Nemali broj ljudi postavi sebi pitanje iz naslova. U principu, ono i nije čudno, jer zaključke često donosimo poredeći sebe s drugima. Međutim, odgovor na pitanje iz naslova nije nimalo lako saznati, a u krajnjoj liniji, zapravo vam čak ni tačan odgovor ne bi zaista pomogao.
Koliko drugi parovi vode ljubav? To i nije baš nešto što je lako pitati – vrlo je verovatno da bi vam rekli da vas se to ne tiče. Eventualno, možete čuti nekoga ko se hvali svojim seksualnim životom, ili gunđa na njega; ili možete, u poverenju, pitati nekog zaista bliskog. Ali, sve što na te načine saznate uopšte nije pouzdano. Neko se hvali da bi se pokazao; i gunđanje neretko ide iz želje da se ovo ili ono pokaže, tako da ni jedno ni drugo nije pouzdano. Što se pitanja u poverenju tiče, možda ćete dobiti iskren odgovor, a možda i nećete, jer bi osobi koja vam odgovara istina mogla da se čini neprikladna, da se iz nekog razloga boji da vam je kaže, i da vam umesto toga kaže ono što misli da želite da čujete.
A čak i da saznate istinu, šta s tim? Kakve veze ima s vama to što Mika i Sanja vode ljubav svakog dana, ili što Pera i Jelena skoro da i nemaju seksualni život? Možete sebi da kažete da niste najbolji, ili da niste najgori, ali seksualni život nije takmičenje.
Ono što je bitno jeste to da li ste vas dvoje zadovoljni svojim seksualnim životom. Da li uživate, da li ste zadovoljeni, da li biste, možda, želeli da vodite ljubav češće ili ređe, i to ne zato što neki drugi par tako i toliko radi, nego zato što je vama potrebno toliko.
Nema normalne ili nenormalne količine vođenja ljubavi, postoji samo ono što vam odgovara i što vam prija (ili vam ne prija). Ako vaš seksualni život zadovoljava vaše potrebe, potpuno je nebitno što neki par vodi ljubav češće ili ređe od vas; ukoliko pak vaš seksualni život ne zadovoljava vaše potrebe, i dalje je nebitno koliko često neki drugi par ima intimne odnose, to vama nimalo ne pomaže.
Bitni ste vas dvoje, a šta drugi rade je njihova stvar.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Koliko drugi nimalo ne pomaže, ali odmaže. Naročito ako ste zajedno u vezi, tj. međusobno iskomplikomplikovano, isprepletano i sve se nadovezuje jedno na drugo.
Ne slažem se sa Luisom, jer mislim da nijedna tema nije previše, pogotovo u Srbiji, gde je informisanost i obrazovanje ljudi na jednoj velikoj nuli!
Šta bi bilo kad bi bilo? Naročito kad bi u slučaju sa drugim mogućim partnerom, i kad ste na prekretnici, to bilo drugačije, intenzivnije, žešće, možda slabije i rjeđe.U svakom slučaju bilo bi nešto novo i kad se već pitate, znači da vam je stalo do neke promjene u ustajaloj kolotečini ovog ponekad i pretežno aktuelizovanog dijela ljudskog bavljenja sobom i drugim ljudima.
Pomalo začudjuje preopterećenost temama o seksualnim odnosima. Meni to izgleda da što smo primitivniji, to smo više zaokupljeni seksom. Suština upravo i jeste u tome. Nagon za seksualnim odnosima u prvom redu zavisi od duhovne zrelosti jedne osobe – bilo da je žena ili muškarac. Kako je osnovna i suštinska razlika medju ljudima u njihovim stanjima svesti, što je duhovna kategorija, a što direktno zavisi od broja inkarnacija osobe, to je na prvom mestu razlika u seksualnim nagonima proistekla iz te naše duhovne zrelosti. Naravno da ovo nije jedina razlika iz koje proističu različitosti seksualnih nagona, ali, sve druge razlike ljudima su u manjoj ili većoj meri poznate. To su godine, vaspitanje, zdravstveno stanje…U svakom slučaju, čovek je taj koji treba da upravlja svojim nagonima a ne oni njime. Nije seksualni nagon najviši kvalitet života, ali ni najviše zadovoljstvo u životu humane populacije, mada je to ono što ga najjače drži u svojoj podređenosti. Mnogi su verovali i veruju da je najviši stepen slobode onda kada se dodje do seksualne slobode. Zabluda! Jer, to je negativna sloboda koja najčešće ili uglavnom ne uključuje dovoljnu odgovornost pojedinca.