Zna se da je preljuba nemoralna, kao i da ne treba biti u vezi s nekim ko je već u braku (a taj brak nije s vama). Međutim, nekada se desi da budete u vezi s oženjenim, a da za to duže vreme ne znate. A onda saznate.
Ima kada u startu znate da ulazite u vezu s osobom koja je već u braku – to ne bi trebalo činiti. Ima kada stupite s nekim u ljubavnu vezu, i tek nakon nekoliko sastanaka saznate da je taj muškarac oženjen. A ima i kada ste duže vreme u vezi – godinu ili više – i tek onda saznate da ste u vezi s oženjenim, i da je on sve vreme bio oženjen. Da vas je sve vreme lagao.
Neko bi mogao da primeti da je sigurno bilo bar nekakvih signala da se radi o oženjenom muškarcu, i ne mislimo na burmu, burmu je lako skinuti. Signala obično bude, to je tačno – ali zaljubljena osoba neretko vidi samo ono što želi da vidi, i previdi veliki broj mogućih "signala za uzbunu". Na sličan način zaljubljena osoba previdi i da je u vezi s nekim ko je zapravo nesposoban za bilo šta ozbiljno, ili da je u vezi s alkoholičarem, nasilnikom, kriminalcem… Jeste, ko stvari posmatra "hladne glave", mogao bi lako da uoči da tu ima nečeg sumnjivog, ali ko nešto ne želi da vidi, neretko to neće ni videti – dok se nešto drastično ne desi. Kad se o vezi s oženjenim radi, možda je on konačno priznao da je u braku, možda je ona slučajno saznala od nekog ili ga slučajno videla sa suprugom, ili je supruga saznala, došla do njenog broja telefona i ne baš ljubazno joj rekla šta misli o njoj… Na koji god način da se dođe do saznanja da ste u vezi s oženjenim, to je ogroman šok, naročito ako je ta veza već neko vreme trajala.
Ta osoba vas je lagala. Sve to vreme vas je zavaravala. Da, zavaravale ste i same sebe, ali to tu osobu ne opravdava, ona je i dalje odgovorna za to što vas je lagala sve vreme, "zavlačila vas", izvrdavala odgovore na vaša pitanja… Ljubav i poverenje i dragoceno vreme svog života dali ste nekome ko vas je lagao, kome ste bile tek "izlet" van braka. Teško je suočiti se s tim.
Šta kad saznate tako nešto? Najbolje je prekinuti vezu. On tvrdi da će se razvesti i oženiti se vama, da mu samo vi značite? A kako da mu verujete, nakon što vas je sve to vreme lagao? Kakvo on poštovanje može da ima prema vama, kad vas je sve vreme lagao i izdao vaše poverenje? Kako – i zašto – se upustiti u vezu s nekim ko vas ne poštuje, ko vas je lagao i, sasvim moguće, nikada vas nije stvarno ni voleo, već vas je samo koristio za zadovoljstvo?
Oni koji budu uhvaćeni u laži ili je sami priznaju svašta će reći u svoju odbranu, ali kad se o nečemu ovako krupnom radi, zaista je teško verovati im, šta god da vam kažu. A bez poverenja i bez međusobnog poštovanja ne može da bude ni dobre veze, i zato je takvu vezu, sebe radi, najbolje što pre okončati. Naravno, odluka je na vama – nadamo se da ćete odlučiti da poštujete sebe, kad vas već on nije poštovao.
A onda, kada se oporavite od tog zaista nimalo lakog udarca, moguće je potražiti nekog drugog, nekog ko vas je vredan i ko će vas zaista voleti i poštovati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ono što mene u ovom trenutku zanima je kako on uspijeva da bude na dva mjesta u istom trenutku, a da to tako ne zvuči; istovremeno sam i sama na dva mjesta ali to ne osjećam, jer vrlo dobro znam da sam u ovom trenutku na jedinom mjestu dok mi je suprug kod kuće, a ja ko zna gdje, u svojoj glavi. U svojoj glavi, gdje ste, a ne gdje su vam „burme“ koje , uzgred i ne nosite. Isto tako, ništa ne iznosite na vidjelo, jer ništa i nema da se kaže; dok sanjate, tako vam se i dešava: kroz san i pomiješanu javu. Kontate, ako me razumijete: oslušnite sebe i isto tako dozvolite to njemu, uvijek trećem i bez roka trajanja; on vas kao ne kontroliše, ne osluškuje, ne poznaje i ne presreće u svakodnevnim aktivnostima, a dok vas prepozna uz sebe, već ste dva svijeta, na dvije talasne dužine… ko to još da sluti, i vaše „dodirne tačke“: on u vezi za svagda, sa sobom, a vi u braku od kojeg se svako malo i pomalo cijepate. Srešćete se možda negdje naživo, ali ništa jedno drugom niste niti ćete biti: brat, sestra, polupartner, hladno ko zna šta- odakle se kreće i tu je sve bilo „laž“ ili paranoja, da ono drugo o trećem sve zna i ništa za to: ovo nije kompjuterska igrica ili šah u glavi, gdje svako čuva svoje figure: vi nedodirljivi, javnost nedodirljiva, a ovamo se samo „pravite da je spoj u redu“ (javite se ali se ne predozirajte, jer to se zove uzajamna ovisnost… o bračnim lukama, kao da je to kraj priče kojem težite- nisu granice dokle smijete ići ono što vas povezuje, već nepoznavanje materije sa jedne strane, i držanje ovog drugog u neznanju, svjesno, namjerno ili ne, ali sigurno je da se nećete ufurati iz jednog fazona opšte prevare u fazon povjerenja kojem naoko težite, u stvari bacate se kamenom na njega, pa izvinjavate, a on ne reaguje… na vas.) Je li vam dovoljno- to; da sve je prevara, usamljenost i zauzetost nekim drugim pričama, možda i razračunavanje sa prošlosću u kojoj ste bili nešto povezano, ali kao i sve do sad- nedokazivo, iluzija, okruženost drugim rabotama ili nije to- to. Sve dok se dva fizikusa ne dopadnu jedno drugom, duhovi ćute i miruju. Brak u cijeloj priči je samo forma, da bi sve ostalo ličilo na zakulisnu radnju. Zato, ništa jedno drugom ne činite iza leđa, jer vaša nema ko da čuva. ma, nećete se nikad upoznati, bar ne zvanično; kao vi ste par u dvoje. Bilo unutra ili van, ima nešto što vas sluti kaoživo bića, a ne „zbirku informacija“ bez potke, naravno,“dijete moje“ odlazi već s vremena na vrijeme iz porodičnog gnijezda i ostaje goli brak bez roka trajanja. O međusobnim aktivnostima trećeg čovjeka da i ne pričamo: dim i magla, gusko jedna!“(šta me ga-bri)
Bila sam u takvoj vezi. Bila sam dovoljno glupa da poverujem da je sam, jer me upoznavao sa bliskim ljudima, pozivao na kafu u svoju kancelariju, javno se pojavljivao sa mnom. Trebalo mi je mnogo vremena da povratim ravnotežu duha, nakon što sam čula ženski glas u pozadini, tokom telefonskog razgovora, i saznala istinu. Onda je i on svojoj supruzi ispričao bajke o ženi koja ga proganja. Uspela sam prevazići to, objasniti stvari jednim iskrenim pismom gospođi, koja je bila uznemirenija nego ja i davala nekontrolisane izjave. Nisam želela da ostanem tajna žena, nijedna žena ne zaslužuje da nestane kao fleka. O njima i njemu ništa više nisam čula. Iskreno se nadam da su prevazišli probleme, mada sumnjam, jer sam ga nakon pola godine opet videla na internet sajtu za upoznavanje i zaobišla u širokom luku.
Ono što se nama dešava ne bismo preporučili nikome. A na to što nas zaokuplja nemamo nikakvog uticaja, ili skoro nikakvog, jer bar glave držimo ponosno uzdignute iznad vode, dok nas struje života odnose i vuku prema svom nahođenju. Rekli bismo da duplirani izgledamo pomalo euforični, ali i distancirani od sopstvenih želja, pa nismo ni svjesni kako se uskladiti, a ne biti „šizofreničan“, tj. ni tamo ni ovamo, kao na nekoj vječitoj raskrsnici koja nas cijepa i rastavlja, a ujedno sastavlja uvijek na istom mjestu, u našim glavama, i bilo bi opasno da svako krene na svoju stranu, jer bi ujedno sa sobom odnio i dio onog drugog, formirajući na opšte čuđenje i revolt drugih, biće zvano Kiklop i to oko usmjereno samo u jednom pravcu, ka spasenju i doktoru za dušu koji ništa ne shvataju, nisu još toliko napredovali i osavremenili se da priznaju da u vašoj glavi i u suprotnom smijeru, postoji i obitava još jedno biće koje ne vidite i ne čujete, tek u naznakama otvoreno, utiče na vaš život dovoljno oprezno da čutite i nikome o tome ne pričate. Samo se razmjenjujete i burme zaista nisu bitne, možete ih baciti iza frižidera ili temu za roman ponuditi Stivenu Kingu, ako ga znate i njegovu „Vreću kostiju“. Ovo bi bila vreća bez dna, pitajte kolegu koji me zna i s kojim se… znate već!