prijatelji (s jednim prijateljem možete da radite neke stvari, s drugim neke druge, s trećim treće…), tu su roditelji, tu su deca, rođaci, kolege i koleginice… A za ponešto se možete pobrinuti i sami.
Zaključak? Nezdravo je i nefer očekivati od jedne jedine osobe da ispunjava sve vaše potrebe, kao da na svetu postojite samo vas dvoje. Isto kao što je nezdravo sve svoje kapacitete pružiti samo jednoj osobi (ima izuzetnih situacija, kao kada morate da se brinete o bolesnoj bliskoj osobi, ali je nezdravo tako se ponašati stalno). Sad, neko ima više različitih potreba, neko manje, neko je druželjubiviji, neko je manje druželjubiv, i to je sve u redu – dokle god ne očekujete od jedne jedine osobe da vam bude baš sve. Izađite malo, družite se, obnovite stare kontakte ili steknite nove (sve navedeno je ostvarljivo bez obzira na godine, pol ili bračno stanje) i videćete da ćete od toga živnuti i osećati se mnogo bolje nego dok ste tugovali što osoba koja vam je sve na svetu ne može da uvidi koliko vam je potrebna.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Pročitala sam da je Andrić rekao: „Davež su ljudi koji mi oduzimaju moju usamljenost, a ne prave mi društvo“,i pitam se je li to i moj muž kad umoran zuri u TV, ne čuje dobro i samo ćuti nešto u sebi jer nema više snage poslije napornog dana? A meni dosadno i treba mi da me neko zabavlja ili bar da smo zajedno u istoj prostoriji upućeni jedno na drugo. Ako već nismo takvi, ali to ne primjećujemo sasvim dovoljno.
Mali šestogodišnjak odlazi u krevet sa uvijek istim pitanjem i odgovorom: koga tata voli najviše na svijetu, kaže: mene. I zadovoljno se sanjivo smješka, dok ga njegov tatica češka po leđima. I nikad mu nije dosta i dosadno. Taj ritual ga ne gnjavi, ne davi i uvijek ostavlja prostora i za druge dječje nježnosti. Kakav umor, kakvo zapostavljanje, još manje distanca. Pa je li to rana razmaženost ili vježbanje podrške, razumijevanja i prisnosti. Odmalena u uzajamnom davanju i primanju nježnosti.
Lepo je što ste napisali da odnos koji se zasniva na tvrdnji „ti si mi sve na svetu“ nije dobar ni poželjan ni za jednu stranu, ali jednostavno postoje osobe koje su tako odgajene, a onda nađu neke druge koje nastave tako isto da ih tretiraju, a onda to ne može da se promeni. Činjenica je da osoba koja daje mnogo trpi i vrlo često ne izdrži pritisak koji joj je nametnut, ali u nekim ozbiljnijim relacijama kao što je brak nije baš tako lako izaći iz tog začaranog kruga. Svakako mislim da bi trebalo naći mesta i napisati članak i savete o tome kako da se takve osobe promene, a ne savetovati da izbegavamo kontakt i dublje odnose sa njima. Uglavnom, niko od nas nije krivac za ovakvo ili onakvo ponašanje i stavove, već su za to krivci, da tako kažem, roditelji, a oni su sigurno hteli najbolje.