Bili ste u vezi duže vremena – duže od šest meseci – i ostavljeni ste. To vas veoma boli, bivši dragi ili bivša draga vam jako nedostaju, još uvek ih volite i samo razmišljate o tome kako da ih vratite. Šta biste mogli da učinite? Kako da ponovo budete s njima? O tome da li je to uopšte dobra ideja i ne razmišljate – znate samo da želite da vratite voljenu osobu. Kako to učiniti?
Ovakvom problemu različiti su pristupi – baš kao što se razlikuju i reakcije na raskid. Nekada će ostavljeni partner/partnerka da prihvate novonastale činjenice, da tuguju neko vreme i da onda nastave sa svojim životom. A nekada neće preboleti bivšeg dragog ili dragu, već će učiniti sve da ih vrate, što najčešće ne vodi ni do kakvog povoljnog ishoda.
Nekada se ostavljeni partner potrudi da deluje kao drugačija osoba, da deluje kao idealni partner za svog bivšeg dragog ili dragu. A onda, kada uspe da vrati voljenu osobu, vrati se starom obrascu ponašanja. Naravno, veza ponovo propadne.
Druga varijanta jeste da se ostavljeni partner na sve moguće načine potrudi da ponovo osvoji bivšeg dragog ili dragu i konačno uspe u tome. Onda bude onaj ili ona koji raskine vezu. Ni jedno ni drugo nije zdravo ponašanje, niti dovodi do bilo kakvog poboljšanja u životu bilo kojeg od partnera.
Da li to znači da je apsolutno uvek greška vratiti bivšeg ili bivšu? Ne baš apsolutno uvek, ali da bi veza koju ponovo počnete mogla da ima ikakve šanse za uspeh, i vi i vaš bivši ili bivša morate se zaista promeniti, ne samo nakratko dok traje osvajanje, već trajno. Ovakvi kakvi jeste niste mogli da funkcionišete zajedno, inače ne bi ni došlo do raskida – prema tome, ako se ne promenite oboje, ni obnovljena veza neće uspeti, samo ćete oboje ponovo biti povređeni. A ljudi se najčešće ne menjaju u toj meri.
Želeti da vratite bivšeg ili bivšu je normalna faza posle raskida i nakon dužeg ili kraćeg vremena, ako joj dopustite, prolazi. Ukoliko potraje i nikako da prođe, znatno korisnije od pokušaja da obnovite vezu koja ponovo neće uspeti bilo bi potražiti pomoć stručnjaka.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Srna jesi li uspela da prebolis imao sam vrtu 8 god i eto isto tako kao tebi bukvalno nema ni eg kao da nije ni bilo
Srna javi se imamo isti problem 8 god sam bio u vezi sada nespavam noćima kako si uspela da proguras to
Ovim putem zelim da se zahvalim gospodji djurdji jel mi pomogla da vratim bivseg decka sada smo skupa srecni i zadovoljni
Moze li kontakt gospodje Djurdje
Mail adresa Dr.Isokola NEPOSTOJI?
Molim te reci nam da li se moze priustiti,znamo svi da takvi rituali nisu jevtini?i da li su dostupni tj azurni,vidimo da ljudi imaju problem da ih kontaktiraju
E nmg da stupim u kontakt sa Dr. Isikolo pomogni te mi
Može li mi netko pomoći jer me ljubavnik ostavio i trebam pomoć da ga odmah vratim
Gospodine, hvala toliko za vas pravi čarolija, moj ljubavnik se vratio! Vrlo sam sretna što bih preporučio dr. Isikolo svima koji zaista trebaju pomoć kako bi popravili njegovu ili njezinu slomljenu vezu. Kad sam našao dr. Isikolo, bio sam očajnički potreban da vratim svog bivšeg ljubavnika. Ostavio me za drugom ženom. To se dogodilo tako brzo i nisam imala nikakvih riječi u situaciji. Upravo mi je napustio nakon 3 godine bez objašnjenja. Kontaktiram dr. Isikolom preko svoje web stranice i bacio ljubavnu čaroliju kako bi nam pomogli da se vratimo zajedno. Ubrzo nakon što je učinio čaroliju, moj dečko me opet počeo testirati i osjetio strašno zbog onoga što je upravo propao. Rekao je da sam ja najvažnija osoba u svom životu i to sada zna.
JA REGAINED Sretnost u mom domu. Problem je u tome što sam se usredotočio na negativni dio braka, ne govorim nikome o mojem neuspješnom braku i pretvarajući se da je sve u redu stavljajući lažne osmijehe. Moj je suprug pretvoren u zvijer, varalicu i zlostavljača. Bilo je nepodnošljivo vidjeti čovjeka koji se jednom obećao da će nas štititi kao agresiju obiteljskih transfera prema meni i djeci, te nas teško pritišće na zid. Ali ima vremena, razloga i sezone za sve, bilo dobro ili loše. Potrčao sam do dr. Isikolo za spasenje, što sam konačno postigao kroz svoju izvanrednu čaroliju. Razlike su namještene i sva srca rana zacjeljivana su unutar 2 tjedna. Zahvalan sam što je moj muž ponovno pretvoren u anđela koji je oduvijek bio.
Evo i ja sam se našla u jednom problemu, ne znam šta raditi? S dečkom sam se zabavljala 4 meseca, veza je bila sasvim solidna, ni svađa ni prepirki, jednostavno smo se nadopunjavali. Ali, odjednom, priko noći, promijenio se, prije 3 meseca me ostavio, uz razlog koji mi još nije jasan… Kao ne može on, ne želi obavezu. ispočetka su odnosi bili zategnuti, onda smo se pomalo počeli čuti, igra igrice toplo-hladno, a ne znam kako mu dat do znanja da ne želim to. Voljela bih da mogu ohladit, ali… Daje nekad neku nadu da ima šanse, onda se jednostavno povuče.
Draga Tanja, čini mi se da imamo jako sličan problem. Vidim da si pisala pre dve nedelje, pa se nadam da se kod tebe u međuvremenu nešto promenilo nabolje. Ako ti je do priče, javi se na moj mail, pošto ne znam kako ovde možemo uspostaviti komunikaciju. Meni je takođe potreban razgovor sa nekim ko prolazi kroz sličan problem poput mog. U nadi da ćemo se uspeti ispričati, šaljem ti pozdrav i želim da što pre izgradiš srećnu vezu sa svojim dečkom. Tanja
Zamolio bih nekog da mi pomogne. Imao sam devojku godinu dana, sve je bilo super, spavala je kod mene sto puta, planirali budućnost i odjednom se desi neka glupa svađa. Doduše, ja sam kriv i ona pukne i želi da raskine… Dosla je kod mene i plakala je 3 sata, ja sam prihvatio njenu odluku i posle toga nisam joj se javljao. Prošlo je 4, 5 dana i ona mi je pustila poruku, ja sam je pitao šta se desilo, šta je to puklo odjednom. Rekla mi je da me voli i da joj stalo, ali se ne oseća kao pre, jednostavno, voli me i stalo joj je, ali nije zaljubljena kao pre. Ne znam šta da radim, plaši se da nastavi jer se plaši ishoda…
Tamara, jeste tačno sve to da ako ni jedan ni drugi nemaju fb, veza je bolja. Ali 3 godine nije malo, sva sreća pa ja nisam bio 3 godine sa ovom, jer tad bih umro, s obzirom na to kroz kakav pakao sad prolazim, dok nju „boli uvo“, kako ja vidim, nema je da se javlja a pričala kako ne može bez mene i da me voli. Sve je to neiskrena ljubav, i ja sam jedan jadnik koji je nasedao na to, ali otom-potom. Kad bude shvatila šta je izgubila, kajaće se. A što se tiče tvog dečka, ja mislim da je on počeo da se hladi i da mu je sad svejedno hoćete li se videti ili ne. Ne znam, možda je on pre tebe mnogo voleo, ne znam koliko se trudio, nisi napisala, ali samo znam da je on sad hladan malo, jer ne može niko da me ubedi u suprotno, a to je da „kad nekog ISKRENO VOLIŠ“, uradićeš sve za njega. Tako da, neću da te tešim, kazaću šta mislim, ali ja mislim da se on hladi od tebe. Ali ako si ti njega prevarila i on tebe, i vi to znate, ta veza ne može biti kao što je bila u početku, da se razumemo. A to je nešto najgluplje što ste uradili. Ja nijednu devojku nisam prevario, takođe ni ovu sad zadnju, njoj sam najviše ljubavi posvetio i sve najlepše sa njom prošao i eto kako mi vraća.
Razumem te u potpunosti. Tebi dajem savet da je pustiš malo, mi devojke kada shvatimo sta smo izgubile, uvek se javimo. Varali jesmo, ali u pauzama. I to nije bilo baš, već ono – prošetali smo s nekim drugim, dopisivali, bili smo klinci i meni i njemu je to bila prva duga veza, prvo sve. Što se mene tiče, odlučila sam da koliko god mogu krenem dalje i gledam neku pozitivnu stranu. Nije lako, provedeš sa nekim 3 godine, navika dosta ima uticaj. Sve se vraća 🙂
Pozdrav svima, da li neko može da mi da savet, šta da radim, pre 2 dana sam se rastao sa ženom, imali smo u vezi poteškoće, svađe, čak sam je i udario 2 puta, ne jako, već više kao ćuška, okrenuo se i otišao, znači, svađe su postojale. Ali mi smo se voleli beskonačno, njeni roditelji ne mogu da me smisle, i sve je ok dok ona ne ode kući, kad ode kući, ja strahujem svaki put da neće doći. Tako je bilo i pre 2 dana, došla je od keve kod mene posle neke svađe, bila je kod mame 7 dana, vratila se, njeni se čak posvađali sa njom zato što se vratila, rekli joj da im ne treba, i tako to, da bi kod mene bila 14 dana, sve u najboljem redu, poklanjao sam joj pažnju, išao sa njom u šoping , kupio joj trenerke i patike, da ne nabrajam, sve je ok bilo. Rekla je kako mozramo zajedno da radimo, da se borimo, pazila mi je na dete koje imam, imam ćerku 3 godine iz prvog braka, elem, pazila je na nju, bila je bolje od prave mame. E, sad da se nadovežem na tu priču, sve je bilo ok tih dana, pitala me da li je volim, govorila da me voli najviše na svetu, vodili smo ljubav, sve u normali, i jednog dana je rekla da ide kući po stvari neke što su joj ostale, ja joj rekao ok, krenem sa njom, odemo u grad, kupim joj naušnice za uši zbog vetra, usput odemo na piće, držala me je za ruku, pitao sam je 100 puta u kafiću da li će se vratiti, govorila je: „Šta ti je? Idem po stvari, dođi po mene sutra…“ Poljubili smo se kad je odlazila, čak mi je i mahnula, rekao sam joj da mi se javi kad dođe kući, rekla je ok, ali ne mogu odmah, kasnije… Došao sam kući, čekao poziv ceo dan i celu noć. Ujutru mi je stigla poruka od nje da sam bio divan, i da neke stavri ne mogu da se poprave, da ona ne zna šta oseća, i da oće da ide kod tetke u Austriju, da je ne zovem i ne tražim i da mi neće odgovarati na poruke… Molim vas, pomozite, ako neko može da mi kaže šta se to dešava i kako neko može da spava sa tobom, da bude sve ok, da prihvata poklone, govori da te voli najviše, i da sutradan kaže da ne zna šta oseća. Dve godine smo zajedno, ali godinu dana je živela kod mene. Šta se to dešava sa njom i da li može neko da me posavetuje, ona zna da ja ne mogu bez nje i da ću je zvati, moliti i tražiti. Šta da radim? Da li je vredno sve ili ne? Hvala.
bravo.sve je tako i kod mene.verovao sam mnogo a ispao sam kreten,pozzz
Nenade, imamo sličan problem. Dečko me ostavio posle tri godine veze. To se baš danas desilo, ne kazem, raskidali smo mi uvek i sve to stoji. Varao je on mene i ja sam njega, prevazišli smo to. Mladi smo bili kada smo bili i neizivljeni kada smo krenuli da budemo u vezi, što se i očekivalo da će biti od nas. Standard, on je na početku veze bio taj koji plače, posle sam bila ja ta. Sve je to nama super išlo, on je krenuo na faks, ja nisam, pauzirala sam godinu, pre nego što je otišao, mi se nismo viđali često, nismo se baš ni čuli često (da naviknemo kada ode), navikli smo se oboje, zatim smo se zadnjih nedelju dana pre njegovog polaska viđali svakog dana, i otišao je. U početku smo se čuli normalno, kasnije sve ređe, to mi je zasmetalo, skrenula sam mu pažnju, on bi to poštovao dva dana i vratio bi se na staro. Osetila sam ja da nam nije kao pre, ali tešila sam se, biće bolje. Viđali bi se vikendom, on bi prespavao kod mene, ja kod njega. Nismo se svađali uopšte, niti smo izlazili, niti fejsbuk imamo (veza je 50% bolja bez fejsa), planirali smo šta ćemo za naše 3 godine. Ja sam se promenila, jer ga jesam povredila u prošlosti, on se promenio, ali nagore. Nije poštovao dogovor, nije poštovao moju reč… I on zatraži pauzu, ON, ja rekoh ok, razlog je bio ON. MENE puno povređuje s tim nejavljanjem, svestan je on toga, pa mu treba malo vremena da razmisli o svemu i videćemo se 19. (za naše tri godine veze), da dođem kod njega u NS. On mi se javio posle 3 dana, ja sam došla 19. i bila sam 2 dana, bilo nam je lepo, ali je on uglavnom bio čudan, nije bio toliko zainteresovan. Jeste on mene vodio na večeru, sutradan mi doneo doručak, i sve to lepo, bajno… Izvinjavao se što je takav bio, promeniće to, ja nisam zaslužila… I mi zajedno u petak dođemo, slabo se čuli u subotu, on je imao nekih porodičnih problema, malo se zakačili nešto i kao vidimo se sutra, on dođe i kaže: „Ne osećam se više isto kao pre, volim ja tebe, ti si super, ali meni treba mir.“ Kao već dve nedelje se oseća tako. Ja gledam, plačem, rekla sam mu da je ispao kreten, nema razloga. On kao zna da je ispao majmun, kaže: „Nemoj plakati, čućemo se mi… tu sam za tebe. Volim te.“ I ja ga volim, ali ne znam šta da radim….
Zdravo svima. Bio sam sa devojkom skoro 6 meseci, iz istog smo grada, ali nismo se viđali svakog dana, tako da naš raskid ne bi trebalo da bude prezasićenost. Ona ide na faks u BG, sve je to ok bilo, ja sam par puta išao tamo na nedelju-dve, viđali se, ali ne svakog dana. Sve je bilo ok, pričala je kako me mnogo voli i ne može bez mene. Mnogo toga smo preživeli zajedno. Ona je došla kući, ovamo gde živi, i mi smo se za to vreme viđali dok je bila, sve je bilo ok, prespavala je kod mene, sve je bilo super, prava ljubav. I pre nego što je otišla na bus, rekla mi je da me mnogo voli i da ne može bez mene. Posle je otišla u BG na faks, tamo ima stan, živi sa drugaricama. Prošlo je par dana, nešto sam joj ja prebacivao jer me je slagala, ali rekla je da je htela da mi kaže, ali je zaboravila i ceo dan sam je za to optuživao i rekla mi je da je pritiskam mnogo itd. i da ne može više. I ja sam je pozvao, ona je plakala i teško izgovarala reči, rekla je da joj veza stvara pritisak, oseća potrebu da se javlja i kad ne želi, ima mnogo da uči, faks joj je najbitniji sad. A ja joj kažem, pa ok, ne moraš da mi pišeš ako ne želiš, iskuliraj, kaži mi ne mogu sad da se javim, učim, hoću malo da izađem da se ohladim itd, i ja ti ne bih zabranjivao to niti pravio problem oko toga. Ona mi kaže: „Razumem ja to, ali ja stvarno ne mogu više, guši me veza, ne želim je sad. Nije u pitanju drugi muškarac, samo jednostavno ne mogu da budem u vezi, stvara mi pritisak.“ Kaže, već 2 nedelje me muči to, nisam htela odmah da raskinem, mislila sam da će za to vreme da mi bude lakše, ali nije. Posle tog raskida, nismo se čuli 4 dana i četvrtog dana uveče se javim i napišem joj: „Vidim koliko ne možeš bez mene“, a ona mi na to odgovara: „Bilo mi je glupo da se javim, jer sam te povredila, da sam se javila, to bi bilo cinicno sa moje strane, htela sam da sačekam da se malo smiri situacija, svakako bih se javila. Ne znam, ali mislim da nam se putevi razilaze.“ Od kako smo raskinuli, čuli smo se nekoliko puta, ali vidim neizanteresovanost kod nje za mene, ponaša se kao da sam joj drug. Kaže mi da me voli i dalje, ali ne može da bude u vezi. Ta 4 dana su za mene bila pakao živi, par puta sam zaplakao, nervozan sam, ne jedem ništa, čak sam te večeri kad sam raskinuo, dobio temperaturu, počela glava da me boli. Juče je pitam da li može da priča. Ona mi kaže da joj je prazna baterija i da ima puno da uči, pa ćemo sutra. Ja rekoh ok. I nisam joj tu ništa pisao i sutradan se ona meni javi popodne, pita me šta radim itd. Ja joj kažem da me je slagala što nismo pričali, a ona mi kaže: „Pa dobro, neće ništa da propadne ako se nismo čuli.“ Ja rekoh, pa eto, koliko ne možeš bez mene i koliko me voliš. A ona kaže: „Pa vidiš razlog sad, zašto treba da prekinemo.“ Ne znam šta da radim, malo mi je lakše sad, za nijansu, nego proteklih nekoliko dana, ali uspomena se setim, gde god se okrenem, setim se uspomena i to me mnogo muči. Ona mi je bila najduža veza i osetio sam pravu ljubav, takođe mi je rekla da sam ja prvi sa kojim je osetila da je voli iskreno. A svi momci su je inače ostavljali. Ne znam šta da radim, ima li neko neki predlog?
Bila sam sa jednim dečkom u vezi oko 5 meseci i ostavio me je jer je mislio da sam zaljubljena u njegovog druga. Koliko god pričali i trudila se da ga vratim, ne vredi. Pomozite mi.
Gde može da se nađe ta stručna pomoć i na šta se konkretno misli, treba mi? Ja sam samo iskren.
Pozdrav svima. Zamolio bih vas za savjet. Oženio sam se prije 6 mjeseci, volio sam ženu i bilo nam je super. Međutim, ja sam uprskao stvar: prilikom jedne svađe, ja sam nju prevario dok je nije bilo kući. Saznala je i otišla je od mene. Mnogo sam povrijeđen što me je ostavila, rekao sam joj da sam se pokajao, ona nije vjerovala u to. Svjestan sam da mi oprostiti neće, međutim, dok je kod mame, saznala je da je u drugom stanju, a ja sam se počeo opijati, da sam je odbijao od sebe i prema njoj postao jako agresivan i ljut. Ne znam ni sam zašto sam to uradio. Osjećam u nutrini svoj neku bol, neku tugu, svi naši prijatelji su na njenoj strani. Imate li neki savjet šta uraditi u ovoj situaciji.
Stanko, to me svi savetuju, čak i njene drugarice, u suštini niko ne može da veruje da se ovo desilo, ali ja je volim puno i sve bih dao da vratim dete i ženu kući. Mi smo u mnogo dobrim odnosima, stalno se čujemo telefonom, dogovaramo oko deteta, ali o nama neće da priča.
Žene, nemojte očekivati da vas neko poštuje, bar kod mene je tako: moral, karakter, patrijahalno vaspitanje. Ne isplati se petnaest minuta seksa sa jednim, drugim, trećim… Pravi će uvek naići i u većini tih slučajeva poštovati buduću ženu. To što mi muškarci kažemo da nema veze koliko ih je imala, zapravo je čista laž. Ljude je sramota reći da žele neiskusnu ženu, ipak ona treba biti majka, danas-sutra. Ja sam nedavno prolazio pored bivše, šeta dete, ljubi se sa mužem, a kada me je videla, okrenula je glavu…
Zajedno sam sa ženom 14 godina, u braku 9, razdvojeni smo 2 meseca, jako mi je teško. Bio sam jako dobar muž, zadnje dve godine smo se malo udaljili, slabo sam pokazivao emocije prema ženi i detetu. Imam neke finansijske probleme, sve me je stislo u životu, verovatno sam zbog toga bio takav. Sad ne mogu da zaspim uveče, ne mogu da jedem, propušio sam i pušim 3 pakle. Ona tvrdi da me voli i da neće da živi sa mnom, da želi da budemo prijatelji. Bili smo verni jedno drugom, mislim da nam je bilo veoma lepo 12 godina. Želim da je vratim, bio sam uporan, ali ništa. Može neki pametan savet?
Mario, zvuči surovo: budi siguran da je našla dugoga. Kakva je ta žena, kakve veze ima što ste se udaljili, kriza je učinila svoje – čim nema para, nema ni ljubavi. Znam dosta takvih slučajeva. Zašto bi sebe ponižavao, žena ima koliko hoćeš, samo prilazi, drugo, imas raznorazne sajtove za upoznavanje, a čim drugu upoznaš, nećes ni misliti na suprugu bivšu. Takvi tipovi žena su previše zaljubljeni u same sebe, navikle su da im roditelji duvaju dvadeset i četiri sata. Otkaci je i nađi drugu koja će biti iskrena i kojoj neće biti važan tvoj materijalni status.
Draga Goja, shvatila sam ja to srećom na vreme, pa sam si dala šansu, više radi „klin se klinom izbija“ da zaboravim bivšeg, kad ono poštar me oduševio… Super nam je kada smo zajedno, svaki je put zabavnije od prošlog puta, kada nismo, čujemo se nekoliko puta na dan, smejemo se, volimo, pričamo, šetamo gradom držeći se za ruke, život je ljep. Rekla bih svima koji misle da nikada neće preboljeti bivšeg da promene svoje mišljenje, odmah. Dajte si samo šansu, radite na slučaju, odavno sam prestala da plačem zbog bivšeg, ne interesuje me više nimalo, iako još nije promenio status na FB. Zašto bih se zamarala nekim ko ja odlučio da živi bez mene. Ja sam se okrenula onom koji diše za mene, otvara mi vrata, pridrži stolicu da sednem, drži me za ruke, ljubi me beskrajno, ima sjaj u očima, smeje se i želi da bude sa mnom.
Ovako, dečko i ja smo u vezi više od dve godine, voleli smo se, pazili, mazili… Naše svađe su se uvek zasnivale na tome što sam pre njega spavala sa jednim dečkom, samo dva puta. Uvek smo prevazilazili sve to i nakon 3 dana bi sve bilo super. Pre četiri dana mi je rekao da me ne voli, da je retard što je sa mnom, ponižava me, vređa, udario me 2 puta… Rekao mi ja da sam zaslužila da trpim i da neće da raskine sa mnom, a ja da raskinem ako hoću. Ne mogu jer ga volim više od života… Sinoć smo se videli (na moje insistiranje, preklinjala sam ga), svađali, rekla sam mu da nije ni on svetac, jer me mnogo povređivao u vezi, a ja glupača koja sam igrala kako on svira. Prestala sam da se družim sa svima, bio mi je centar sveta. Nakon što više nisam mogla da ga podnesem, rekla sam mu da usput stane kod autobuske, gde me prvi put poljubio, suze su mu krenule i nije hteo, prošli smo i skrenuo je na drugu stranu. Sedeli smo u autu i pričali nekih sat vremena, nakon čega je rekao da me vozi kući. Pred dvorištem, kad sam izlazila iz auta, rekao mi je da se vratim i poljubio me u obraz… Ne znam šta da mislim, da se borim za njegovu ljubav ili da ga ostavim?? Problem mi je jer me pazio kao malo vode na dlanu, stalno me zvao i sve ostalo.. Je l’ moguće da je tek tako prestao da me voli? 🙁 Očajna sam, šta da radim? 🙁
Draga Aleksandra, čitajući tvoje pismo, stičem nedvosmisleni utisak da treba da bežiš glavom bez obzira od tog tipa. Udario te je dva puta, a ti još razmišljaš šta i kako sa njim!? Kakva ljubav, o čemu pričaš? On je očigledno isfrustriran čovek koji je našao da se na tebi iskaljuje. Ne treba ti to! Nijednoj ženi to ne treba! Mnogo je ribe u moru, kako se to prosto kaže. Srešćeš nekog drugog, samo nauči da voliš i poštuješ sebe! Razmisli malo, da li želiš da se vežeš za čoveka koji te tuče, vređa i psihički maltretira? Ljubav treba da je lep odnos pun obostrane pažnje i ljubavi, a nikako kompromitovanje na koje samovoljno pristaješ jer ideš ispod vlastitih minimuma. Sem ako tvoj minimum koji očekuješ u nekom odnosu ne obuhvata mučenja i večna nerviranja i pravdanja…. razmisli… Uvek mi bude žao žena koje ne cene sebe…
Mrvice, hvala ti u svakom slučaju, žao je meni sebe, ali jače je, dve godine nisu malo, a mnogo lepih uspomena me veže za njega, verovala sam mu, uvek se trudio da mi dokaže da me voli… Kako sad ovo, ne mogu da se pomirim sa tim… ŽIVOT BIH MU DALA! Plašim se da ću stalno nailaziti na takve tipove, posle njega treći, ne mogu to… Kaže da bi me gledao kao Boga da mi je prvi, kajem se, a ne mogu da vratim vreme i ispravim tu jedinu grešku koja me sad mnogo košta…
Molim da se ne stvori pogrešna slika da sam bezosećajna kučka, nisam, samo sam urbana, poslovna, moderna, negovana žena, koja voli da se smeje, da čita knjige, da se raduje malim stvarima, da živi, da voli, da bude majka, vredan radnik, ispunjena žena, koja voli i samo da ćuti pored nekog u koga je zaljubljena, mislim da može neko da me razume. E sada, spojite me sa poštarom, šta mislite?
A ti Juco, beži od poštara, šta će ti to? To je ponižavajuće! Zamisli, ne zna covek šta je mojito! A da li ga piješ sa belim ili crnim Havana rumom? Sa limetom ili limunom? Sa belim ili braon šećerom? Sa sodom ili sprajtom? To su sve važne stavke kad je jedan čovek u pitanju… Ne daj se prevariti…
Očigledno nisam mogla da vratim bivšeg, nije mi jasno samo zašto status na FB nije promenio, nego je U VEZI, to što je sa mnom stavio? Šta to može da znači, mislim da mora da je našao neku, pošto je takav tip i rekao mi je da on nipošto ne želi biti sam nego mora da traži, samo beskrajno, samo traži i sve ide dalje, nigde ne staje. Ne mogu da pretpostavim šta znači status u vezi, a od veze nema ničeg? Još oko jedne stvari imam dilemu, pa bi vas molila za savet. Preko soc. mreže upoznala sam jednog dečka koji je udovac, živi normalno sa 2 kćeri i normalno se ponaša, iskren, pažljiv, nežan i mislim da bih mogla s njim, ali i ne mislim tako. Problem mi je što nije moj tip, nije ni ljep, niti je zabavan, nema leptirića, nije ni načitan, radi kao poštar, što uopće nije moj nivo komunikacije, nema varnica, nema šale, nema pojma za mohito, za plaže, za žurke, sve je linearno, pretpostavljam, uglavnom dosadno. Šta da radim sa tim čovekom, ne mogu samo u krevetu provoditi dane, seks je najbitnija, ali ne i jedina stvar koja treba da nas spaja, ne mogu šetati od stida sa njim po ulici i držati ga za ruku, da se opet vratim samoći, a?
Tako je, Marko. Nijednog momenta nisam mislila da je on pravi, ali to me nije sprečilo da se zaljubim. Međutim, sve što se kasnije izdešavalo, ostavilo je jako gorak ukus u ustima i to je uništilo i najmanju šansu da se bilo šta ponovi među nama. Ne, nikako. Samo moja lična kultura je kriva što sam odgovorila na njegov pozdrav, pri skorašnjem susretu. Ostalo vreme, totalna ignorancija, s moje strane. Juče mi je rekao naš zajednički drug, kako mu je on posle rekao da je jako iznenađen mojim ponašanjem, pa šta ako je „malo“ pogrešio prema meni, svakome se greške dešavaju. Toliko je samouveren da nije verovao da mu neću oporostiti. Očigledno je navikao da sve dobije na šarm. E, sa mnom, to neće moći. Namjerne greške ne praštam.
Sa deckom sam se zabavljala par meseci, ali nismo proveli mnogo vremena zajedno, zato sto on zivi van Srbije. Brzo sam se zaljubila, jer je vrlo simpatican, druzeljubiv, sarmantan i pre svega, izvrstan ljubavnik. Ali velika mana mu je sto je neozbiljan, voli da flertuje, a nije dorastao nasim opasnim zenama. Tako se desilo, da je u medjuvremenu flertovao sa jednom zenom, koja, da budem iskrena nije ni u pola lepa i zgodna kao ja, a o obrazovanju da ne pricam. Zena ima samo osnovnu skolu,ali zna znanje, poucena mnogobrojnim vezama u svom zivotu. Ja sam se kao vrlo ponosna, tiho povukla iz te veze, medjutim, ona, znajuci iz iskustva, da protivnika mora poraziti potpuno, i obezbijediti sebe, njemu je pocela slati svakakve nakaradne anonimne sms poruke, a u njemu probudila sumnju, da to radim ja. On, naivan, poveruje joj, nazove me i svasta mi kaze. To sam teze podnela, nego raskid. Zar za to vreme, koje smo proveli zajedno, uopste nije shvatio, da ja tako nesto ni u snu ne bih mogla pomisliti, a ne uraditi. Voljela sam ga strasno i povredio me do srca, sto je to uradio. Ja sam pretpostavila odakle, vetar duva, ali nisam bila sigurna, dok jednom u drustvu dve devojke (koje nisu znale za nasu vezu), nisam saznala, kako se njihova poznanica „otarasila“ suparnice, mnogo lepse od nje. I dalje sam cutala, nisam se javljala na njegove sporadicne pozive, ali kad mi napise poruku, to je bio haos od ruznih reci. Znala sam da to ona govori kroz njega, a bila ocajna sto on u to veruje. Ostala sam dostojanstvena i vremenom, moja ljubav se pretvorila u prezir. Posle cetiri godine, oni su raskinuli. Cetiri godine mu je trebalo da vidi ko je ona. Nikad mi se vise nije javio, ali sam cula od zajednickog prijatelja, da se raspitivao za mene i pitao da li imam decka. Skoro smo bili na svadbi tog zajednickog prijatelja, bio je sam, bez pratilje, nastojao je biti u mojoj blizini, ali ja sam to predvidela, pripremila taktiku i ponasala se kao da je nevidljiv. U dubini duse, mi je drago, sto je pokusavao ostvariti neki kontakt, ali moj ponos ne moze da predje preko ponizenja, koje mi je priredio u reziji jedne primitivke. Mislim da i ne zasluzuje bolju, kada je nije mogao prokuziti. Ja sam jos sama, ali nema te sile, pod kojom bih mu se vratila. Znam da ponos nije saveznik ljubavi, ali to sam ja.
Kako si opisala, on je bio taj koji je sve i zakuhao na početku, to samo dokazuje da je u principu najbitnije ono što svako od nas ima ili nema u glavi, u drugom su planu neke druge svari koje si opisala. Ah, taj ponos kad je čovjek povrijeđen i nije ništa kriv da mu se to desi, ponos je još jači… Smatram da svako dobije na kraju što zasližuje. I on je, kako si opisala, nakon 4 godine shvatio neke stvari. Koliko je samo takvih primjera i sa muške ali i ženske strane, ali ono što je definitivno – ne treba nikog čekat ni mislit kako je bio pravi ili prava!
Prošlo je mesec dana od rastanka i sad već moram da znam da se neće javiti, znam, ali ne mogu da shvatim kako može do juče neko da ti bude sve, danas ga više ne interesuješ? Da li je to osobina određenih muškaraca, jer nema valjani razlog za prekid, ne, mora da je u pitanju nova ljubav, koja se javila niotkuda. Znam da takva osoba i ne vredi truda, ali niko me nije voleo tako do sada, nikada se nisam osetila srećnom kao tada. Moje se životno doba deli na pre i posle njega. Sama sam, imam 48 godina i mislim da je za mene smak sveta, život bez života… Da li je normalno da plačem, odrasla sam osoba, ponašam se nerazumno.
Normalno je da plačeš i da se tako osjećaš… Nažalost, nema riječi da odnesu bol. Meni se isto desilo sa curom, u jednom danu se okenula, ali bukvalno, a i dan-danas je sama i znam da pati, ali ima nešto što je jače od ljudi, ne mogu da pređu preko svog ega. Nije svačiji primjer isti. Ponekad mislim da se neki osjećaji skupljaju u osobama i onda eksplodiraju u momentu, loša komunikacija je uzok… Treba bit iskren pa priznat greške sam sebi ako ih je bilo, a svi pravimo greške i tako znaju proći životi u nekoj tuzi i patnji, a u suštini ne treba puno za sreću… Tvoje godine nemaju veze sa bilo čim, živimo od kada se rodimo sve dok ne prestanemo da postojimo, ljubav ne bira godine, kao i sve što ide sa njom, dobro i loše. Čini mi se da je lošeg sve više…
Razumem kako se osećaš, suze su neophodan ventil. Treba samo prihvatiti vreme potrebno da se preboli, zvuči teško, ali je jedino moguće. Godine nemaju veze, ili smo živi ili nismo. Ako smo živi, onda je normalno da osećamo i sreću i bol. Čini mi se da je problem u uglu gledanja, naime, mi iskustva bojimo i pripusujemo im predznake pozitivne ili negativne. To što je neko iskustvo neprijatno, ne znači da nije korisno i da iz njega ne možemo nešto korisno izvući. Toplo preporučujem knjige Bruna Simlese i njuegova predavanja, ima ih na internetu dosta. Meni je pomoglo da bolje sagledam svoje situacije i procenim ih drugačije. Ne daj se obeshrabriti! Ruku na srce, zašto žaliti za nekim ko je tek tako mogao da ode? I sama sam bila u sličnoj situaciji i isto sam se kao i ti pitala. Čim je mogao da ode bez objašnjenja, znači da mu u karakteru nešto debelo fali. Okupiraj se nečim i nemoj se sažaljevati. Nemoj vrednovanje sebe vezivati ni za koga! Puno sreće!
Hvala, Marko, još jednom, na rečima podrške. I ja verujem da se sve desi sa razlogom, da nam pokaže gde smo mi u ovom trenutku i šta treba na sebi da poboljšamo. To iskustvo me je mnogo čemu naučilo i aktiviralo na raznim poljima. Što se karaktera tiče, nikada ni za kim ne bih jurila, pa makar bio i sam princ 🙂 Žao mi je što te je devojka ostavila zbog kafane, prilično bezvezan razlog. Ajde da neki muškarac kaže da se u kafani stiče životno iskustvo, pa i da razumem, ali devojka… ne priliči jednoj princezi, sem ako ne radi u kafeu ili slično, to je onda druga priča. Puno pozdrava!
Prvo, hvala na odgovoru, Marko. U kontaktu sam sa njegovom sestrom, one je dobra devojka, razmenimo po koju poruku jednom mesečno otprilike. Ništa je nisam pitala za njega, ipak joj je on brat, pa ne želim da se pročuje da kukam i žalim. Živ je i zdrav, zahvaljujući FB, sve se zna. Njegova mama me nikad nije volela, čak je bila otvoreno netrpeljiva, jedna od onih posesivnih majki, veliki pritisak je vršila na svoju decu. Ali to je druga priča. Uglavnom, meni ni sada nije jasno, jedan deo mene ga voli, bez gorčine i loših osećanja. Čovek jednostavno nestade! Ne želim da ga kontaktiram, ako treba, on će se sam vratiti. Eto, uistinu, ne znam ni šta bi moje pitanje bilo. Najviše me muči to što nije bar jedno pismo poslao, pa makar i sa lažnim objašnjenjem, bar bih znala da me je poštovao na neki način. Ovako, nimalo viteški da ispari…
Dobro si i postupila što se ne raspituješ za njega kod njegovih, imaj svoj ponos! Četiri godine veze nije malo, to je već zajednički život, vjerujem da ti nije lako, ali po ovom tekstu vidim da si jaka osoba sa karakterom i voliš da ti se kaže u lice ako nešto ima da se kaže. Ja mislim da je on izgubio tebe, a ne ti njega, i tako to gledaj, ubjeđen sam da se takve osobe kad-tad pokaju zbog svojih postupaka. Ko zna zašto je to dobro, neka je pokazao pravo lice, to samo znači da bi te danas-sutra u nekoj teškoj situaciji ostavio na cijedilu. Zaslužuješ nekog ko te cijeni. I mene je cura ostavila, sve zbog kolegica i kafane, jer misli da je to život i da se tu stiče životno iskustvo. Zato, glavu gore i živi svoj život, naići će neko vrijedan svega!
Pozdrav za sve. Imala sam momka 4 godine. Veza je bila lepa i puna obostrane podrške i razumevanja. Imali smo planove za dalji život. Zbog loše finansijske situacije, on je odlučio da ode na brod, sa čime sam se složila, jer sam znala da je prinuđen. Prva 4 meseca se javljao, pisao srceparajuća pisma, govorio kako mu nedostajem i kako se u svojoj kabini sklupča i tiho plače, da bi posle 4 meseca plovidbe rekao da se oseća ništavno, da su mu osećanja “otupela“ za sve i predložio je pauzu. To mi se nije svidelo i pomalo sam burno odreagovala. Nakon dva dana sam mu se javila i jedino što je napisao bilo je: „Završili smo.“ Našla sam se u čudu, nisam mogla da ga pozovem jer je bio u romingu, on nije zvao, slala sam mnogo poruka, i ništa, kao da je onaj mladić kog sam 4 godine poznavala i volela nestao, negde se zagubuo bez traga. Od tada je prošlo 7 meseci, ja i dalje razmišljam šta mu se moglo desiti, pa da nije makar par rečenica nekakvog objašnjenja dao… Ne gajim mržnju niti gorčinu u srcu, oprostila sam mu, ali me pitanje i dalje muči, da li će se ikada javiti? Zar je moguće da tako nestane bez traga? Pa pre puta je bio jedno drago, divno stvorenje, pouzdano i karakterno. Ovo se nimalo ne uklapa u moju sliku o njemu…
Ćao! Odgovaram svima pa ću i tebi! Uistinu, jako čudno to kako si opisala da je bio sasvim drugačija osoba prije odlaska na brod i nakon 4 mjeseca totalna promjena… Mogu da shvatim da mu je teško, posao naporan, obaveze na brodu, totalna promjena u njegovom životu, ali da se tako okrene prema tebi i to baš kad je tamo… Teško za objasnit, po meni, ljubav ne može nestat tek tako. Da li je on sreo neku osobu na tom brodu, moguće, ali malo vjerovatno, možda osjeća da nije sposoban da ostvari ono što je planirao i neće da te obavezuje. Jednostavno se povukao u sebe i misli da te ne zaslužuje, ali kako si opisala, ne bih rekao da je to. Jako je čudno da se ne javlja. Da li imaš veze sa njegovom porodicom, pa da saznas da li oni sa njim kontaktiraju, pa da tako saznaš šta je u pitanju!
Ja i moja bivša djevojka smo bii u vezi 8 mjeseci, svađali smo se stalno i ako smo jedno drugom bili cijeli svijet, ja sam više kriv jer sam je pritiskao, gušio, zbog gluposti pravio probleme, bio posesivan i na kraju nije mogla izdržati, pobjegla je. Od tada me muči na razne načine. Kad god treba da se vidimo, ona nešto izmisli da to izbjegne, a meni se tad sruši cijeli svijet. Ona vidi da me ima u šaci i to koristi kako zna i umije, jer zna da ću biti tu za nju. Ona je mene čekala 4 godine dok sam ja bio sa drugim djevojkama, a sve vrijeme smo bili u kontaktu. Kaže da njoj sad ne treba veza, jer ima neke stavri da ostvari u životu. Potreban mi je savjet kako i da li mogu da je vratim k sebi. Hvala unaprijed.
Najbolje što možeš jeste da se povučeš i ne smaraš je porukama ili da je zoveš, kako si opisao, na neki način si je smarao, ona je to trpela do jednom, vjerovatno joj je potrebno neko vrijeme da razmisli, vjerujem da ti nije lako, ali ako je zoveš, da ne kažem moliš da se pomirite, imat ćeš samo kontraefekat i padaš u njezinim oćima kao muškarac. Nije pravilo, ali u dosta slučaja se tako protumači, za to vrijeme poradi na sebi i svojim razmišljanjima i postupcima. Ništa na silu ne može da bude ostvareno, ako te voli i ako joj je stalo do tebe, javit će ti se, a ako ne, treba i to prihvatit, treba gledat optimistično. Zato, želim ti da se to riješi i da bude sve OK!
Znala sam da ima divnih ljudi, znala sam. Hvala puno za odgovor, razloga za raskid i nema pravog, nisam imala vremena za njega, pošto sam morala da spremam ispite, nisam mogla da mu posvetim moje vreme, koje ja stvarno nisam ni imala, zbog obaveze, mislim da se zato ne prekida jedna ozbiljna veza. Ja sam mu se već sinoć javila, ali on me danas nije pozvao, pa su mi neke stvari sada malo jasnije. Probala sam da ispravim stvar, a opet mislim da to nije razlog da se prekine veza, ali imate pravo, moj signal mora da primi i druga strana. Ja nemam fitbeka, pa se moram obradovati na sledeće sto me čeka, mnogo neprospavanih noći, palomu, suze nesretnice, fb, život bez života. Znam da treba da proradi vreme za mene malo i da prihvatim, ne i da zaboravim. Samo se plašim samoće, dosta mi je, sita sam tražiti, razočarati se, čekati da nazove, sve ima svoje granice, umorila sam se.
Da, u pravu si, zbog obaveza, ozbiljna veza se ne prekida, ma kakve god da su u pitanju, jer obaveze prođu, a taj neko ostaje! Imam slično iskustvo i sad da mi se ta osoba javi, ne znam kako bih reagovao, ali normalan razgovor riješava sve i ne treba bježat od njega!
Kad neko ima pola veka iza sebe i jedan propali brak, malo je šansi da opet oseti ljubav. To dolazi neplanirano i ako znaš da je prepoznaš, zgrabi je. Ja se sada kajem natenane, pošto nisam uložila mnogo u vezu koja je trajala oko 3 godine, kada sam stvarno osetila što je sreća i bila voljena. Bila sam ponosna, drska, mislila sam da se svet okrćce oko mene. Sada sam sama, nemam prijatelje, ne znam niti kako da ih steknem. Privatni život je moj veliki neuspeh, zašto ne umem da nađem sebi partnera, umorno je i tužno stalno biti sam. Svake večeri listam fb, a život je negde vani, ne smijem se, ne radujem se, ne volim, kao da ne postojim. Kuća, posao. Istina je da polomljena ljubav više ne može da se zakrpi i nije to to i da će biti gore nego pre, sve to znam, ali znam i da ista mene čeka na 100 metara dalje. Pa sam rešila da se borim i skupila sam hrabrosti i nazvala ga. Hladan glas s druge strane telefona, ima li smisla videti se i pokušati ispraviti, nikada neće biti kao pre ili može. Molim da mi odgovori optimista ili neko ko ima iskustvo, da li vredi obnoviti nešto što je prestalo…
Zavisi kako je do prekida došlo, ovo što si opisala za ljubav je tačno, u životu rijetko naiđe prava, a obično i kad smo u vezi i prepoznamo ljubav, ne znamo je cijenit i tek kad dođe do raskida, shvatimo šta smo imali, to je već dobro poznata stvar. Kasnije je sve teže stvorit nešto slično, nikad ne reci nikad. Ja misim da vrijedi pokušat obnovit nešto ako ima volje i sa druge strane. Onaj koji se bori može izgubit, ali onaj koji se ne bori, već je izgubio. Najbolje ti znaš šta i kako, ako misliš nešto uradit, uradi, nemoj se predomišljat, bar ćeš znat na čemu si. Želim ti da bude sve OK!
Pozdrav svima! Bila sam sa momkom oko 4 godine, veza je bila sa usponima i padovima, kao i svaka. Takoreći, bili smo pred brakom, ali se završilo burnim svađama. Nakon toga, on me je duže vreme zvao i pokušavao da se pomirimo, ali ja nisam želela, jer u tom periodu, osećala sam neku odbojnost prema njemu, zbog celokupne situacije. Prošlo je već 3-4 god. od kako nismo zajedno i imam želju da mu se javim, ali ne znam koliko je to ispravno i pametno? I pitanje je da li će se on upošte javiti? Želim čuti vaše mišljenje.
Cao Marina! Moraš prije svega znati šta hoćeš od njega, da li samo da ga čuješ ili nešto više! Vjerovatno će ti se javit nakon 3 godine, trebalo je da su nestanu negativne stvari, jedino ako je on sad u vezi sa drugom, to može bit problem…Ima ona izreka: tek kad nešto izgubiš, SHVATIŠ. Ne znam da li je to slučaj kod tebe, možda si za to vrijeme otkad nisi sa njim, shvatila neke stvari, ili pak smatraš sad kad je prošlo toliko vremena, da je on bio dobar, pravi za tebe, pogotovo ako si bila u nekoj vezi u međuvremenu, pa na neki način uspoređuješ. Ne znam zašto je došlo do vašeg raskida i ko je više a ko manje kriv, 4 godine veze nije malo i ostaju jake uspomene, zavisi na kom je on sad nivou života… Znam nekoliko cura koje se kaju što su raskinule jer su kasnije imale samo loša iskustva i to baš kako si ti opisala, da te zvao, htio da budete zajedno, a ti nisi htjela. Kad prođe određeno vrijeme, bude ti krivo. Teško je savjetovat bilo koga, ali ako misliš da si sigurna u to da ga čuješ, probaj, ko zna, možda se i on tome potajno nada!
U vezi sam 8 mjeseci, tačnije, ne bih to nazvala vezom, jer se više svađamo nego što vodimo tu vezu. Kad god se posvađamo, uvijek sam ja kriva i uvijek donja budem :/ Hodala sam s dečkom 4 godine i imala sam sjajnu vezu, koju je malo ko doživio: prva ljubav, prvi momak, eh. Prekinuli smo vezu zato što sam ja školovanje završila i vratila se kući i bilo je nemoguće održat tu vezu i prekinuo je on sa mnom iz tog razloga. Patila sam, imala sam osjećaj da gubim život, da nemam snage dalje ići, al krenula sam. Nakon godinu dana patnje, suza i boli, digla sam se iz pepela, dopisivala se s momcima, al nisam željela vezu ni bilo šta, samo neki kontakt. Nakon te veze nisam izlazila, preko Facebook-a sam se dopislivala… Nisam imala veze, nisam mogla zamislit da me drugi zagrli. Dve godine sam patila i bila slobodna. Nakon te dve godine, izađem s momkom sa kojim sam i sad 8 mjeseci i zavoljela sam ga… Teško mi je se bilo naviknut na njega, al navikla sam se, s tim da smo se 3 puta posvađali zbog mene, kriva sam bila, kao i jednom zbog njega, jer se dopisivao s nekom dijevojkom. Sve smo izgladili i sad se svađamo svakog dana zbog nekih gluposti, zbog ljubomore izazvane s moje strane i s njegove… Dva dana u vezi, 10 dana se svađamo. Šta da radim, kako da se postavim da mi vjeruje, da se ne svađamo, da imamo lijepu vezu, jer stalo mi je do njega… Kad se posvađamo, kaže neke stvari koje i ne misli, u ljutnji. Kako dalje?
Svađe obično pokazuju razlike ako su učestale, jer ne doprinose smirivanju ni razgovoru kad treba i, naravno, često se kaže što se ne misli, mada nekad i skrivene misli izađu na površinu. Malo mi je čudno da je tvoja veza od 4 godine tako završila. Ako ste se tako voljeli, nema prepreka nikakvih da se ljubav ostvari, jer 4 godine nije malo! Period patnje i raskida svako individualno podnosi, neko duže, neko kraće, a nekad iskrena ljubav ostaje vječno u duši, bez obzira na sve. Lijepo je da si uspijela naći način da ponovo budeš sretna, pokušajte da razgovarate zrelo, da vidite šta kome smeta i da pokušate to svesti u razumne okvire. Ljubomora je zdrava u normalnim mjerama, ali sve preko toga nije. Morate imat povjerenja jedno u drugo i prije nego što se posvađate, sačekajte 10 sekundi i vidite ima li uistinu razloga za to. Sve se može tolerisat u normalnim okolnostima, osim prevare i laži – po meni, 2 najgora razloga u vezi koja niko ne treba da trpi. Siguran sam, ako se volite, da ćete naći kompromis, ali ako se svađe nastave, onda to pokazuje razike između vas za koje ni sami ne znate i to nije zdrav odnos. Bolje je bit sam i čekat da naiđe prava osoba, nego trpit to sve, naravno, tebi želim da sve izgladite i da bude OK 🙂
Pre 4 dana smo moja devojka i ja raskinuli. Bili smo skoro 2 godine zajedno. Ona je insistirala na raskidu, rekla je da ne može više da bude u vezi, želi da ostvaruje rezultate na faksu, ima vreme za svoje drugarice i još za sebe. Inače, mora da pazi na ishranu, ima problema sa zdravljem. Sada joj se pogoršalo, i mislim da se zato i odlučila za raskid. Rekao sam joj da joj želim sve najbolje, da je uvek srećna i da ću da poštujem njene odluke, samo da mi ona bude bolje. Tada mi je bila i donela neke stvari koje su bile kod nje, kao i ključeve mog stana. Tada sam tek shvatio da su te 2 prelepe godine završene i da to više ne postoji. Nisam uspeo uzdržati emocije, zaplakali smo i otišla je, poslednji put da sam je video. Pošaljem joj nekad poruku kada više ne mogu da izdržim bez ikakvog kontakta, odgovori mi kasnije i na drugačiji način, kao kada smo se upoznavali. Ne znam šta da mislim, stalno mislim o njoj, sećam se raznim naših momenata i svaki put je sve više volim, bila mi je sve. Imam osećaj da je čvrsto odlučila da je kraj i da pokušava to da prođe što bezbolinje i što brže, pa zato i ne želi da ima kontakt, da je to ne bi podsećalo. Rekli smo da ćemo ostati prijatelji i u dobrim odnosima. Čini mi se da je to loša ideja. Mislim da je najbolje da potpuno prekinemo kontakt. Usput, ona mi je prva ljubav. Kažu, prva ljubav zaborava nema, ne lažu…
Stefane, glavu gore, nijedan raskid nakon duže veze nije lak, pogotovo u prvim danima raskida. Imaš osjećaj da je sve najgore moguće… Ali, ako je tako odlučila, pusti je, jer ako je ona spremna da baci 2 godine sa tobom, zašto bi se ti borio ako ona ne pokazuje interes, a po tvojoj priči, ona je to uzrokovala… Nije jedina cura koja ide na faks, ima dečka i još obaveza, to su samo izgovori. Moraš da znaš da dečko kod cure nikad ne može imat autoritet kao njene kolegice, uvijek će bit jedna koja će ju usmjeravat protiv njene volje, doživio sam to. Možda se zasitila veze, a nije bila spremna da nešto zajedno promijenite, pa je odlučila da raskine. Time pokazuje nezrelost i bježanje od riješenja. Jedostavno, nije se spremna borit da to uspije. Onda zašto bi ti potenciro nešto, ako su joj bitnije kolegice, to ti sve govori. Razumijem za faks, ali to ne pije vodu. Ako ima problema sa zdravljem, možeš joj biti samo podrška, a ne opterećenje. Opusti se i živi svoj život, ne javljaj se njoj, imat ćeš samo kontraefekat, to svima savjetujem u slučajevima kad cura tako postupi. Nakon nekog vremena, 2,3,4 godine, one shvate kakvog su dečka imale i onda im bude krivo što su tako postupile i kaju se. Naravno, isto važi i za dečke, da neko ne pomisli da sam šovinista 🙂 Zato shvati to kao jednu fazu u životu, a ne kao kraj nečega, jer ipak uvijek postoji novi početak za sve i nikad nije kasno za sreću!
Hvala, Marko, malo si pomogao 🙂 Kontraefekat sam izazovem, čak sam jutros slučajno poslao poruku dok sam proveravao da li je online, pa smo razmenili koju. Još se nismo videli, rekla je danas, nadam ce da će tako i biti i da ćemo rešiti ovo u potpunosti. Vreme i prijatelji jesu ono što pomaže kada se ovo desi, sada sam vec sit tuge, ali ožiljak, on će ostati sigurno.
Moj dečko i ja smo bili nešto kratko zajedno, mesec dana. To je tih mesec dana bila savršena veza. Kako smo se samo voleli, svi naši razgovori i poruke… Mi smo prvo 3 meseca bili dobri prijatelji i tada smo se posvađali 6 puta, ništa ozbiljno, zbog nekih gluposti, brzo smo se pomirili posle 2-3 dana. Posle 7. svađe, mi smo prešli na nešto više, on je meni rekao kako me voli i kako želi da budemo u vezi i da se više nikada ne posvađamo. Ja sam prihvatila 🙂 Po ceo dan sam razmišljala o njemu, do kasno uveče se dopisivali, preko dana bismo pričali… Sve je bilo savršeno do jednog trenutka 🙁 On je mojoj najboljoj drugarici rekao kako je voli, a kad sam ga ja to pitala, on je rekao da je to sve istina i kako mene više ne voli. Tad mi je srce puklo, plakala sam cele noći. To je bila ta 8. svađa, kad mi je rekao kako sam kurva, ali uopšte nije imao razlog da raskinemo. Moja najbolja drugarica ne bi nikad bila sa njim zbog mene, a i zbog toga što je on njoj nikakav i ružan. Sve sam činila za njega. Posle 5 dana smo se pomirili, ali smo samo prijatelji, a ja hoću više 🙁 Njegov najbolji drug mi je rekao da misli da je on još uvek zaljubljen u mene ali da je to istina, ne bi se ovako završilo. Takođe mi drugarica kaže da misli da se on namerno svađa sa mnom da bi video koliko je meni stalo do toga da se pomirimo. Ja se sad nadam da ćemo mi opet biti zajedno, ali primetila sam da se više ne interesuje toliko za moju najbolju drugaricu, pošto ga je „ispalila“. To znači da će se meni vratiti? Molim za neki savet, kako da ga vratim?
Ne znam, i ja razmišljam, jedino što mi pada na pamet je čekati, vreme pokaže sve, i ja patim isto, umirem, bolje rečeno. Saosećam sa tobom.
Mislim da on nije vredan toga. Pokušaj da ga razgovorom nagovirs, i ako uspeš, bojim se da ćes samo da se uveriš da on nije taj koji te zaslužuje… To je samo moje mišljenje.
Pa da počnem, mislim da vas neću udaviti i hvala na odgovoru. Imam 24 godine, sa curom koja ima 23 u vezi sam 5 godina. Pre 3 dana smo se posvađali, kao i uvek, ništa posebno. Ona je tog dana otišla u selo i nije me zvala cela dva dana. Ja, naravno, debil, muško ko muško, pozvaće ona mene prva, međutim, od toga ništa. Kad je to glupo muško, tj. ja, rešilo da pozove, ona mi je rekla da je kraj, da ne oseća ništa prema meni, i to vrlo hladnokrvno, takvu je za 5 godina nisam čuo, video. Ja poludim, spakujem se, bilo je 12 uveče, pozovem taksi i odem 30 km do nje, samo da mi to sve kaže u lice i da se uverim. Pri tom drhtim i ne verujem šta se dešava. Kad sam stigao do nje, izašla je i uz mali plač rekla kako nije to to i da ne oseća ništa. Na moje insistiranje da ne može biti to to, odjednom posle 5 godina, rekla je da me ne vidi kraj sebe, da me sad više gleda kod drugara i da me ne voli. Oterala me je kući, pri tom pustila takvog da se vratim, nije me ni ponudila da barem prespavam. Kad sam došao kući, više nisam bio ista osoba: plačem, boli me stomak, ne mogu da radim ništa, samo sedim i razmišljam. Kako? Pozvao sam je sutradan uz plač i pokušao sve i svašta. Opet me je odbila jako grubo. Ja opet sledećeg dana sve isto pokušam i trudim se, da bi mi ona rekla da popričamo i da budemo sami. Ja sam potrčao da se vidim sa njom. Proveli smo taj dan fenomenalno i grlili se i ljubili, ma sve je bilo super. Kad sam otišao kući, prva dva sata je bilo isto super, ali opet tu nešto ne štima. Pozvala me je nešto kasnije i rekla da je sve bilo fenomenalno, ali da je to radila da bi videla da li postoji još nešto što oseća. Ja tad nisam znao kako se zovem, ne mogu da verujem da je pre 2h bilo sve super, a sad tako. Pričali smo i pričali, rekla mi je da je pustim dok sledeći put ne dođe do mene, jer mora zbog posla, to je za 3 dana, i da je ne diram, ne šaljem poruke ni bilo šta drugo. Ja sam pristao uz veliku muku, jer ne mogu zamisliti ništa bez nje. Evo, to je ovo veče, pola 4 je, ja i dalje ne znam da li da je pustim i da čekam vreme kad će joj osećanja proraditi opet. Pri tom je njoj sve vreme žao bilo i plakala mi je. Ne znam, ako joj je žao, znači da me i dalje voli. Ona bi htela da budemo prijatelji, njoj je lepo kad je zabavljam, kad pričamo, ali zašto mi to radi? Ja slabo jedem, tužan sam i nemam pojma šta ću i kako ću dalje. Mlad sam i znam da se to vremenom izbriše, ali ja to ne želim, jer znam koliko je i dalje volim i spreman sam da je čekam koliko god mogu, i znam da se mučim i umirem, želudac me boli. Šta je to, bar neki savet od cura da dobijem. Da se nadam nečemu ili mislite da je to to? P.S. izvinite što sam napisao sastav, ali ne znam više šta da radim, a da mi bude lakše, ova priča me muči.
Znam kako se osjećaš, kao da ti se život raspada. Moj ti je savjet: ne javljaj se, ne šalji poruke. Ako budeš navaljivao, dobit ćeš samo kontraefekat. Naravno, nije ovo egoizam i ne znam kakav je karakter tvoja cura i da li očekuje da se javiš ili ne, uglavnom, nešto je u njoj puklo i najgore je da ti sad forsiraš. Pusti ju koliko god treba, znam da nije lako, ali moraš tako. Pet godina je dosta vremena, vjerovatno razmišlja o svemu, vašoj budućnosti, možda osjeća zašićenost koju miješa sa prestankom ljubavi. Zato pusti, ne javljaj se, distanciraj se, jer što god učiniš, kažeš, nema te riječi koja će je natjerat da promijeni stav. Opusti se i živi svoj život!
Ne mogu da ti dam savet, i ja sam u posle-raskidnim trenucima, i ja tražim pomoć. Vidim da je prošlo vreme od kada se to desilo. Kako si sada? Kako se sve završilo? Možda tvoj odgovor pomogne drugima…
Zvala me je jedne noći, rekla da je pogrešila i da ne može bez mene, ja došao odmah po ne znam koji put, dao sam šansu nama. Sve je bilo super 2 dana, posle toga mi je rekla uz plač da opet nije to to. Ona mene želi, ali kao druga, da budem tu, da se nađem da provede vreme sa mnom nekad, ali ne oseća više ništa kad me ljubi, kad… ništa joj nije kao pre. Evo i opet sam se sada po ne znam koji put spakovao i došao kući, od nje naravno. Rešili smo da je ostavim na miru, da svako vodi svoj život, pa ako nekad bude biće, kako će se sve završiti, ja ne znam, teško je i njoj, teško meni. Ja sam dobro, koliko mogu da budem kada je ovo u pitanju, hvala na savetu.
Molim vas, pomoć. Dečko me je ostavio, kratko nešto smo se viđali. Od njegove pažnje, divnih riječi, srećo, ljubavi – jednog jutra je samo odlučio da smo razliciti. Nakon nekog vremena, pokušala sam kontakt, koji prihvata preko poruka, stavio me je na raspored kad je slobodan za kafu, i naglasio da je prijateljska…Ne znam šta da radim, na koji način da ga vratim…
Očigledno je da on tebe ne voli i ne shvata ozbiljno. Kako si opisala, i sama kažeš da ste se kratko viđali. Ko će znat šta mu je u glavi, vjerujem da ga voliš, ali ako je prošlo malo vremena, bolje ti je sad da je tako ispalo nego nakon neke duže veze, kad bi ti bilo daleko dalkeo teže da raskinete. Nezahvalno je ikom išta govorit, ali budi jaka i imaj svoje JA, ne ponižavaj se slanjem poruka – dižeš mu ego. On je već prelomio. Naći ćeš nekog ko te zaslužuje. Bolje odbolovat na vrijeme nego imat probleme konstantno!
Pročitala sma tvoju priču i deluje mi kao da joj je neko napunio glavu. Isto kao što ti meni kažeš, i ja mislim da se ona dvoumi, imamo slične priče. Ja ne znam kako ću, volela bih da čujem još nečiji savet. Kao da nemam izlaza iz ove situacije, sem da prekinem, al biće bolno, ljudi će samo da pitaju, a i meni će biti teško da prebolim. On mene ne zaslužuje, to se vidi po ponašanju.
Taj dečko je očigledno neodlučan i ne zna šta će ni od sebe ni od tebe. Vrlo verovatno je da je pod nečijim uticajem, pa se menja kako vetar duva, a opet oseća da ti je stalo do njega, pa to koristi. Razmisli dobro, šta će ti takav čovek u životu i kakav bi ti život bio sa njim. Moj ti je savet da ne igraš te toplo-hladne igrice, to nikuda ne vodi. Jedinu pravu stvar koju možeš da uradis jeste da zrelo, ali najozbiljnije i najotvorenije, razgovaraš sa njim. Da mu predočiš kako se oseća, da ne možeš da dozvolis da se tako igra sa tobom i da takvo ponašanje nećeš da dozvolis i da tolerišeš. To nije veza i ljubav, to je mučenje i emotivno maltretiranje. Ako se situacija ne promeni posle toga, znaš šta ti je činiti. Pusti ti sredinu i šta će ko da kaže, psi laju, karavani prolaze. Sebi treba da si najbitnija i da ne radiš sebi na štetu. Te stvari je bolje saseći u korenu, shvatiti da si donela dobru odluku, poštovati sebe, odboluješ ako treba i ideš dalje. Zaslužujes da nađeš nekog ko će moći iskreno da te voli bez svih tih igrica.
U pravu ste totalno. Danas idem kod njega, rešila sam čvrsto da razgovaram s njim. Reći ću mu da se promeni ili prekidamo, pa nek sam odluči. Ako se ne složi, prekinuću. Danas boli, ali neće doveka. Znam i ja sama, s njim života nema ako nastavi ovako. Bolje sprečiti nego lečiti. Vama hvala, dosta ste mi pomogli da shvatim neke stvari. Videćemo, neka vreme pokaže svoje 🙂 Hvala još jednom.
Ćao, potreban mi je savet, imam problem. S dečkom sam već sedam meseci, imali smo jedan prekid… Postaje jako čudan i tajanstven. Počinje neke stvari da mi zabranjuje. Nekad je toliko hladan prema meni da je to strašno, ne pokazuje mi više ljubav kao nekad. Kaže mi da je to zbog mene, da se potrudim da se promenim, da mu pokazujem ljubav i budem kao na početku. Kad sam nežna i dobra, i on je sa mnom, ali nije to to, sve nekako ko da me skine s vrata. Kao da sve to koristi da bi još gori bio prema meni. Kad sam lošija i odvratna prema njemu, on još gori, priča nešto što mrzim, nervira me namerno. Rekla sam mu šta mi smeta. Rekao je da će da promeni to. Sutra ista pesma i još gori, ne znam da li njegovi možda utiču na njega ili šta je u pitanju, ne znam da li me stvarno voli, stalno mi kaže „da te ne volim, ne bih dolazio da se viđam s tobom“. Ne znam šta da radim, pomozite mi, molim vas, jako sam tužna već danima…
Ana, već sam ti odgovorio na neke stvari, u poslednjoj poruci si bila srećnija jer te njegova mama zvala da pravite kolače (što, naravno, ništa ne znači). Tebi se čini sve ok kad se pokaže neki lijep gest prema tebi i misliš da je sve ok, ali po ovome što sad pišeš, očigledno da nije! On se dvoumi šta da radi, to ti je sigurno, jer veza nije veza ako si konstantno izložena takvim stvarima. Bolje je to završit dok još nema velikih i jakih problema, i to „da te ne volim, ne bih dolazio da se viđam s tobom“ zvuči mi otrcano, što ne znači da te ne voli, ali ima on jake dvojbe u sebi šta da radi, da li da budete zajedno ili ne. Teško je savjetovat šta da radiš, ali meni se čini kao da čekaš šta će on odlučit, a to je uvijek loše… I tuga i sreća su sastavni dio života – zato glavu gore, budi svoja!
Misliš da bi trebalo da prekinem s njim na vreme? Plašim se, ne bih da prolazim kroz isto, biće mi mnogo teško, još i ljudi, pričaće… Ne znam šta ću, glava mi je puna svega. Je l’ si bio nekad u situaciji „s njom je teško, a bez nje još gore“? E je ne znam šta da radim. Pogotovo što sam mu rekla sve šta mi smeta otvoreno, da mi pokazuje ljubav, i on opet ništa, samo je postao još gori. Ne znam kako da se ponašam, kad sam dobra s njim ne valja, loša, opet isto, ne znam. 🙁
Znam da se plašiš, jer to nije nimalo lako, prošao sam kroz dve situacije, jako bolne, i sad sam u trećoj :). Imaš moju priču tu, naći ćes je. Možda vrijeme učini svoje, pa on shvati neke stvari, ali kako ti opisuješ situaciju, ne liči mi na dobro sa njegove strane. Ti si tu spremna na sve, a on se dvoumi, obično kad cura zaprijeti raskidom, onda dečko dođe sebi, jer vidi da te može izgubit i to je varijanta na koju možeš odigrat. Zasad ne prenagljuj i osmatraj, jer svaki raskid je bolan i, eto, imaš moju priču dolje, pa pročitaj.
Iskreno ću ti reći: on tebe vjerovatno voli, ali ne dovoljno da neke stvari presječe, što u budućnosti može bit samo gore po tebe. Razumijem da ga voliš i da misliš da će se svijet srušit ako ne budete zajedno, teško je savjetovat nekom nešto što ne bi i sam uradio. Mislim na prekid, da mu kažeš da ako ne promjeni stav, da više nemate šta tražit zajedno, a možda to i čeka. Ako nekog volim, spreman sam na sve da budemo srećni, nema tu roditelja, prijatelja… On se vjerovatno lomi šta da radi, da li da nastavi s tobom usprkos svojima (pod uslovom da mu govore loše o tebi) ili da opet raskinete. Jednom kad krene nizbrdo veza, a može se spasit da ima volje, obično vodi u kraj. Nemoj ga previše ispitivat, da ga ne smaraš, da mu ne budeš dosadna, malo se i ti ohladi, pravi se da ti je svejedno, da vidiš kako će on reagovat. Ako bude i dalje ovakav, to ti je jasan znak da od toga nema ništa!
Hvala ti puno, Marko, mnogo si pomogao i nekim delom si i u pravu. Malopre je njegova mama pozvala, ne verujem da sam u pitanju ja, pošto me je pozvala da za zavetinu pravim kolače. U pitanju su moji, a njegovi su ljuti na moje, ne na mene. Svejedno, on bi trebalo da prihvati bilo šta i da mi stane u odbranu. Videćemo kako će ići dalje. Što se tiče ljubavi, tu sreće nikad nemam, ali šta je, tu je. Nek sudbina odluči.Tebi hvala u svakom slučaju što si mi pomogao i odvojio vreme da mi odgovoriš. Pozdrav 🙂
Jeste mamin sin, u pravu si, mnogo sluša svoje. Sinoć smo razgovarali, pitala sam ga da li ne odgovaram ja njegovima, rekao je da nije to u pitanju, već da im se ne sviđaju neki naši običaji. Rekla sam mu da ih previše sluša, da treba biti svoj čovek, da ljubav nije ako ništa ne radi za mene i ne suprotstavi se, daleko bilo da mu tražim da ih ne poštuje i voli, ali mora da ima svoje ja. Kad sam ga pitala šta bi bilo kad bi mu zabranili da bude sa mnom, rekao je da to neće da bude tako, jer njegovi nisu takvi, ali kad bi se to deslilo, ne zna šta bi uradio. To me je jako povredilo. Rekao mi je da će njegovi da pozovu danas moje da se dogovore da dođemo kod njih na zavetinu. Mislim da moji neće ni da pristanu na to, ne znam šta da radim, iz problema u problem idemo. On to i ne shvata, kako mu oni govore tako radi, ne znam da li bi trebalo da prekinem s njim, ali previše ga volim. Već smo bili u prekidu i bilo je grozno. Ne bih da prođem kroz isto, ali ovako jednostavno ne ide. Pomozite mi nekako, molim vas.
Bili smo u vezi (ili još jesmo – nejasno) godinu i pol. Burno smo počeli, imala je naviku da sjedi u kafani po cijele dane, ode kući, na faks, pa ponovo u isti kafić i tako do navečer kasno. Tako sam je i upoznao. Imala je „prijateljicu“ koja ju je bukvalno vukla za nos i gdje god je htjela, iskorištavala ju je, čak joj je i spavala sa bivšim momkom i ova joj oprostila – mislim, neshvatljivo! Uglavnom, vodila je tu moju curu više kao alibi za neke svoje „stvari“. Prva 2-3 mjeseca sam konstantno skretao pažnju da takav način života ne vodi nikud. Razumijem potrebu da se izađe, i sam izlazim, ali konstantno bit u jednoj kafani je loše. I tako smo se natezali i odjednom prihvati ona da nije u redu to što radi i prekine. Nastupa 9 mjeseci ekstra veze, što se kaže, lubav cvijeta. Naravno, izlazila je ona i dalje sa kolegicama i sa tom istom „prijateljicom“, ali umjerenije i bez alkohola, što je najbitnije. Ja joj samo kažem da se javi kad ode i kad dođe. U principu smo slabo zajedno izlazili, ali sve po njenoj želji. Išli smo na 2-3 putovanja i bilo je ok. Pitao sam je uvijek da li treba nešto mijenjat, da li je zadovoljna i uvijek dobio isti odgovor – da je njoj ekstra! I onda nastaje problem. Približavao se moj rođendan 8. 4. 2014. i pripremao sam jednu romantičnu večer i šta sve ide uz to i, naravno, očekivao da dođe, jer ne treba joj nikakva posebna pozivnica nakon godinu i pol dana. Taj dan ode na faks i javi da ide na kavu u kafanu i da će brzo doći i ja kažem OK. I javi se ona tek kasno navečer, kaže, okasnila, bilo neko slavlje u kafiću, pa ostala i odmah mi čestitala rođendan. Naravno, ja ljut, ali ne pokazujem to, mislim u sebi, neka prenoći… I sutra joj prigovorim što je tako postupila i nastaje njena reakcija: kako ništa loše nije uradila i da se ona puno promijenila zbog mene i tako riječ na riječ, ja joj objasnim zašto sam prigovorio i ona se složi da sam imao pravo na to… Ali ona kaže meni da joj treba pauza od par dana i da misli da će nam bolje bit, još bolje. Ja se nisam složio sa tim, ali kao uvijek popustim i rekoh OK, neka bude po tvom, i ona kaže da će se javit. Javila se odmah drugi dan da kaže da uči jer ima kolokvijum i da ne mislim da je u kafani ili nešto slično. I tako, prođe još 2-3 dana i ja pošaljem poruku da se vidimo i razgovarmo o tome u čemu je problem i ona pristane, ali baš tu večer dogovorila izlazak sa kolegicama i rekla da će se javit dan kasnije, ali ništa. I tako je prolazilo sve više dana i nazovem ja nju da pričamo. Pričali smo dugo, ali što god je pitam, ona odgovara „ne znam“. Pitam je hoće li da raskinemo, kaže da neće, ali ima sad obaveza na faksu maltene do 7 mjeseca. Ja pitam šta to znači da se nećemo vidjeti, ona šuti i tako završimo tu priču: ostalo je da smo zajedno i da će se javit i prođe 14 dana. Ja sretnem njenog brata i odemo na piće i saznam od njega da ona priča i njemu i drugima da smo raskinuli. Mene uhvati bijes odmah i zamolim njega da pošalje poruku da me je sreo i da je rekao meni da smo raskinuli i ona ga odmah zove i pita šta sam ja rekao. Brat joj kaže, čovjek je ostao iznenađen, kao što i jesam. Ja joj kasnije u toku dana pošaljem poruku, neka bude onako kako mi je njezin brat rekao i ostavim poruku na FB, ali odgovora nije bilo i njen mi brat još javi da je bio kući sa njom i nešto je muljala kad je on pitao za mene i na kraju kaže kako smo raskinuli i odmah izlazi iz kuće i odlazi. Kaže, nema vremena za priču! Ja kakav jesam, temperamentan, spakujem neke njene stvari i poklone i zamolim njenog brata da joj da, čisto da izazovem reakciju, ali ništa. Znači, radi se o curi koja me zvala 10 puta dnevno da mi čuje glas, planirala ozbiljne stvari, uvijek pitala kad će zaručnički prsten itd… Mislim da je primila neke savjete od „prijatelja“, jer su ljubomorni, a ona lakovjerna, ide protiv same sebe, ali ne može čovjek nikad bit siguran. Znam da me voli, kao i ja nju, ali eto, našla je sad neki vakuum i čini se da nema izlaza. Da je zovem ili šaljem poruke, nema efekta, jer sam to već radio. Sve drugo bi bilo dizanje njenog ega i dobio bih samo kontraefekat. Ono što me začuđuje najviše, promijenila se za jedan dan sa tom pauzom, nekad mislim da sam pretjerano regaovao za moj rođendan, ali ništa dramatično, još se i ona složila da je to bilo ok. Nemam pojma šta da mislim…
Bila sam s momkom 6 meseci, bili smo u malom prekidu pa smo rešili ponovo da pokušamo, posto je on od početka naše veze bio jasan da želi ozbiljno, a ja nisam želela još. Čim smo se pomirili, rešili smo da sad krenemo ozbiljno. Njegove sam znala i išla kod njih, a on moje nije, pa sam pričala s mojima i rešili smo da ga pozovemo na ručak. Ostavio je eksta utisak. Moji su želeli da upoznaju njegove, bili su i njegovi, isto je sve lepo ispalo, pa su njegovi pozvali moje kod njih, bili smo tamo i trebalo je da se dogovaramo oko veridbe i svadbe. Ali, to se nekako izbeglo, pa smo rešili da oni dođu kod nas, pa da razgovaramo o svemu tome. Njegovi su rekli da će da vide kad mogu i da će javiti. Zatim ih nema da zovu već oko 2 nedelje, moji me stalno pitaju zašto, a dečko je postao tajanstven, priča mi kako moram da se promenim, zabranjuje mi izlaske, nošenje kratke odeće, kaže da je sve to ozbiljna veza i da moramo da je poštujemo. Sve to, naravno, ne važi samo za mene nego i za njega. Pristala sam malo teže, jer ne volim da mi neko naređuje, ali previše ga volim, ne bih želela da ga izgubim. Ali, što se tiče njegovih, nešto krije, a ja ne znam šta? Ne želi otvoreno da priča o tome, izbegava tu temu. Mislim da me čak i ne voli toliko da može svemu da se suprostavi zbog mene, ne grabi slobodno vreme da dolazi, pre bi ostao s društvom nego došao da se vidi sa mnom, a onda se vadi navodno da nema para za gorivo. Ne znam šta da mislim, nekad mi hladno i odgovara. Kaže da je takav zbog mene. Kad smo zajedno, sve je savršeno, volimo se i sve je u redu. Ali znam da krije nešto. Molim vas, možda se i nisam dovljno izjasnila, ili vam sve ovo deluje pomalo detinjasto, ali stvarno mi je potreban dobar savet, ne znam s kime da se posavetujem, a čitajući vaše odgovore, oduševila sam se i rekoh da pokušam, možda mi date neki dobar savet za ovu situaciju. Hvala u svakom slučaju.
Hm, mislim prije svega da mu njegovi prigovarju za tebe, vjerovatno im ne odgovaraš, neće ti to reći direktno u lice, pa preko njega nešto pokušavaju. Ako je „mamin sin“, onda je to loše, jer je podložan uticaju, a to nikad ne donosi dobro. Mislim da moraš direktno da ga pitaš da li ostaje pri dodgovoru i kud to sve vodi. Ako se volite, neće bit problema: tu mislim prije svega na njega, mora bit on odlučniji i znati šta hoće, a ne da na neki skriven način pokušava da prikrije prave namjere. Uglavnom, budi ti odlučna, napravi korak ka saznanju kakvu igru igra, jer nije u redu prema tebi. Da ne bude da se situacija otegla ko zna koliko i na kraju on kaže: nismo jedno za drugo. Bolje je odmah to presjeći, manje će bit štete. Želim ti sve najbolje i nadam se da će sve bit OK.
Bio sam sa devojkom 7 godina, ove godine u septembru bilo bi 8. Imali smo mnogo planova, bili smo klinci kad smo se smuvali, odrasli smo zajedno. Zbog loše finansijske situacije pre mesec i po dana otišla je kod rodbine u Nemačku da nađe posao i posle mesec i po dana počela da oseća prema drugom dečku nešto. Trenutno se osećam kao najveći bednik i slepac jer me maltene osoba koja mi je sve u životu, za koju bih milion puta umro i ponovo se rodio ostavila zbog kinte. Pokušavam sve što mogu, preko Fb se dopisujemo, i mislim da ću je izgubiti. Navodno, nema još uvek ništa sa njim i priča mi da joj je stalo do mene i da ne želi da me povredi, ali se jednostavno ohladila zbog daljine. Pa ja da sam tako nešto osećao, spakovao bih kofere i vratio bih joj se u zagrljaj. Ne znam kako da je vratim.
Zašto bi je vraćao?! Jedno pitanje: da li bi ti to uradio? Ne, ti bi za nju sve, ali, eto, ona za tebe ne bi. Zašto bi ti patio za nekim ko tebe ne doživljava na isti način kao ti njega? Zašto bi davao sebe bezuslovno nekome ko to isto nije spreman da učini za tebe? Zašto bi trošio sebe na nekog ko to ne zaslužuje? Zato nemoj da je juriš, moliš itd, samo se ponižavaš bespotrebno. Glavu gore, srešćeš nekog ko će te biti vredan i umeti da te ceni. Ovo ti kažem, jer mi se nešto slično desilo. Bili smo u vezi 5 god, prvi momak, prva ljubav, sve. On je navek bio u nekoj besparici, pomagala sam mu koliko sam mogla, ali na kraju me ostavio zbog bolje prilike. Kasnije sam to saznala, ne tada kada smo raskinuli. Voleli se mi mnogo, bilo lepih trenutaka, nekih loših (kojih se, iskreno rečeno, manje sećam). Sve u svemu, bila sam prezadovoljna i zaljubljena jako. Volela sigurno, kao i on mene. Činilo mi se da nikad neću nikoga voleti kao njega. Na kraju, ja sam ga jedino pitala je li siguran u tu svoju odluku, treba li mu vremena. Rekao je da ne i sve što sam rekla bilo je „u redu“, i nastavila da pričam o nečemu drugom. Kad pređeš kućni prag, slomi se i sklupčaj i jecaj, ali pred njim/njom, ne! Poštuj sebe. Boli sigurno, i to mnogo, ali razočarenje je veće. Okreni se sebi, radi stvari koje te ispunjavaju. To što je ispituješ, moliš, samo ima kontraefekat. Hraniš joj ego, ništa više. Realno, ne zaslužuje ništa od toga kad je mogla tako da postupi. Možda čak i pokušava da te drži na lancu, da si joj tu u slučaju ako sa tim likom ne ide, a ti budi budala pa je čekaj da se smiluje. Moj savet ti je da kreneš dalje. Zvuči teško, jeste teško, ali jedino ispravno. Ostavi to iza sebe, pamti lepe, ali i ružne trenutke. Volećeš više i, što je još važnije, bolje ljude. Pretpostavljam da ti je to prva ozbiljnija veza. Iz svega izvuci pouku. Ubuduće ćeš znati šta i kako i upamti – biser se pred svinje ne baca!!!
Hvala Sanja, evo saznao sam da se udala za čoveka koji je već bio oženjen i ima dvoje dece i bacila je 7 godina u vodu, a meni zarila nož u srce, sve je to radila iza mojih leđa dok je pričala da me voli. U šoku sam jer ne verujem da me je tako izdala, gledao sam je kao Boga, više i ne znam šta osećam.
Lepo je Sanja sve rekla. Ma ostavi, čoveče, to iza sebe. Nije vredna više ni jedne tvoje misli, a ne bola koji osećaš. Budi srećan što je pokazala svoje pravo lice sada, a ne možda u trenutku kada si je najviše želeo, možda oženio, imali decu… Jako je teško u početku, ključno je da razmišljaš na način da te neko ko te je voleo ne bi ostavio i povredio, da ne zamišljaš da je jedina i da ne možeš dalje bez nje, naravno, možeš, bez takve osobe – sigurno. Ima mnogo dobrih devojaka, iskrenih, koje traže isto takve momke. Pusti bol da prođe kroz tebe, ne potiskuj tuguj, plači, nije sramota, pričaj sa prijateljima, ali nemoj da je idealizuješ i samo zamišljaš lepe trenutke sa njom. Realno sagledaj situaciju, kaži u sebi kao da govoriš njoj „ma nosi se, luzerko, dozvolila si sebi da me izgubiš“. Vremenom ćeš preseći, videćeš da postepeno biva bolje, a onda sasvim podnošljivo, dok na kraju ne preboliš. Što pre presečeš, to bolje. I najbitnije, imaj u vidu da te nije vredna, ona je ta koja je izgubila. Izgubila je nekoga ko je voleo iskreno, ti nisi izgubio ništa odlaskom takve osobe. Naprotiv, dobio si šansu da u tvoj život uđe neko zaista vredan tvojih osećanja i to ćeš vremenom početi da uviđaš. Trenutno je sve još sveže, pa ne sagledavaš raalno situaciju. Ovo ti govori neko ko prolazi kroz nešto slično, ali koliko god billo teško, ne dam se i čini mi se da uspešno izlazim na kraj sa tim. Želim ti da što pre ostaviš to iza sebe i kreneš dalje.
Bila sam u vezi sa dečkom dve i po godine, prekinuli smo pre mesec dana. Ja sam prekinula, ali sa nadom da će me pozvati. On to nije učinio, ja sam njega zvala dva puta, pričali smo o nama, ali se on, čini mi se, skroz ohladio od nas… Kajem se što sam prekinula, ali na neki način i razmišljam da je on to čekao. Kad sam ga zvala, napomenula sam mu da mislim o nama, a on mi je samo rekao da ima probleme i da neće da me zamara svojim problemima, da hoće da bude sam, i da ja ne razmišljam previše o našem raskidu. U nedoumici sam šta da radim, da li da ja iniciram pomirenje ili ne?
Da li reći istinu po svaku cijenu ili ostati pri onome što je laž? Glupost je napravljena, a ne postoji način da se to ispravi, a ako dođe do istine, mogu biti velike posljedice. Prihvatiti to ili cijeli život ćutati?
Sudbina – au, to je baš loše sa njegove strane. Na takav način da raskine, da samo promeni status, stvarno je debilozno. Najmanje što je mogao je da popriča s tobom, da barem iznese neke argumente. Mada mislim da je situacija manje-više jasna s obzirom na način na koji je raskinuo, ne poslavši ni poruku. Ne verujem da je njemu stalo do tebe, inače ne bi to uradio na takav način. Opasno je kad nekom uspeh udari u glavu pa poleti visoko, ali šta da se radi. Ja mislim da ako nekog stvarno voliš ili si voleo, i ako dođe da raskida, to treba da se uradi na što manje bolan način, ako treba, da se razgovara i 10 sati, ja bih bar tako. To kažem zato što sam doživeo slično, samo što sam bio u vezi mnogo kraće od tebe… Konkretno, u tvojoj situaciji nema mnogo filozofije, deluje kao da te izbrisao iz života i da više ne postojiš za njega. Možda bi trebalo da popričate ukoliko hoće da se vidite, jer ja sam uvek za to, pa da bar čuješ šta se sa njim desilo, a onda ćeš i sama videti koliko je sati, jer ti najbolje znaš kakve ste probleme imali i šta je moglo da dovede do raskida.
Bila sam s momkom u vezi 4 godine, prekidali smo 3-4 puta dosad, al’ smo se mirili, stvarno smo se puno voljeli. Ali kako je je on došao do kraja svog školovanja, na neki način se počeo mjenjat. Stalno mi priča kako će on kad završi, zaposlit se, imat dobru platu, dobra kola i moći će imat ženu koju hoće. Ja sam druga godina i uvijek smo imali planove da ćemo se, kad ja završim, uzet, međutim, sve se promjenilo, ostalo mu je još mjesec dana do kraja i njemu je to udarilo u glavu. Sad on hoće da hoda, na mene je zaboravio i nije mi jasno kako neka osoba može zaboravit da sam ja bila s njim u najgorim trenucima, da sam ga ja voljela bezuslovno kad je bio niko i ništa. Što je najgore, nije mi ni napisao poruku da raskidamo, nije me ni pozvao da popričamo, samo je promjenio status na Facebooku. Zvala sam ga da popričamo i samo mi je rekao da ima važnija posla. Odustala sam nakon toga. Puno mi je teško navići se da budem bez njega, da ga ne čujem, da barem koji sekund ne pomislim na njega. Ne znam šta se desilo s njim, stvarno mi treba nečiji savjet.
Sa curom sam bio 9 mjeseci i razišli smo se na njenu inicijativu, razlog raskida je bilo sve – na kraju šta god da je pitam, odgovor je bio „ne znam“. Zbog čega i kako, šta – sve je bilo „ne znam“ iako smo bili daleko mnogo kilometara, upoznali smo se uživo, ali kasnije smo se dopisivali preko fba i kad je otišla nazad u grad gdje studira, shvatili smo kako osjećamo nešto jedno prema drugom i tako se i zavoljeli, poslije me je pozvala da dođem kod nje i došao sam, išli smo na more u to vrijeme samo nas dvoje, dolazio sam kod nje u mjesto gdje je studirala, dolazila je i ona u moj grad, ostali su joj bili još koji ispit da završi fakultet i trebala je da dođe i da bude u mom gradu gdje su joj i roditelji, bilo je svađa i svega pomalo joj se sakupilo, i možda se i zagubila u tome kad je vrijeme došlo da donese sebi bitne odluke za vrijeme završetka faksa, samo jednom sam je zamolio da razmisli o svemu, citiram: „Razmisli“, ne i da molim nekog za ljubav, jer to je besmisleno i željela je da u neko vrijeme vidimo šta je i kako sa njenim osjećanjima, čak sam joj i to tolerisao, govoreći da sam ja griješio mada ne vidim tolike moje greške jer nisam je prevario, niti zavidio, niti bio sebičan, niti ikad je nazvao pogrdnim imenom, toliko sam se borio da se viđamo iako smo bili daleko, iako finansijski nisam bio toliko stabilan, ali za nju sam uvjek našao načina da nađem i zadnji dio moga džeparca i šta god sam zaradio barem da se nađemo na dan ili kako god. Priznajem ponekad sam je napadao zbog nekih gluposti umjesto da sam sačekao pravilo od 10 sekundi (smiri se pa onda reci), ali sve je to bilo zato što sam je mnogo poželio i nedostajala mi je u nekim trenucima mnogo, možda je to i moj loš stav prema njoj, nakon 4 mjeseca poslije raskida volim je istim danom kada sam joj to i rekao iako je rekla da je nekako ohladila i da se ljubav naša izgubila, da sam joj i dalje drag, ovoliko nekoga nikad nisam volio i sam sam toga svijestan, živim u nadi da ćemo se ipak sresti i popričati jer je raskid bio preko fba, a ne uživo i na daljinu, a ne na blizinu jer se nisamo bili vidjeli 2 mjeseca. Jedno znam, ostavljeni uvjek ostaju nedorečeni, tako i ja u ovom slucaju i koliko god se trudio ako odgovor bude „ne“ uvjek će biti nešto za reći. Ali ipak treniram, učim, šta god da poboljšam sebe i svoje kvalitete najviše zbog sebe jer to zaslužujem, uvjek sam bio borac od malena, ma kakva god cura bila, to nikad neće u meni promjeniti bili mi zajedno ili ne, uvjek ću se boriti za sebe kako bih bio u stanju da pomognem drugima, da obezbjedim sebi život dosljedna čovjeka. Ako se želite osvetit, osvetite se sebi tako da budete bolji za one koji vas vole, bila to porodica ili bliski prijatelji, na kraju će uvjek oni ostati i neće vam nikad reći zbogom bilo u dobru ili zlu. Budite most koji će sebi organizovati život, a svi oni koji vas vole i poštuju će biti stubovi koji će podržavat taj most, oni koji vas prestanu voljeti i okrenu vam leđa – samo ih zamjenite drugim.
Pozdrav, bila sam u vezi gotovo 2 godine. Prije par mjeseci smo prekinuli zbog moje ljubomore i poslije se to sredilo i sve okej bilo. 8 mjeseci poslije on je prekinuo sa riječima: „Nije do tebe, do mene je, imam svoje neke probleme, imaš i ti svoje, treba mi da budem sam.“ Napisala sam par poruka na koje nije bilo odgovora. I na kraju sam čula da je rekao kako mu je veza bila navika i kako me ne voli kao prije. A meni je rekao kako prekid odgađa par sedmica, dok je u tih par sedmica stalno govorio kako mu nedostajem, kako me voli itd. Trebam neko pametno mišljenje 🙂
Imao sam djevojku 5 godina, dao joj sve što je poželjeti mogla. Ona je upoznala drugog, čula se i dop. sa njim 4 mjeseca, a u tom periodu je meni govorila da me voli, da joj je stalo itd. Onda me je ostavila i nije prošlo ni 10 dana od prekida – ona je otišla da se vidi sa njim, grlila se, slikavala i jednom se poljubili, a ja samo ne razumijem kako ljudi mogu biti tako bez obraza i zaboraviti sve što su ikada imali i još pisati da te voli, a sa drugim je. Sada nemamo nikakav kontakt, a oni ne znaju da li će biti zajedno, jer su daleko. Odjednom se promijenila, postala nešto što nikada nije bila.
Ne tako često stičemo utisak da smo pronašli osobu svog života i sa velikim optimizmom krenemo sa istom kroz život. Eto, tako si i ti kao i mnogi drugi verovao da je sve super između vas, sigurno si bio ubeđen da je to to, kad ono na kraju nikom ništa. Stvar je evidentna, znaš da ima drugog momka i da te je zbog njega ostavila. Imaš ovde dosta priče o tome, pa čitaj, sigurno će ti pomoći. Inače, ljudi se stalno menjaju, pogled na svet sa petnest, dvadeset, dvadeset i pet itd. nije isti, pokušaj da se vratiš pet godina i pokušaj da se setiš neke situacije o kojoj si imao određeni stav, razmisli da li je taj stav ostao. I ako jeste, razmisli šta se eventualno promenilo. A promenilo se to da si zreliji, očekivanja su drugačija, tako je ona promenila svoja očekivanja, stavove, želje… Ima tu mnogo toga.
U ovom slucaju najbolje je nista ne ciniti. Da meni neko kaze da ne zeli vise nista sa mnom i da zeli vezu sa drugim, to bi znacilo da me je pravila budalom i to najvecom.. Mislim biti sa nekim toliko dugo i na kraju reci tako nesto otvoreno je zaista ponizavajuce. Ako odlazis od nekoga nije neophodno da ga skroz ubijes u pojam, sam odlazak je dovoljan da ti se ceo svet okrene… Mislim da ta devojka ne zasluzuje nista, a tek da je molis i ostalo nikako.. Budi jak, glavu gore i nemoj da se predjes ako pokusa opet da ti se vrati, da joj dajes sansu i ostalo. To je najveca glupost koja postoji. Ima dosta devojaka, zavoleces neku drugu, samo pusti vreme i nemoj da se opterecujes. Jeste tesko, razumem te skroz, ali sta je tu je. p.s. Zamisli da se ozenis, formirate porodicu i opet joj nesto cvrkne, ostavi i tebe i decu.. Sta onda? Budi srecan i raduj se zbgo toga sto si dobro prosao.
Tito druže, i moja ti je situacija manje-više slična, samo što sam ja bio kraće u vezi, al’ to je nebitno, ista priča kao i tvoja, kako sam ja ljubomoran, kako više ne želi da to trpi i onda, naravno, raskida sa mnom. Imam utisak da se većina cura vodi istom pričom kad žele da raskinu vezu… Uglavnom je ona druga strana kriva, tj. mi i naša ljubomora. A ko zna šta je pravi razlog i šta se njima mota po glavi, pa onda traže dlaku u jajetu da bi raskinule. To kažem zato što sam ja bio korektan maksimalno u vezi, a vratilo mi se kako se vratilo… Moj ti je savet da se batališ sada jer nema ‘leba tu, veruj. Bolje pusti da prođe određeno vreme i da vidiš kako se situacija odvija, al’ ako je rekla da hoće da bude sa drugim, onda je manje-više sve jasno. Al’ ko zna, možda joj dođe iz d… u glavu pa se predomisli. A ako je moliš sada, mislim da tek onda nema ništa. Ja sam svoju bivšu zvao nekoliko dana uzastopno i slao poruke i molio, al’ slaba vajda, nije htela. A da li je razlog stvarno bio moja „ljubomora“ ili nešto peto nisam uspeo da saznam. Onda sam se ovde konsultovao, jer sam posle mesec dana raskida iz očaja hteo ponovo da je zovem, tj. da je zamolim da se vidimo, ali sam zaključio da je bolje da to ne radim, u ako opet kaže ne, onda je osećaj još gori. Ne bih da pametujem, al’ mislim da je bolje da sad trenutno ništa ne radiš i ne čačkaš. Ja sam odoleo želji da ne zovem svoju bivšu, što ne znači da je ne volim… Tako probaj i ti pa ćeš videti, ako uđe u vezu s tim likom, onda do viđenja, a ako ne, onda probaj ponovo da uspostaviš kontakt pa šta bude – biće!
Da postavim jedno pitanje, ali da mi kažete šta da radim. Imao sam devojku koju sam baš voleo i volim je još mnogo i stalo mi je do nje. Bili smo u vezi godinu i po dana i imali smo neke sitne raskide, ali smo se pomirili, da bismo se zadnji put posvađali i rekla mi da se ohladila od mene, da joj se više ne sviđam i da želi vezu sa drugim, koji ju je već pre muvao. Uverio sam se da je mnogo hladna, zvao sam je, molio da se pomirimo jer je bila kriva moja ljubomora, na šta je ona rekla da ne želi po istom tepihu da gazi više. Za tog momka kažu da samo menja njih i to je to, a ona je toliko hladna prema meni da mi je rekla da sam joj se smučio i da je zacrtala da neće biti sa mnom. Sve sam pokušao i sve gore i gore. Šta da radim? Da li može da dođe do pomirenja ako se taj ne oženi njome jer mi je baš stalo do nje?
E, ovako, bila sam sa dečkom 4 meseca, sve je bilo lepo i savršeno dok nismo krenuli da se svađamo non-stop, moja ljubomora. Dosta sam ga i ponižavala, nismo bili jasni jedno drugom šta želimo od sebe. On je očekivao ozbiljnu vezu, dok ja nisam bila sigurna u sve to. Da ne odugovlačim… Raskinuli smo posle nedelju dana. Poslala sam mu poruku na Fejsu da se kajem zbog svega i iskreno sam i rekla da se kajem jer sam donekle shvatila svoje greške. On nije mi ni odgovorio na tu poruku, pričao je kako nisam za njega, da me ne želi, da sam ga razočarala i da me ne voli više. Počeo je da kontaktira s drugim curama. Zatim, posle mesec i po dana sreli smo se u jednoj kafani, bila sam s drugaricama, on s drugarima, al’ nismo se javili jedno drugom, bio je šok. Rešila sam da ga zaboravim, bila sam jako razočarana da posle svega tako ‘ladno sve baci i priča najgore o meni, javlja se drugim curama… Pre dva dana imala sam malu nezgodu i završila sam u bolnici. On je pozvao moju sestru pošto je saznao za moju nezgodu da pita kako sam, rekao joj je da se plaši da me pozove… Pozvao me je, pitao kako sam, rekao je da me i dalje voli, da nije kraj za njega, da sve što je bilo bacimo i krenemo iz početka. Rekla sam mu da sam razočarana i da moram da vidim. Rekao je da razmislim, da se vidimo. Rekla sam da hoću. Sutradan mi piše, pita me da se vidimo, dogovorili smo se za danas… Ali me nije pozvao niti poruku pustio, bio je na Fejsu, pisao je s mojom drugaricom, pitala ga je šta ćemo da radimo. On je rekao da hoće ponovo sa mnom, ali ne znam, ako je tako, zašto mi nije pisao ceo dan, javljao se? Rekao je da neće da odustaje ovog puta od mene, da mu nedostajem, da jedva čeka da me vidi? Da li je moguće da laže? Molim vas da mi odgovorite, volela bih da čujem vaše mišljenje. Pozz :-))
Prošlo je par dana, ne znam da li se nešto promenilo. U svakom slučaju, tvrdoglavost je u ovom slučaju prisutna. Po ovome sto si napisala deluje mi kao da niste dovoljno ‘odrasli’, igra mačke i miša. Uzimajući u obzir vreme koje ste proveli zajedno, pa i nije tako strašno. Mada, ako već i sama priznaješ da imaš problema sa ljubomorom, onda moraš naći i mehanizam da se od iste oslobodiš. Generalno, ljubomora jeste zdrava, ali ako je opravdana i u nekim normalnim granicama. Sve ostalo je preterivanje, a to niko ne želi. Ako ti je već stalo do neke osobe, ponižavanje, omalovažavanje i sve ostalo može veoma da utiče na osobu sa kojom si. Zbog toga bi trebalo svakako da poradiš na tim stvarima i potruditi se da ih ostaviš daleko iza sebe. Ovo ti ne pišem zbog ove situacije, sutra ćeš imati možda drugog momka, a to nikome neće prijati. Zamisli da imaš dečka koji tebi isto radi, kako bi se osećala? To što ti je rekao da hoće, pa se ne javlja, postoji mogućnost da ni on nije načisto. Svakako postoji nešto među vama, čim ti se javio, znači, nije mu bas lako. Ali postoji mogucnost da si ga baš na neki način povredila i da prosto nije siguran šta da radi. Postoji onaj strah da ne prolazi kroz isto sa tobom, ne znam šta si mu pričala, radila i slično tome, ali moguće je da si ga više puta dobro ‘ujela’ za srce. U svakom slučaju i šta god na kraju bilo, neka ti ovo bude nauk za neke naredne odnose, prosto nauči da se postaviš, veruješ i svakako ne omalovažavaš partnera s kojim si. Daleko bilo, možda ćeš zbog te tvoje naravi, ako se može tako definisati, sutra baš izgubiti osobu svog života, a kajanje će biti jako gorko. P. S. Ako se nije javio, slobodno povuci prvi korak, nemoj da čekaš, ipak si ti pogrešila i dobro je da si svesna toga. Nemoj da dozvoliš da ti se drugarice mešaju u odnos, to je lično vaše i tako i treba da ostane. Pozdrav i svako dobro.
Videli smo se dve nedelje posle raskida,naravno na njenu inicijativu.Jednog dana mi je samo najednom stigla poruka od nje citiram: „Jel hoces da se nadjemo negde veceras?“ Posto nisam imao kr. za poruke nazvao sam je i rekao da pristajem,iako ujutru rano moram da se probudim za posao. Nasli smo se oko ponoci kod fast food-a u kom radi i krenuli u setnju.Tog trena kada su nam se pogledi sreli sve je bilo kao da nikada nismo ni raskidali.Imala je toliko toga da mi isprica,sto je i ucinila..pricala mi je o svojim planovima u bliskoj buducnosti,kako zeli da se posveti malo vise svojoj porodici,sebi svom fizickom izgledu i kako joj duze vreme muskarac nece biti potreban. Da,bi vec u sledecem trenutku prekinula kratku tisinu recenicom: „Ma,ti i ja smo tvrdoglavi,da se ne zna ko je tvrdoglaviji.“Odgovorio sam joj..“kako god“ i nisam zeleo da je pitam sta je znacilo to,jer nisam hteo da produbljujem taj jaz jos vise…Govorio sam joj kako ne sme da zatvara svoje srce i mora da dozvoli da ljubav prodre u njega,jer je besmisleno ziveti bez emocija,bez obzira sta se dogodilo medju nama. Setali smo tako satima i razgovarali o svemu i svacemu i dok smo koracali,primetio sam da izbegava moj pogled.Upitao sam je zasto je to tako,i kako bih voleo da me barem jos jednom pogleda tim njenim prelepim crnim ocima..Ona bi na to: „Ne smem,nemam hrabrosti,jer su me vec jednom tvoje oci zacarale.“Nastavili smo da setamo,i kada smo konacno stigli do centra grada stali smo kod jedne klupe i ja sam je jos jednom zamolio da me pogleda.Pomilovao sam je po licu i konacno me je pogledala i u tom momentu njoj krenu suze da teku i tu se rasplakala,zagrlio sam je cvrsto i ona mene jos cvrsce,da sam u jednom trenutku pomislio da ce mi nestati daha. Rekao sam joj kako ce biti sve u redu i kako treba da bude srecna sto ima prijatelje i porodicu koji je vole.Ona ce na to kroz suze:“Sta je meni ostalo od ovog zivota!“.Ja sam joj odgovorio kako je sama zelela da ode,i da je uprkos svemu volim najjace i da cu je voleti do groba…
Znaš kako, iz mog nekog ličnog iskustva, devojka kad god je izbegavala da me pogleda u oči, obično sam znao da je nešto strašno pogrešila. Jednostavno, ako si bio dobar prema njoj i ako ste imali jedan skladan odnos, normalno je da će je biti sramota od tebe. Izvini što ću ovo napisati, ali možda te je i prevaraila s nekim pa se zbog toga kaje, a ujedno odlazi od tebe zbog toga što je svesna šta je uradila, samo što ti to neće priznati. Iz mog ugla, kad jednom prevariš, svaka naredna prevara je kod dobar dan, prvi put se cimaš i tripuješ, ali kad skontaš da ta osoba ništa ne provaljuje, opustiš se i kao nećeš više do prve prilike. Možda se njoj to desilo i možda ima strah od toga. To može i ne mora biti, vidiš ta tvrdoglavost je možda po sredi, šta znam šta je mislila pod tim. Već sam ti napisao, moguće je da su za nju neke vaše sitne prepirke bile zaista velike i gušile je. Ne razumem ovo oko fizičkog izgleda, to može i pored tebe da radi, to je i lepo da se održava u svakom smislu, ti si joj to branio? Ok i oko porodice, i to je moguće bez obzira ne tebe, jednoga dana će svakako imati svoju porodicu i moraće onda da se posveti istoj. Malo mi njeni izgovori ne deluju upečatljivo, neka bude da grešim, ali nešto mi tu ne štima kod nje. Ne bih da misliš da te potpaljujem, ali moguće je da nešto više skriva. Ne odlazi se tek tako i ne ostavlja se sve iza sebe kao da nije ni bilo, pod tim nekim izgovorima. Malo pokušaj da pratiš situaciju, bojim se da ćeš se razoćarati. Voleo bih da grešim i da sve među vama bude dobro. Kako god da bude, osmeh. i dalje kroz zivot, kakav bi bio da nema tih uspona, padova?
Ne znam stvarno sta je po sredi,jer je i meni cela ova stvar jako zbunjujuca..Kako,neko moze tek tako da ode od voljene osobe?Posle svega sto smo prosli zajedno,kroz svakakve situacije,kroz suze i smeh,kroz tugu i radost,kroz dobro i zlo.. Do pre nekoliko dana se klela u vecnu ljubav i pravila planove sa tom istom osobom i par dana pre nego sto je otisla,izrazila je zelju da kupimo kucu rase rotvajler i da je zajedno hranimo i brinemo o njoj.A,da ne ponavljam za planove u vezi braka i klinaca.Ne znam,jos uvek ne shvatam..ali imam snazan utisak da je nesto izmedju nas ostalo nedoreceno… da smo se negde izgubili u prevodu.
Najbolje je da se vidis s njom i lepo porazgovaras. Ne znam sta bih ti napisao, nemoj mnogo da cekas, vec uradi nesto konkretno. Ako jesi, pa si zbog toga ovo napisao onda jedino sto znam jeste da ti nije lako. Pomiri se s tim koliko god da je tesko, postoje i mnogo gore stvari. A to kako neko moze tek tako da ode i ostalo, nemoj da te cudi, to tebi deluje tek tako, a ona ako je to planirala onda je to trajalo, mesecima. Samo sto ces mi sada napisati, pa kako je onda planirala porodicu, kucu itd? Pa lepo, zene imaju tu moc prikrivanja. Dosta pricam sa devojkama i prosto znam kako razmisljaju i same mi kazu, e planiram mesecima, ne znam kako nije do sada sam ukapirao.. Onda se samo nasmejem i kazem ne znam, a isto tako i ja ne kapiram. Ironije li? Zbog toga vise ne gubim vreme na pitanja koja ce uvek biti nejasna. Samo kazem sebi pa tako je, hteo ili ne…
Pa ja sam bio na pragu da počnem da molim, zato sam hteo neki komentar i da čujem mišljenje jer nisam znao šta ću više. Ali, odustao sam od toga, jer ipak mislim da nije racionalno. Koliko god da ti se neko sviđa i sve, ako tako postupi prema tebi i ponaša se kao da sam bukvalno stranac, kao da nismo bili u vezi, prekine svaki kontakt, i to bez nekog posebnog razloga, onda je bolje dići ruke, a ona će se u nekoj budućnosti možda i pokajati… Nažalost, i Fejsbuk menja ljude a kamoli sredina i okruženje… Al’ šta da se radi.
Gde da moliš, ne ide ni to baš, možeš da pošalješ signal i staviš do znanja da si za pomirenje ili šta već, a ona ako hoće, sama će da se javi nema potrebe da moliš, ne mislim samo na sebe nego generalno… Au, pa to je baš deprimirajuće posle 6 godina veze. Još se viđala s nekim godinu dana, ccc… Pa šta je bilo onda? I posle devojke kažu da su muškarci gadovi, te ovo, te ono, a one su jadne sve ispravne i naivne. Iste su i one, ako ne i gore, čast izuzecima, naravno!!!
Iskreno, ja sam protiv toga, ne postoje signali i ostalo. Jednostavno, ako nekome nisi odgovarao, nećeš mu ni odgovarati, koliko god se trudio. To sam lično osetio, a to ti je najbolja škola. Cena jeste visoka, ali šta je – tu je. To sam ti napisao samo da bi skontao da nije tvoj slučaj baš težak, kao što nije ni moj. Uvek može gore i gore, zato samo pozitivno i život će ti sam stavljati izazove, ti ćeš ih prihvatiti ili odbijati. Deprimirajuće ili ne, tako je i pomirio sam se s tim, nije lako, ali ko zna zašto je to dobro? Znaš kako, sve je relativno i sve zavisi kakvu osobu nađeš, samo još jedno sam naučio, okolina može zaista mnogo da promeni čoveka. Pre nisam verovao, ali sada sam u to siguran. Neko može da bude super, ali čim malo oseti uspeh ili šta već, menja se. Retki su istrajni i svoji. Sve je to život.
Drugog izbora nemam sem da vreme pokaže šta će biti. A ja sam sve radio kako treba, pa da mi se ovako vrati. I kad radiš kako treba, nema garancije da će i tebi isto tako da se vrati, evo ti primer. Zato mi je i krivo i ne mogu da razumem neke stvari, i nikad to neću moći da shvatim. Moja se nije udala. Auuu, pa je l’ to znači da se tvoja udala?
Vec sam ti napisao da ce ti se vratiti kroz neku drugu vezu, samo sto tada neces biti svestan toga. Sada zbog razocaranosti gledas na sve to kako gledas, ali u principu nije to tako strasno. Naravno nije lako prolaziti krzo sve to, ali iz dana u dan je lakse, samo ako umes stvari da postavis na svoje mesto. Jednostavno pomiris se sa situacijom i to je to. Drugi nacin ne postoji, osim da ides i molis ili sta god hoces da radis, a i to je pitanje kako ce se zavrsiti. Nije se udala, sest godina smo bili zajedno, sve je bilo super, njoj nije nesto odgovoaralo, da bi saznao posle deset dana da ima drugog momka i da je bila u poslednjih godinu dana i sa mnom i sa njim. Eto i to se desilo, a veza je bila jako kvalitetna. A to sto sam ti napisao da se nije udala, znaci da ni tebi, a ni meni ovo sa bivsim devojkama nije bilo sudjeno i da nas tamo neko ceka. Zato sam ti napisao tvoja zena se nije udala.
jeste vreme cini cuda, al mislio sam da imamo neku nasu pricu i da je to moglo da bude ozbiljnije,mislim ozbiljnija veza i sve to…ali ocigledno da je devojka imala neke druge planove kako sad stoje stvari…znaci ne mogu da verujem da neko prema kome sam bio korektan u svakom smislu,da moze da bude takav i da me jos okrivi za sve lose sto se desilo,kako sam ja sve uprskao a ona je bila ispravna i bezgresna…zato sam se i razocarao i mesec dana ko da nisam ja bukvalno,jer sam je zavoleo puno a ona je sve upropastila za bukvalno 10 dana…al sta je tu je,da je molim i padam na kolena mislim da bi stvarno bilo previse i resio sam stvarno da se ne javim i to je to
Znas kako uvek sam isao logikom da ce vreme doneti najbolji sud o tome da li je nesto trebalo da bude ovako ili onako. Obicno kad god sam bio na nekoj „raskrsnici“ i bukvalno ne znam sta dalje, prepustim se vremenu. Naravno to nije dobro, ali opet sve zavisi od situacije. Nekada to nije moguce. Ali kada su ovako neke stvari uvek pustim vreme, to je najbolje. Nije lako, to stoji i dobro znam u kakvoj si situaciji, imao sam bas skoro krah samo mnogo veci nego tvoj.. Ali idem dalje, zivot je takav. Da sam nesto mogao da promenim, nisam, samo sam pogledao istini u oci i potrudio se da budem sto realniji. Tako cu najbolje proci kroz krizu. Mnogo je tesko, ali necu da patetisem i ostalo. Nema potrebe. Ako znas da si dobro radio, dobrome se i nadaj. I nemoj da se pitas zasto i zbog cega, na to pitanje neces nikada naci odgovor. Bolje misli o tome sta ces u svom zivotu unaprediti, ako imas, a uvek ima samo to treba pokrenuti. Tvoja zena se nije udala 😉
pa mislim da sam joj stvarno stavio do znanja sta i kako i koliko mi se svidja tako da nije mogla to da ne primeti da je htela…a naravno ja bi najvise voleo s njom da se pomirim ali sta ces…stvarno mislim da sam dovoljno spustio gard i da je dovoljno s moje strane,u neku ruku sam se ponizio moleci je da se vidimo i sve to…mada nije problem i da se ponizis nekad ako vidis da devojka daje neke pozitivne signale…naravno da je pomogla ova komunikacija,zato sam i trazio savet na forumu jer nisam vise znao sta da radim,mislim ja se i sad osecam ono bezveze potpuno,ali kad cujes neki realan komentar onda ti se malo otvore oci pa bude koliko toliko bolje…
Često nikome nije jasno kako je mogao/la da me ostavi kada sam sve uradio kako treba? Uvek se vodimo logikom da se dobro dobrim vraća. I jeste tako, samo što ćeš konkretno to što sada nisi dobio, dobiti kroz neku drugu vezu. Samo što toga nećeš biti svestan. Bitno je da ne menjaš sebe i da budeš to što jesi. I šta god se dešavalo, moj ti je savet da se ne vraćaš na staro. Dan za danom i to će se samo po sebi izgubiti. Biće tu negde ožiljak, ali sve bleđi i bleđi.
Nas odnos se zasnivao prvenstveno na iskrenosti,medjusobnoj toleranciji i postovanju..medjutim nije bas uvek bilo tako.Ona bi ponekad zaiskrila odnosno zavarnicila u trenutku,zbog najmanje sitnice a ja naravno nisam uvek mogao da istolerisem takve ispade i istog trena upustio bih se sa njom u raspravu-svadju. Znaci sitnice tipa..“Sto nisi uradio ovo ili ono,ili obecao si da ces to uraditi pa opet nisi!“ I eto,tada bi se naljutila na mene,ali bi je ubrzo proslo i sve bi opet bilo ok. Inace,ja sam zaista tip osobe,koja kada nesto obeca,to i ispuni..ali naravno da se i meni dogodi da nesto sto trebam da uradim tog trenutka,jednostavno ne mogu da uradim,jer imam neke druge ili prece obaveze. Kod nje je ponekad manjkalo tolerancije i razumevanja i u nekim trenucima mi se cinilo kao da mi ne veruje 100% na rec. Nema,veze,prelazio sam i preko takvih stvari,jer je volim i ocekivao sam da ce jednom i sama uvideti da nisam svemocan.
Jedan zdrav odnos se bas i zasniva na tome sto si ti naveo. To je osnova svega. E sada moguce je da si se ti u pocetku postavio kao neko ko je „svemocan“ i verovatno si je na neki nacin razmazio, to je sasvim realno. Cim si s njom imao problema oko gluposti, kako si i sam napisao zasto nisi uradio ovo, ono, obecao si i tako slicne stvari. Smatram da je tvoja greska u tome sto si se prepustao raspravi kada dodjete do takve situacije. Verujem da se nije ljutila sto joj nisi kupio lupam farbu za kosu, a obecao si. Ali ako si joj recimo obecavao da ces mozda uskoro resiti vas stambeni status, uzimajuci u obzir da ste ziveli sa tvojima, to je vec krupna stvar. Opet sve zavisi od toga na kom su nivou bile te razmirice. Moguce je da je i sa tvojima imala odredjenih problema, nije jednostavno ziveti sa nekim u zajednici. A sasvim je moguce da joj je sve dosadilo, ukoliko su se situacije ponavljale. Je l ste se od tada videli, culi, razgovarali? Moguce je da je vas odnos usao u neku vrstu krize, sto se desava i da je potrebno malo vremena da se to smiri, ali ako si nesto zabrljao, a izgleda mi da jesi onda ako ti je bas toliko stalo do nje moraces da se iscimas dosta. Sam si napisao da ti se cinilo kao da ti ne veruje 100% na rec, znaci vec si imao neke situacije gde verovatno nisi nesto uradio sto je njoj znacilo ili bilo bitno za vas odnos. Uzimam u obzir da nisi svemocan. Iskreno nisu mi jasne neke situacije u vezi vaseg odnosa. Po tvom pisanju neko bi stekao utisak da je to klinka koja ne zna sta hoce od zivota i da tako pravi scene bez potrebe.
pa ne bi reko da mi je bilo neprijatno,ali prvo sto mi je palo na pamet je ona…al se stvarno nisam nadao da se sretnemo,kad ono eto ti…haha nisam je pregazio posto sam stajao inace ko zna sta bi se desilo…pa ono,otkud znam na kraju zbog toga smo i raskinuli oko moje sumnje i njenog ubedjivanja da nisam u pravu a da li je sam ja bio u pravu ili ona pokazace vreme. nista necu da je napinjem i da patetisem jer mislim da ipak u ovom trenutku to nije dobro i pored sve moje zelje da se pomirimo…al neka ostane na ovome pa kako bude,mislim da sam ja dosta ucinio i stavio joj do znanja jos ono kad smo raskinuli,da mi je stalo do nje,a ona ako to nije prepoznala onda ja tu stvarno nista ne mogu.
Mozda sam se pogresno izrazio, ali razumemo se svakako. Ako tako zaista mislis onda smo uspeli, tako i trebas da se postavis. To je prava stvar i samo budi istrajan u tome, imaces oscilacije, to je prirodno, ali nauci da se nosis sa istim. Verovatno ti je na neki nacin sve ovo pomoglo i drago mi je da je tako. Zivot je lep.
pa dobro nije nesto dug period,neko bude i po par godina u vezi,e to je duga veza…al kad se u nekog zaljubis i nenormalno ti se zasvidja i 7 meseci su sasvim dovoljno. da ne verujes danas sta se desilo,poslom sam nesto sasvim slucajno morao da odem do tog mesta gde ona zivi i brate naletim na nju,tj.naleti ona na mene pravo na auto… ja sam mislio da ce srce da mi izleti kolko je pocelo da mi lupa,stvarno nisam ocekivao da je sretnem jest selo al pa nije bas ni malo da se tako sretnemo…i tu popricamo svega par minuta jer nisam bio sam…a bila je extra prilika da razgovaramo oci u oci i da konacno cujem njenu filozofiju.i ja je tu opet pitam zbog cega raskid na takav nacin preko par poruka i toliko. a ona mi opet kaze da je to zbog mog ponasanja,i tako to da nije mogla vise da me trpi itd…ja je pitam jel nije zbog nekog decka koji je u medjuvremenu usao u pricu,dok smo mi jos bili zajedno,ja joj otvoreno reko da mi bas na to mirise…! a ona kao ne ne nije to u pitanju itd…i eto moja rec protiv njene a ko je u pravu ne znam… oko pomirenja nisam hteo nista da je pitam. kako se nisam pogodio da budem sam jer prakticno nista nisam mogao da je pitam,vise je bilo onako uopsteno…ej dacu ti mejl samo da nadjem sifru posto ga dugo nisam koristio ne mogu da se setim koja bese jbg..mora da cacnem ono u outlook da vidim
Tako se krece, dan po dan, mesec po mesec, pa dodje i godina. Ni ne osetis, svestan si tek kada se odnos urusi. Pogledas iza sebe i zanemis. Gde sam bio nigde, sta sam radio nista. Ako cemo iskreno samim tim kad si krenuo ka njenom selu, nije ti bilo prijatno, sigurno si pomislio sta ako se sretnem? Imao si neku tremu ako se moze tako definisati. Eto sreo si je, dobro je da je nisi pregazio. Malo crnog humora.. Imao si idealnu priliku da popricas, situacija ti nije dozvoljavala, ali dobro je da si se setio da je pitas. Obicno se svako u tim situacijama pogubi pa prosto ne zna sta da pita, kako da postupi i ostalo. Znas kako i da postoji neko drugi, sigurno ti nece reci. To je logika, to bi svako uradio. Ja verujem da si bio iskren, verujem da nisi sebe i mene doveo u zabludu. Onda smo zajedno isli u suprotom smeru. Mada prosto imam osecaj da je ona nesto drugo nasla i da je to jedini razlog. Za sve postoji resenje, samo ako to neko zeli. A i da je njen razlog zaista iskren, zahtevala bi da se vidite i da ti otvoreno kaze sta ima.
Bio sam sa jednom devojkom u vezi godinu dana. Tačnije, živeli smo zajedno u kući sa mojima. Bila je to veza o kakvoj mnogi sanjaju. Voleli smo se bezrezervno, nesebično smo poklanjali svu moguću pažnju jedno drugome. Ona je činila stvari kakve niko nikada nije činio za mene, priređivala mi je prijatna iznenađenja za svaki nas datum kada smo se upoznali i uvek mi je stavljala do znanja da nikada i nikoga nije volela kao mene niti će ikada. I kao i uvek, me bi ostavila bez daha! Naravno da je tokom tog perioda bilo svađa i svađica, ali ništa preterano ozbiljno i ništa što ona i ja ne bismo izgladili. Planirali smo brak, decu, čak smo im i imena odabrali, ma sve naj, naj… I, sve je to palo u vodu 5. marta ove godine. Spakovala se i otišla nakon jedne od naših naizgled bezazlenih svađa. Naravno, dok sam ja bio na poslu. Uz reči tipa: „Danas sam ceo dan razmišljala i rešila sam nešto… Idem sa drugaricom na stan, ja ne mogu više ovako!“. Ja sam se tu slomio i molio je da ne ode i da nam da još jednu šansu, ali je ona čvrsto bila rešena i, naravno, narednog dana je otišla. Pomozite ako možete nekim savetom, imam osećaj da će mi prepući srce od tuge. Volim je kao i prvog dana, ma još više! 🙁
Vidi ovako, tvoja prica je jako ozbiljna. Ti si ziveo sa tom devojkom, imali ste ozbiljne planove. Nije tek tako lako dati neki savet, uzimajuci u obzir sta si sve napisao, zaista se stice utisak da je to bio jedan zaista zdrav odnos, u kome je bilo dosta ljubavi. E sada, te svadje i svadjice su mozda za tebe bile sitne, ali cini mi se da je za tu devojku bilo to jako tesko i stresno. Ti mozda toga nisi svestan, ali cim ti neko kaze da vise ne moze tako, onda to znaci da je ta osoba u sebi dosta toga akumulirala. Moraces malo vise da izanaliziras vas odnos, pre svega svoj odnos prema njoj, pa onda da napises nesto vise o tome. Bukvalno moraces sam da nadjes razlog zbog koga je ona otisla. Ako ste se svadjali ti znas zbog cega, je ne znam. Pa tek onda mozemo da diskutujemo o tome, sta ti je ciniti. I nemoj mnogo vremena da gubis, budi realan i brz. Vreme prolazi..
Već danima čitam vaše postove i moram da kažem da sam iskreno oduševljena realnim komentarima Optimiste. I sama prolazim kroz bolan raskid. On je raskinuo sa mnom posle 8 meseci veze, ali mi ne pada na pamet da ga zovem, on to od mene neće dočekati, ma koliko mi stalo. Ali to ne znači da već mesec dana ne razbijam glavu kako, zašto, zbog čega, je li moguće? Svaku situaciju po sto puta prebiram u glavi ne bih li dokučila da li sam ja tu nesto pogrešila, da li sam mogla nešto drugačije da uradim, ali polako shvatam da nisam. Shvatam da sam ja ta koja je nekoga iskreno volela, svim srcem i bez ostatka iskreno se nekome dala, a za uzvrat nisam dobila ni približno. On je bio taj koji je pokrenuo našu priču, čini mi se sa velikim entuzijazmom i iskreno oduševljen, a ja začuđena ii oduševljna prstom sudbine da sam sa momkom koji mi se godinama pre toga sviđao. Bio mi nedostupan iz više razloga, a pre svega jer je bio u dugoj vezi pa sam svoja osećanja potisnula čak i ne maštajući sklonila u tamne ponore mozga, dok letos nije sve krenulo. Pitam ga da budem sigurna da li je raskrstio emotivno sa prošlom vezom, uverava me da jeste, prošli su meseci, bilo je tu dosta problema i puklo je. Ja oduševljena da mi se posle sto godina dešava nešto lepo, začuđena, pomalo uplašena, ali opet nekako na distanci, trebalo mu je vremena da mi se približi. On, čini mi se, ne manje oduševljen, uporan, strpljiv, govori da mu imponuje da ima takvu devojku. U početku sve divno, pažnja, poruke, izlasci, putovanja. Meni sve više stalo, pomišljam to mora da je to. Bivaju tu neke sitne svađe, ništa posebno. A onda izlasci počinju sve više da bivaju u društvu, sve manje smo sami, počinje nekako da se udaljava, ali komuniciramo, pričamo. Osećam da se nešto dešava, boli me, plačem. Na momente mi se čini da samo tripujem, govorim sebi, pa vidiš javlja ti se, viđate se, sada je zauzet poslom, bolestan, takav je period, proći će. Poslednjih deset dana još veće udaljavanje, moja inicijativa, a onda taj razgovor koji je inicirao pri jednom izlasku. On ne želi da me povređuje svojim postupcima, teško mu pada kada se nešto pokačimo da puno razmišlja o tome, sekira se. Puno se menjao u prethodnoj vezi, to više ne može. Misli da nije ostavio dovoljno vremena između veza, žao mu što ovo sa nama nije krenulo malo kasnije itd. I pored svih signala ja iznenađena, ne mogu da se sastavim, kažem da mu nije stalo, a on misliš da lažem sve, stalo mi je kao i na početku. Gušim se, ne mogu više da izdržim, kažem mu da mu ipak nije stalo i odlazim, a on dobro, ok. Sad uviđam da je poslednjih 10 dana samo pripremo teren, ali ipak ne razumem šta se tu desilo. Da li se jednostavno ohladio, ili se na neki način uplašio ozbiljne veze iako je od početka znao da sam ja ozbiljna devojka. Kako je moguće da se momak u ozbiljnim godinama promeni za tako kratko vreme, a u početku je tako delovalo da mu je stalo? Žao mi je što sam ostavila stvari nedorečene, nisam raspravila sa njim da shvatim pravi razlog, čini mi se da bih lakše krenula dalje.
Pre svega hvala ti, drago mi je da jos neko cita nasu prepisku. Iskreno zao mi je sto su ljudi danas malo okrenuti jedni ka drugima i razocaran sam cinjenicom da danas niko nikome nece posvetiti ni pet minuta. Nekome to moze zaista mnogo znaciti, bio sam u raznim situacijama i zahvalan sam „tim nekim ljudima“ koji su u tim nekim periodima bili uz mene i podrzavali me. Zbog toga mi nije tesko da dodjem ovde i posvetim pet minuta i pokusam drugima da udahnem neki novi pocetak. Ono sto mi se kod tebe dopada jeste tvoja realnost, a to si upravo postigla svojom analizom. Shvatila si da nisi ti ta koja je inicirala da tvoj bivsi momak sa tobom raskine. Zato smatram da je sasvim realno i podzavam te da ga ne zoves i bukvalno sebe jos vise ponizavas. Razumem tvoju razocaranost, pre svega biti zaljubljen u nekoga toliko dugo i negde se nadati da ce jednog dana ta osoba biti tvoja, ma koliko to delovalo suludo je za svaku pohvalu. Biti toliko istrajan, retko je. Tvoja upornost se isplatila. No, imala je i svoju cenu i ti si toga svesna. Vidi ovako cesto smo u situaciji da razmisljamo o nekim stvarima sta bi bilo kad bi bilo? Ili smo u nekim nedoumicama. Na zalost kod tebe to nije tako, stvar je ocigledna. Ako je pre vaseg odnosa bio u dugoj vezi i ako je izasao iz te veze povredjen ili razocaran, ti si mu dosla kao porucena. Izvini sto tako pisem, ali u tom trenutku ti si bila savrsena osoba koja moze da mu pomogne da svoju krizu preboli. Imala si tu emociju, mogla si da ga razumes, iskreno zagrlis, poljubis sto je njemu bilo preko potrebno kako bi se on osetio voljenim i vaznim. Ako mi verujes i tebi bi to u ovom trenutku znacilo, zvuci ludo ali je zaista tako. On je to prepoznao i dok je njemu bilo lepo i potrebno, on je hranio svoj ego i postavljao se tako da ti u njegovu iskrenost poverujes. I sama si napisala da si negde u sebi bila uplasena, zacudjena. Verujem da si cesto analizirala njegovo ponasanje, nacin na koji sa tobom komunicira. To je sasvim logicno, do juce si bio u vezi od par godina i gle cuda sam sam ti ja najveca ljubav. Eh da je tako.. Pre svega to je jako sebicno, bas iz ovog razloga koji se tebi dogodio. Sve sto je radio, radio je da bi to u ocima te osobe koja ga je ostavila on izgledao srecno, zaljubljeno i verovatno se nadao da ce na taj nacin tu osobu isprovocirati. Moje iskreno misljenje jeste u tome uspeo, cim te je na tako neki nacin ostavio. Bojim se da on nije ni prekidao sa bivsom curom komunikaciju, mozda je bila prekinuta dok nije slegla prasina ali se opet prica pokrenula. Nije moguce uci u nov odnos dokle god se stari ne „suzbije“ do te mere, da prema toj osobi osecas toliko hladnocu, da to nije moguce opisati. Ako je bila duga, duga veza onda je za to potrebno jako mnogo vremena. On se nije uplasio duge veze, nije se toliko brinuo o tebi kako je on to hteo da ti prikaze. On je samo hteo da te na najbezbolniji nacin ostavi. A to je najveca glupost koju je neko izmislio. Ne postoje te reci na samom kraju koje ce ublaziti neciju patnju, bol. Taj neko te ostavlja, a ti hteo ili ne tu si gde si. Samim tim sto ste sve manje vremena provodili sami, trebalo je da ti ukaze na to da se nesto medju vama menja. Verovatno si tada cutala, sto razumem, ako ti je do nekoga stalo, a tebi jeste onda si spreman da pravis ogromne kompromise, za neke koje mozda u zivotu ne bi uradio, i vodi te onaj odvratan glas, „ma samo neka je tu“. To je katastofalna greska, ne znam ko to nije radio. Tako se samo jos vise pokopas, nista ne mozes da promenis, cutis i na kraju shvatis da je sve to bilo gubljenje vremena. Zato u nekim buducim odnosima nemoj sebi dozvoliti da trpis, ma koliko god da ti je stalo. Ako si odlucila da seces drvo, nemoj to raditi granu po granu, vec ga iseci u korenu. Lakse je i za tebe i za drvo. Od trenutka kada si primetila da se vas odnos promenio, on je zapravo od tog trenutka odlucio da sa tobom prekine. Veruj mi da je tako, isao je logikom, ako se on hladi i ti ces takodje, pa cete zajedno doci do zakljucka da je bolje da vise ne budete u vezi, nije to to i ostale gluposti. Ali to nije lepo iskalkulisao, bilo bi mnogo bolje da je to uradio ranije. Ti bi kroz to lakse prosla, a ovako je postupio jako lose prema tebi. Da se svako do nas tako lako hladi od nekoga, gde bi bila ljubav? Njegovo dobro, ok ti je dovoljno reklo. Tako da nema tu vise sta reci, raspraviti.
Hvala što si se potrudio da mi odgovoriš,jer ipak je nekad dobro čuti nečije nezavisno mišljenje.A meni znači da,,čujem”neko muško stanovište cele situacije.Bojim se ipak da stvari nisu baš tako jednostavne,pre svega tu mislim na ono što si pomenuo za tešenje.Mogao je on da nađe nekoga dostupnijeg od mene za utehu,a I našao je neku devojku pre mene I bio sa njom kratko jedan mesec.Bio je u raskidu kad je krenula priča sa mnom ,a jedanput mi je I pomenuo da je znao skoro od početka da to neće ići pa je raskinuo.Pominjem ovo kompleksnije jer nismo klinci,kasnih smo tridesetih,a i imamo neke zajedničke prijatelje,bili smo maltene nešto kao dobri poznanici skoro drugari,dosta on tu rizikuje samo za utehu.On nije znao,a ni niko drugi da se on meni sviđa,ja to nisam nikad pokazivala ,a I nismo se viđali često tu I tamo.Možda je glupo reći ,ali ja nisam od onih devojaka koje je lako osvojiti,čak naprotiv,morao je se on tu dosta da se potruditi da mene otkravi,držala sam se na distanci u početku prilično.Prosto nije znao na čemu je I šta dalje da radi.Cela inicijativa je potekla sa njegove strane možda malo podstaknuta od strane naše zajedničke prijateljice,ali kada sam mu to pomenula rekao je da niko na njega ne može da utuče ako on ne želi da bude sa nekim.Čak mi je priznao kasnije da I dok je bio u vezi sa dugogodišnjom devojkom,nekako je imao drugačiji odnos sa mnom,nego sa drugim ,da sam mu se sviđala ,ali da nije dozvolio sebi da u osećajima ode predaleko,potisnuo ih je jer je pre svega bio u vezi. Njegova dugogodišnja veza je raskinuta bar osam meseci pre nego je sa mnom krenulo.Na moju konstataciju da je to meni delovalo kao čvrsta veza njegov odgovor je bio da on nije dao da se vide problemi pred drugim.Ja tu devojku ne poznajem samo iz priče,nismo je sretali i on se sa mnom nije nigde eksponirao ,čak ni nama neki zajednički poznanici nisu znali da smo zajedno duže vreme.Ona ga je sigurno razočarala,znam to iz nekih primera koje je usput navodio,živeli su zajedno,on je izdržavao.Ja sam nezavisna,svoja,ali nikada to nisam isticala.Nisam od onih koji problem guraju pod tepih I ćute pa ma koliko mi stalo.Kada sam primetila negde oko četvrtog meseca veze da manje počinjemo da bivamo sami ,a sve više u društvu sa drugima,da se nekako promenio prema meni nisam ćutala,rekla sam mu.Čak sam mislila taj dan da ću verovatno raskinuti sa njim ,ali me je uveravao da je on ponekad takav,ni sam ne zna sta mu je ,da se ništa prema meni nije promenilo.Da je hteo tada je najbezbolnije mogao da raskine jer ja nisam bila ni malo prijatna.Rekla sam mu da ako ne želi da bude sa mnom potrebno je samo da kaže,velika sam ja devojčica.Kasnje se stvari popravljaju ,do desetak dana pre raskida kada počinje po malo da me kulira.Pre bih se kladila da se ohladio nego da se tešio sa mnom,a nikad nisam ni mislila da je muljator I lažov.Pomenuo je jedanput da mu je nekad teško da bude u vezi uopšte,da se dosta odricao nekih stvari za sebe,a sada ne želi ništa sebi da uskraćuje misleći na materjalne stvari.Niko od nas nije izgovorio reč raskid,ali sve je nekako bila ta neka priča,on je to pokrenuo i ja sam se pokupila I otišla.Sve bi tu meni bilo jasno da on nije na moju optužbu da mu nije stalo I da je zato sva ta priča izokola,rekao da mu je stalo kao I na početku,a veruj mi da mu je bilo stalo ,to nije mogao nikako da sakrije.To da ga zovem I nikad nije ni bila opcija,iako mi je stalo,ali nikoga ja neću moliti za ljubav. Ali opet mislim da ako ti je do nekog stalo I ako vidiš da ta osoba vredi nećeš je tek tako lako pustiti iz svog života kao što je on mene,znači da mu ipak nije stalo,bar ne dovoljno da se bori za mene i nas.
Ma nismo se verili, daleko od toga, ali opet to je malo duži period za mene a i za nju, ipak 7 meseci se s nekim viđaš i čujes stalno, zato smatram da ne bi trebalo. Taman posla da sam je maltretirao, to ni u ludilu, jedino ako je za nju to bilo psihičko maltretiranje, ne znam… Al’ smatram da ništa pogrešno nisam radio. Trudim se ja da uvek nešto radim, od muke sam krenuo u teretanu. Dobro je kad ti tako možeš, kad prekineš vezu, onda je bukvalno ćao, i to je to… Ja ne mogu baš tako, mislim prvi put sam u ovoj situaciji, verovatno je zbog toga. Probaću onda da se ne javljam što duže i da vidim onda šta će biti, ako u međuvremenu čujem da je s nekim, onda ću sam dobiti odgovor, a ako nije onda ću se javiti, pa šta bude biće, ovako ili onako.
Realno gledano to i nije neki bas period, samo sto si se ti za to vreme vezao prilicno. Za sve postoji prvi put, ali nije to nesto tako stasno, samo tako izgleda. Prosto ne znas kako da se postavis i to je sasvim razumljivo. Nisam ni ja od kamena, samo se trudim da budem uvek realan. Ako nekome ne odgovaram, svestan sam da mu necu odgovarati ni za sto godina. Cim je neko odlucio da sa mnom prestane da se druzi, zabavlja to je dovoljan dokaz da nesto debelo ne stima i cemu onda neko cimanje i ubedjivanje. Obicno padnu teske reci, a za to je obicno bes zasluznn i to tako ne ide. Ako vec ne mogu nesto da promenim necu se ni ponizavati do te mere da za nekim trcim i ostalo. Vreme je najbolji sud i zato i tebe savetujem da pustis vreme. Ne samo za ovo nego uvek u zivotu. Nije lako, ali stisni zube i guraj dalje. To je zivot, nesto mora i da se precuti, pretrpi. Svidja mi se sto si me na neki nacin poslusao i samo tako i nastavi. Veruj bice bolje, samo sto sada nisi svestan toga. A jednom prilikom ako se setis, kada se to bude desilo samo se zahvali. Stvari su jako jednostavne, samo sto je u nasoj prirodi da ih komlikujemo. Ako hoces mozemo da se cujemo i putem moba, mail-a, pitaj sta god ti treba i budi jak!
ne znam da li bi brat bio u stanju da je krije za tako nesto i pored toga sto zna da je to neispravno a i sam je ozenjen,ne verujem da bi voleo da se sutradan bas to desi njemu. iz tog razloga mislim da ne bi trebalo,a i mene poznaje,nisam neko kog nikad nije video nego se znamo par godina ne nesto posebno dobro, ali se znamo…dal bi on nju podrzao za tako nesto…iskreno ja tako nikad niti bi kog podrzao pa moze da mi bude brat ili sestra 100 puta.prosto ne znam sta da mislim! pa tacno ona ako resi da prevari,prevarice na bilo koji nacin,e sad dal sam ja mozda preterao sa ljubomorom ili nisam ko ce ga znati,kako god ljubomoru sam pokazivao i previse to je cinjenica…sad dal je ona stvarno raskinula zbog nekog ili sam joj stvarno dosadio ne znam… to je nesto sto bi najvise voleo da znam,i pokusavam da nadjem nacin da to saznam a da bude sto bezbolnije za mene,znas voleo bi da znam kako se ona oseca sta razmislja? zato i kazem da mi treba razgovor sa njom jer bi mi sve tada bilo jasno. dal je moguce da te neko tek tako izbrise iz zivota i da mu bude svejedno.mislio sam da joj pustim poruku da se vidimo,al sta ako mi ne odgovori tek tad bi se osecao jos gore.a s obzirom da mi nije odgovarala na poruke ono kad smo raskinuli,a nije se ni javljala na poziv, postoji velika mogucnost da mi i sad ne odgovori. a koliko vidim tvoje misljenje je da treba da dignem ruke od nje…
Vidi ovako trebalo bi da razlikujes dve stvari, ona je tebi bila devojka, a ne zena. To je ogromna razlika, onda mladi ste, zivot je pred vama. Drugo bi bilo da ste se verili, uzeli pa da ona tako nesto uradi. Mislim to su ti dve razlicite situacije. Onda pitanje je sta on o svemu tome zna, a i zasto mora da zna? To je neki vas odnos i mozda se momak u to ne mesa. To sto ga ti poznajes ne znaci nista, ti si za njega mozda super i ima o tebi odlicno misljenje, tako ce biti i za nekog narednog. Bukvalno on je njena podrska i koliko god tebi to bilo manje logicno, vec sam ti napisao da se svoje meso ne jede. Zaista je tako i nema tu nista sto je cudno. O tome kako se ona oseca i razmislja prosto ne moras ni da se trudis da znas, necu da gresim dusu ne poznajem tu devojku, mozda joj je stvarno sve dosadilo. Mada sumnjam, nisi ti nju maltretirao, ako jesi onda bi bilo bizarno da vodimo ovoliku prepisku, vec sam ti napisao kada te neko na tako neki naci ostavi i ne zeli da te vidi postoje samo dve situacije. Pokusaj da budes realan, pa sagledaj u kojoj si ti. Pa tek onda na osnovu toga odluci sta ti je ciniti. Ja sam uvek na strani da ako je nesto prekinuto, da tako i ostane. Kad bi ljudi znali tako da urade izbegli bi mnoge muke, ponizavanja, vredjanja i sve sto nosi jedan odnos koji se urusava. Naravno da nije lako to uraditi, ali to je najbolje. Ako me je neko razocarao ili povredio da li je normalno da sa tom osobom razgovaram o tome? Pokusajmo zajedno da nadjemo opravdanje za nesto sa cim se ja nikada necu pomiriti i obrnuto. U jedno sam siguran, da imas sansu ti bi bio sa njom bez obzira na sve. A to je pogresno. Umesto sto ne spavas i razmisljas o tome sta je i kako je, pokreni se, ispuni svoj dan sto vise. Zadaj sebi zadatke koje ces tokom dana ispunjavati, druzi se, ako ti je tesko odmah nadji neku zanimaciju. Teraj sebe u tom smeru i neces pogresiti. Napisao sam ti vec sta mislim o tome da porazgovaras s njom, ako pozgovaras nece ti biti lakse. Ono sto ti zelis nije realno. Ako ti je stalo da pricas s njom, onda bolje sacekaj da prodje jedan dobar vremenski period, a to je da se bukvalno ohladis i da ti vise nije tako stalo do nje. Jedino tada, ovako bojim se ce ti biti jos teze.
dobar si psiholog stvarno i sve sto kazes je apsolutno tacno.al konkretno u mom slucaju to oko izlazaka sto kazes da je mozda vrdala levo desno a da ja nisam znao,stvarno mislim da nije tako jer prvo ne bi to uradila zbog svog brata jer se poznajemo i to…a i on to ne bi dozvolio nikako,tako da ta opcija otpada,ako sam za nesto siguran onda je to da nije izlazila nigde bez mene,jer sam to ipak nekako mogao da proverim i znam da nije to radila,necu da gresim dusu…e sad poruke je naravno obrisala sve pre nego sto mi je dala sifru,a onda sam ja propratio od koga i kakve joj poruke stizu, naravno nikad joj nisam rekao kad sam usao kod nje na profil,upadao sam tamo kao inspektor kad ona ne zna,cak sam 2-3 puta usao i dok se dopisivala,sve u cilju da je kao uhvatim,a stvarno nista nisam mogao da nadjem za tih mesec dana kolko sam imao sifru…otkud znam mislim da nije toliki manipulator da se tako prikrivala i glumila,a sa druge strane pripremala teren za raskid,msm sto bi se folirala tako…?smatram da nije tolko inteligentna ako cemo realno…a ovo za izlaske,pa problem je da je nadjem i da se slucajno pogodimo,opet bi neko morao da mi javi gde je i kada izlazi da bi ispalo spontano zato i jeste jako nezgodna situacija.moze ona da kaze da sam je gusio ali to se odmah vidi dal sam je gusio ja ili je raskinula zbog nekog,fora je sto se mi nismo ni videli kad smo raskinuli,to je bilo preko poruka,iako sam ja insistirao da se vidimo bas zato da bi video sta je razlog tome,iako je ona rekla da to nema veze s mozgom sto govorim…tesko cu ja da pogodim kad ona izadje jer nema ko da me obavesti,jedina mogucnost je da je zovem ili nju direktno, ili preko drugarice da cacnem nesto za sta mislim da ipak nije dobro….ili pak da cekam da se nekad slucajno sretnem s njom za sta su sanse prilicno male,msm mozda to bude za par meseci ali ko da ceka toliko…al definitivno ocu da iz njenih usta cujem sve sta i kako,jer ne mogu ovako i na ovaj nacin stvarno,nije to u mom stilu…ja volim razgovor uzivo sta god da je u pitanju i da kazem iskreno sta mislim. a sad kako da to izvedem nemam pojma,sem ako je ne zovem…
Vidi ovako, prvo pravilo u zivotu jeste da se svoje meso ne jede. Ne znam da li imas brata, sestru ali ono sto znam jeste da bi uvek svoje cuvao, prikrivao i sve sto treba ucinio. Inace hvala ti! Vidim da si realan, sto je danas jako retko i prosto umes da sagledas situaciju kako treba. Razumem tvoju problematiku i kao sto vidis pokusavam da ti pomognem koliko je to moguce. Pre svega, ajde da ne ulazimo u to sta je i da li je svrljala ili ne. Jednostavno moras da shvatis da ako ti nisi „pokvaren“ ne mora da znaci da nisu i neki drugi ljudi. Ovo ti pisem ovako, kao jedno zivotno iskustvo. Dok ne sednes sa covekom da jedes ne znas kakav je, a ni tada. Tako da mozda zvuci ruzno, ali uvek gledaj da imas neku rezervu bas iz ovog razloga sto ti se dogodilo! Pre svega ja nikada ne bih dopustio sebi da sa nekim prekinem bilo kakav odnos preko poruka, telefona i ostalih gluposti, zato sto sam tom nekom dao jedan deo svog zivota pa sta god bilo. Ukoliko to neko meni uradi onda samo mogu da zakljucim da sam bio u zabludi i da me ta osoba pre svega ne postuje kao coveka. I naravno nije prijatno, ali od takve osobe se treba distancirati. Jednostavno sa takvom osobom ne zelim niti cu joj dozvoliti da opet sa mnom udje u bilo kakvu komunikaciju. Sto se tice dopisivanja, muvanja i sta god pozelis moguce je na sve nacine. Opet nemoj da si u zabludi, svasta se radi, desava, dogadja. Tako da to sto si ti bio „inspektor“ ok bio si, ali jednostavno tehnika je toliko napredovala da je prosto pokretati tu neku pricu bizarno…Onda, sam si zakljucio da si bio sa devojkom koja je manipularot, ima i takvih, nista cudno i muskaraca i zena. Bukvalno obmanivala te je tim nekim pricama, ti si zaljubljen i sta god da ti je rekla ti bi to prihvatio i sam znas da je tako. Zato sto je tebi bitno da je ona tu, kraj tebe, da je grlis, ljubis, a ostalo nije vazno. I treba tako, ali moras da budes svestan i posledica koje su nastale. E sada je sustina da se sam izvuces, kako? Pa lepo, to sto je bilo ostavis iza sebe. Veruj mi zivot je jako lep, i saren samo je sustina koliko ces dopustiti sebi da ides kroz isti. Na to sto se tebi deslio, kad god ti bude tesko samo reci dao sam sve od sebe, moram da idem dalje i stavi . Sada si napisao nacin na koji te je ona ostavila i smatram da je bizarno bio sta tu traziti, pokusavati ili sta god? Jednostavno postuj sebe, koliko postujes sebe toliko ce te i sutra neko drugi postovati. Ja prvi nisam to radio, iskreno, ali sam ukapirao i zato pisem ovako kako pisem. Koji je tvoj stil to je bizarno pisati, ona je tebi pokazala koji je njen stil i kako ona to radi. Razumem da si povredjen, da hoces nesto da ispravis i ko zna sta, ali cemu… Kako god uradio, zapamti da nece biti dobro po tebe. Ako je manipulator, a izgleda jeste vrtece te da ne znas gde si. Izbor je na tebi, biraj ono sto smatras da je najbolje.
Ti sa svojom bivšom bar možeš da se vidiš i da izađeš na kafu, pošto hoće da komunicira, od ove moje ni traga ni glasa mesec dana već, šta ja da kažem…
Ne znam šta da mislim, ja jesam dao sve od sebe i što se tiče viđanja i organizacije i ljubavi… apsolutno tu ne krivim sebe nikako. Ona živi u jednom selu pored mog grada i realno ja sam mnogo više išao nego što je ona dolazila. Sednem u auto i odem, trošio sam svoje pare da bih se video s njom i nikad nisam žalio zbog toga u fazonu da joj prebacujem kako ja stalno dolazim, a ona jako retko. Zapravo, kroz naše dopisivanje i priču u početku ispostavilo se da ja poznajem njenog rođenog brata relativno dobro (kako je svet mali) i tako smo i izašli i upoznali se na tu foru, brat je bio neka vrsta posrednika. E sad, kad sam posumnjao u tu komunikaciju s drugim dečkom, ja sam počeo da se ponašam totalno idiotski, što jest jest… To bi se svakom smučilo realno, ali to sam radio da ona pokuša da shvati da je meni stalo do nje i da proba da to promeni kod sebe, ništa više. Da ne ispadne da sad tražim razlog i krivim sebe zbog raskida, ali tu sam ja malo preterao i to je trajalo nekih 15 dana, moje takvo ponašanje. Ispada da sam ja na neki način potencirao raskid, mada to nisam želeo nikako. I onda je ona 14. feb. definitivno pukla i raskinula jer se nisam javio taj dan a kamoli da smo se videli. Kaže da nije mogla da trpi to više. Kad smo se poslednji put videli, ona je došla kod tetke na vikend i izlazili smo par večeri sve je ok bilo, nikakav raskid nije spominjan, čak je ona sama rekla kako ćemo da se organizujemo za dalje viđanje preko leta i to. Znači, cura definitivno nije planirala nikakav raskid mnogo je jasno, video sam da to iskreno govori, ne da se folira. I onda posle 15 dana rasprave tras i zbogom! Ona se jeste dopisivala sa nekim momcima to je sigurno, čak sam imao njenu šifru jedno vreme i video sam te poruke, i od tada je meni sve i počelo da smeta mada su ta dopisivanja bila najobičnija, ništa specijalno, i ona nije krila da se dopisuje, ali je nekako vremenom počela da me na neki način provocira i bocka zbog toga, a ja ne znam razlog tome, što je meni još više smetalo. Druga stvar, nije tip osobe koji nešto mnogo skita i izlazi pa da je tako nekog upoznala, u stvari za tih 7 meseci jedino je sa mnom izlazila, jedina opcija je da je preko fejsa nekog upoznala, mada kažem to je po meni jako površno da imaš dečka, a preko fejsa upoznaješ nekog drugog ili trećeg kog uopšte ne poznaješ, ne znam šta da mislim. Jedino što želim je da se sa njom vidim i razgovaram oči u oči, jer bih odmah i sam provalio da li je u pitanju neki drugi dečko ili je razlog nešto sasvim peto, ali ona tada nije htela da se javi i ja sam normalno prestao da zovem i više se nismo čuli. Buni me to što smo se normalno dogovarali oko daljeg viđanja i sve to, niko nije pominjao raskid, a onda se ovo desilo. Ne moramo da se pomirimo mi i pored toga što mi se sviđa i sve to, ali mislim da mi je to dužna razgovor jer su neke stvari ostale apsolutno nejasne i hteo bih to da rešim da znam na čemu sam. Znaš kad ti nešto nije jasno, onda nemaš mira. A ne znam na koji način to da izvedem da sebe ne ponizim jer mislim da sam to već dovoljno uradio. Znači, samo negde da se vidim s njom i pričam da čujem njenu verziju uživo. Da li imaš neki predlog koji bi mogao da upali da se makar vidim s njom, jer treba mi taj razgovor?
Ljubav je uzimanje i davanje. Lepo je sto si se tako ponasao i na neki nacin zrtvovao sebe za vas odnos. Bilo bi lepse da se i ona malo vise potrudila, ali uzmimo u obzir da zivi na selu, autobusi su malo redji i ostalo. No, zapamti da nema te prepreke ukoliko ti je do nekoga stalo, vec sam ti napisao. Postoji mogucnost da je ta tvoja posesivnost bukvalno gusila, zamisli da je ona imala tvoju sifru i da je citala kako se ti dopisujes sa nekim devojkama i da ti je to stalno nabijala na nos. Kako bi tebi bilo, a recimo sve se svodi samo na dopisivanje i ne postoji nista vise od toga? Mada ima i tu fora, ostavis nesto, a ono bitno izbrises i opet nikome nista. Sve je to relativno i nista ne mora da znaci. Poznajem ljude koji su maheri za te stvari, devojke ih proveravaju, a oni sve lepo prikrivaju i skrivaju, one sumnjaju ali nema „osnova“. Naravno posle ih kljucaju i cackaju, a one se izvinjavaju, pa bude svasta nesto. Sve te „neke“ price ostavi po strani, ti pokusavas u sebi da nadjes krivca, kako bi opravdao njen postupak. To dobro znam i nisi prvi koji je to radio, to svako radi, ne samo u ovakvim situacijama, vec u mnogo komplikovanijim. Trazis da njen postupak opravdas, tako sto ces sebi nesto prebacivati i to je ono sto ti ne da mira. Eto bio si posesivan, malo si reagovao drsko ili ishitreno, ali to nije nista opasno, mora da postoji i varnica. Ne postoji zdrav odnos i nije zdravo imati kraj sebe nekoga ko je stena, ko ne pokazuje neku dozu posesivnosti, naravno mislim na granicu koja je normalna. Ne vidim zasto bi tvoja reakcija bila pogresna, lepo je reci ej to mi smeta, nemoj to da radis. Ako je to osoba koja te zaista postuje, pre svega to, onda ce to shvatiti i nece ti vise praviti slicne probleme. Isto tako se ocekuje i od tebe. O tvojoj proceni da raskida nije bilo ni na pomolu, jako je slaba, izvini sto ti pisem opet na ovakav nacin, ali moc zena jeste da glume, ako meni ne verujes popricaj sa nekom drugaricom. Zato su zene najbolji agenti! Verovao ili ne, one su tako prirodno opremljene, a jos ako su svesne toga, mogu da te ubede i u ono sto nikada ne bi prihvatio. Naravno nemoj da mislis da mrzim zene, ja ih obozavam zbog svega sto jesu i divim se kako su tako nadarene za svasta! Ti si naleteo na takvu, ona je o raskidu razmisljala mozda i mesec-dva, a pored tebe je sijala. Kako? Pa lepo, ona je ta koja zeli da povuce korak, ali pre toga vaga, da li ili ne? Ti ni ne sumnjas i smatras da je sve super i tako deluje, mogla je sa tobom i o deci da prica, ali u njenoj glavi je „haos“. To sto spominjes da slabo izlazi, ili samo sa tobom, to je opet glupost. Ona je u selu, ali ako je u selu nije zakovana za krevet i kucu. Postoje drugari u selu, drugarice, to se organizuje lako i jednostavno. Idemo tu, ajde. Da li ces ti to znati ili ne to nije ni vazno? Ne podrzavam tako nesto, ali ima i toga. E sada za savet… hm situacija je malo nezgodna, moje misljenje jeste da bi bilo najbolje da odes na neko mesto gde ona izlazi, to sigurno znas, za toliko si je upoznao. Pa da ispadne spontano, mada smatram da to nije potrebno. Kako god odlucio, nemoj samo da molis i ostalo. To je moja filozofija..“ Svako je svaciji i niko je niciji“. Sto se pre pomiris sa situacijom bice ti lakse i mnogo bolje. Tako barem ja radim, nije lako, ali bolje je. I da pricas s njom, opet ce te staviti u situaciju da si sam kriv i tako to.. bla, bla e posle ce ti biti jos teze! Onda ces tek popzideti, moze da ti kaze, mnogo si me gusio svojom ljubomorom i sta ces onda? Sedeces kod kuce i udarati se po celu? Ona ce mirno spavati i uzivati, dok ces se ti ziv pojesti. Zato to nije dobro, ali na tebi je.
Ja, evo, sanjam svoju bivšu devojku već drugi put u roku od 3 dana i snovi su predivni, kako smo opet zajedno, smejemo se, zezamo i ostalo… A inace smo raskinuli pre godinu dana. Viđam je stalno tu po gradu a i skoro smo išli na piće. Stvarno ne znam šta da radim.
He he susret sa bivšima, nešto što nije moguće opisati. Do juče za ruke, a danas samo: „Ćao“. „Ćao“. Čovek se mora i sa tim stvarima suočiti, ali uvek nekako zaigra srce, malo zaklecaju noge, još ako je to bila neka lepa veza, sa prelepim uspomenama, onda je i taj susret nekako teži i isto vreme draži. Ako je tebi i dalje stalo do te devojke iako je prošlo dosta vremena, nije dobro da se viđaš s njom. Prosto sebi otežavaš, ne znam okolnosti, dužinu vašeg odnosa, razlog prekida, ali smatram da bi trebalo da izbegavaš neku bliskost. Jednostavno, prošlo je dosta vremena, stavi tačku na to i idi dalje! P. S. Ako ste se rastali zbog neke više sile, studiranja, privremenog preseljenja, ili šta već to bilo, onda možeš nesto opet i pokušati. Ima i toga.
U pravu si, sve ovo što si rekao je tačno. Ali definitivno nešto osećam prema toj devojci, stvarno mi se mnogo sviđa i nisam tip čoveka koji tek tako digne ruke i pusti da vreme odradi svoje… Znaš, ja imam 24 godine, ona 21, i imao sam par devojaka pre nje, ali ni sa jednom od njih kad smo raskinuli nisam nešto patio niti sam se nešto posebno loše osećao. Ovo je skroz drugačije, verovatno znaš taj osećaj. Stvarno mi je mnogo stalo do nje, i jednostavno ne mogu da se oduprem tome. Moje mišljenje je da rešenje uvek postoji, ali ja s njom ne mogu nikako da se vidim jer smo fizički odvojeni, a kad bih je video, možda bi ishod bio drugačiji, jer razgovor uživo ne mogu da zamene nikakve poruke, to je potpuno različito. E, sad, logično je da pošto je ona raskinula, ne ide da me zove, ne bi onda ni raskinula. A ja nju da zovem ispada da je molim, mada se ona možda tome i nada…. Zato sam u nedoumici jer ne znam da l’ ona nešto oseća prema meni, ako je sa mnom bila zato što sam joj se stvarno svideo, onda emocije ne mogu da ispare za mesec dana, a ako je suprotno, onda nema svrhe pokušavati. Zapravo, ja bih voleo da znam da li je njoj još uvek bar malo stalo, kao što je meni do nje, onda bih znao šta ću… Ali ne znam na koji način da to saznam. Drugaricu njenu nisam pitao ništa, slažem se s tobom da bi tek onda bilo još gore, ali nemam kog drugog i ne znam šta ću, a da dignem tek tako ruke ne bih ni to.
Moje izvinjenje oko godina, tako mi je delovalo. Razumem tvoju situaciju, svako je u zivotu osetio to nesto posebno sa nekom osobom i svakome od nas se barem jednom dogodilo to o cemu pises. Zaljubio si se, osetio si mozda po prvi put da ti stalo do nekoga, da si spreman da se zrtvujes za to nesto i to je jako lepo. Osetio si da si dao sebe na neki drugaciji nacin u odnosu na neke prethodne veze. Naravno kada se tako prema nekome otvoris, ocekujes da se i taj neko otvori prema tebi na isti nacin. Ti to nisi dobio i razumem tvoje reakcije, tvoje pokusaje da na bilo koji nacin dobijes jedan deo od onoga sto si ti pruzio. Moracu da budem malo vise iskren, ali odgovor na to sto se desilo izmedju vas, sam si dao, samo nisi spreman da se suocis sa istinom. Citiracu te: „Naime, problem je nastao oko toga jer sam počeo da sumnjam u nju da je u kontaktu sa nekim drugim dečkom preko Fejsa, skoro sam siguran u to, mada me je ona uveravala da nije tako i da nisam normalan“. Intucija ti je govorila da nesto ne stima i da nesto krije od tebe. To sto joj se nisi javio i ostalo je samo okidac da te ona kao sa „razlogom“ ostavi, naravno da je u danasnje vreme kada smo okruzeni svim i svacim glupo da ne pronadjes pet minuta, ali desava se i to. Tvoja sreca je sto ste udaljeni, vreme radi u tvoju korist kako god ti to zvucalo, a realan razlog zbog koga te je ostavila jeste drugi momak, samo moras biti jak i svestan toga. Nemoj da se tesis razdaljinom i glupostima koje nemaju smisla, ako ti je do nekoga stalo neces naici na tu prepreku koja ce te spreciti da do tog nekog dodjes. Veruj mi na rec. Ona je pripremala teren, zvuci ruzno, ali tako. Ti od nje mozes jedino ocekivati da se javi, ukoliko je taj neko predje pa se vrati tebi, ti si sigurica. Budi jak i ko zna zasto je sve to dobro. Razumem da nije lako, ali nemoj da radis nesto sto ti nece prijati. Postoje mnoge devojke koje ces upoznati, samo pusti vreme. Nekada ja to mnogo bolje od bilo koje reakcije, koja uvek donese nesto lose. Mozda mi ne verujes, vidi se s njom, idi do nje. Videces da ce se to pretvoriti u ubedjivanje, ti ces je moliti, pitati svasta nesto, a ona ce ti jednostavno odgovarati, ne znam, nisam sigurna u to sto zelim, ne ide ovako i ostalo. To ce ti reci svaka devojka koja ima „haos“ u glavi! Ti si super, lepo se ponasas, postujes je i sva sto ide, udovoljavas. zaljubljen si, ali nju ipak vuce nesto drugo. Ili da ne gresim mozda ne zeli vezivanje, ipak ste mladi, a i to treba razumeti.
Ćao ljudi, moj je problem sledeći. Bio sam sa curom 7 meseci u vezi, a raskinuli smo 14. februara, stvarno ironično… Naime, problem je nastao oko toga jer sam počeo da sumnjam u nju da je u kontaktu sa nekim drugim dečkom preko Fejsa, skoro sam siguran u to, mada me je ona uveravala da nije tako i da nisam normalan. Inače, da tada je stvarno bilo sve ekstra. Kako god, mi smo raskinuli zbog toga, tj. ona sa mnom, jer kaže više nije mogla da me trpi kako se stalno svađam i kako se na taj dan nisam ni javio. Ja sam njoj lepo objasnio zbog čega se nisam javio i da sam bio mnogo ljut na nju. Od tada se nismo čuli ni videli, 25 dana je prošlo, još me izbrisala sa Fejsa, na telefon se ne javlja, tako da sam prestao da je zovem jer nema svrhe. Poenta je da sam ja strašno zaljubljen u nju, pa slobodno mogu reći da je volim, i ne znam šta da radim. Mislim da je gubim, a to je nesto najmanje što želim da se desi! Dajte mi neki savet šta da radim i šta je najpametnije. Verujte, razmišljam 25 dana konstantno i nisam našao rešenje, al’ bez nje prosto nikako ne funkcionišem! Nismo iz istog mesta, udaljeni smo nekih 25 km. Što je najgore, ne znam kakva su njena osećanja prema meni sada. Ne znam kako da stupim u kontakt s njom, nemamo zajedničkih prijatelja, sem jedne njene drugarice sa kojom je bliska, ali ja tu curu ne znam lično, pa ne znam da l’ bi bilo pametno da nju kontaktiram i da probam da saznam neku informaciju. U strašnoj sam frci i mnogo loše se osećam. Svaki koristan savet bi mi dobro došao.
Prvo moraš razlikovati zaljubljenost od voljenja. Zaljubljenost je prvi stepenik za nešto mnogo veće i jače, da bi nekoga mogao da voliš, moraš s tim nekim mnogo toga proći, osetiti, što lepog, što lošeg. Voleti je pre svega praštati. Po ovome što si napisao zakljucujem da ste mladi i da su to da nazovem neke možda prve ljubavi, ali pre simpatije. Moj savet jeste da nastaviš dalje, a na to gledaj kao nešto što je bilo i proći će! Znam da te kopka šta je to što je dovelo do toga da više niste zajedno i sada bi ti najviše želeo da to rešiš po svaku cenu. Inače, to je jako pogrešno razmišljanje, mesec dana si izgubio u razmišljanju, a život je tako lep i prosto nemoj sebi da dozvoliš da i dalje gubiš misli o nečemu što nije važno. Videćeš i sam kroz vreme, kada pronađeš neku drugu devojku, da će ti ovo sa starom biti smešno. Dok pišem ovo, i sam se smejem, zato što je to zaista tako. Sećam se tako nekih svojih bivših devojaka i onda mi je tako smešno. Kad pomislim šta sam sve radio. Digni glavu gore i ne trudi se da rešiš nešto što je samo po sebi rešeno. I da, za drugaricu, nadam se da to nisi uradio, to je najveća glupost koju ljudi rade. Idu okolo da nešto više možda saznaju i uvek se to pokaže još gore. Ti si bio s njom, a ne sa njenom drugaricom. Budi džek do kraja. Muško si.
Život je čudna rabota… danas jesmo, sutra nismo, do juče za ruke, a danas samo ćao, kao stranci. Čitajući vaše komentare, uvideo sam da dosta vas gubi vreme nadajući se u nešto što i sami znate da će sutra biti smešno! Lepo je voleti, biti voljen, osetiti sreću, sigurnost, ali je lepo i osetiti tugu! Na taj način saznajete mnogo više o vama samima, kakvi ste ljudi? Da li ste dovoljno jaki da pogledate životu u oči i izgovorite: „Dobro je da sam zdrav, živ, da imam neke sjajne ljude oko sebe koji me zaista vole ma kakav god da sam.“ Razmislite o tome malo više, uvek postoji osoba koja obeleži naš život i uvek je se setimo. Moj stav o tome je surov, bilo je, trajalo, prestalo, ćao! Ne bih dopustio sebi da se toliko uništavam, a da se osoba koja me je povredila tamo negde provodi i uživa. Zašto? Da li je ta osoba toliko važna, bitna da bez nje ne mogu dalje sam? Ne, nije, ona je bila jedan deo mog života, tako na to i treba gledati, sve ostalo je samo lupetanje. Ako me je neko ostavio, zato što je besan, hoće da „uživa u životu“, šta će mi posle kad se naživi? Ako sam ja nekoga ostavio da bih živeo, zašto bih se posle vraćao staroj ljubavi? Kao znaš, zeznuo sam stvar… Nema toga, ide se dalje i dalje pa kako bude. Zamislite sebe u džungli, ne znate kako ste tu dospeli, da li ćete ostati tu gde ste ili ćete nastaviti kroz istu? Bićete u strahu to stoji, ali u vama će biti ona pozitivna strana koja vas tera da idete u borbu da se što pre iščupate iz nje. A znate i sami da ako ostanete, poješće vas mrak… Tako gledajte i na ljubav, ako stojite u mestu, poješće vas depresija ili ko zna šta već, a vreme prolazi, a tako je lepo uživati u životu.. Nije sve idealno i ne može biti i glupo je pitati kako je mogao ili mogla? Pitajte sebe kako ja nisam mogao? Istražujte svet, nije lako biti povređen, ostavljen… ali opet to je jedno iskustvo, učite iz toga, ne padajte u očaj… Jao, šta ću sada? Jao, to je ideal svih ideala… A šta ako je ta osoba daleko od ideala? Šta ako ste je samo idealizovali? Otvorite srce za neke druge osobe, ljubite svaki put strastvenije, bolje, dajte sebe, a nemojte da mislite o tome šta li sada on ili ona radi? S kim je, seti li se mene. To više nije vaša stvar! Ja moje bivše devojke sretnem, kažem im ćao. Možemo da se vidimo, ali tek nakon par godina, ne zbog toga da ne pokleknem, nego jednostavno ko me je razočarao ne može tek tako opet da mi priđe. Onda sam budala! Moje srce i zdravlje, mora još mnogo godina da služi nekoj budućoj, pravoj osobi, pa posle mojim potomcima i zato opet ponavljam, hvala Bogu da sam živ i zdrav! To je najveće bogatstvo koje imam pored porodice i pravih prijatelja! A za ostalo, vreme će biti nabolji sudija, o bivšim ljubavima sve najlepše! A da, znate li šta je još lepše, kada se maca vrati, a vi onda još odlučnije idete napred. He he, kako je to lep osećaj! Ako ste sve dobro radili i ako ste bili fer i pošteno igrali igru, zapamtite, kad se budete najmanje nadali, ta osoba će se pojaviti, ali to tek kada se bukvalno budete načisto ohladili i izgubili nadu, a do tada nemojte da se bedačite, smarate i čekate taj trenutak! Idite gde god imate prilike, izlazite, upoznajte nove ljude, energije i bićete super! Od silovanja fb profila osobe koja vas je ostavila nemate ništa, samo gubite vreme, isto tako i oko raspitivanja… Da li ima išta poniznije da vas neko ostavi, povredi, a vi nastavite dalje da jurite tu osobu… Razmislite koliko ste onda jadni… He he ((: malo sam preterao možda, ali nadam se da će neko naći snagu u ovom tekstu i reći sebi: „Idem dalje“.
Zdravo svima. Ja ću probati da budem što kraći, ali jasniji. Imam devojku već osam i po godina. Sve je počelo davne 2004. u leto kada je imala 16 godina, a ja 20. Nekoliko meseci smo se zabavljali i ja sam posle toga otišao u inostranstvo. Bio sam odsutan 8 meseci, vratio se u aprilu 2005, sve vreme me je čekala, ja joj bio veran, a mislim i ona meni. Nastavili smo da se zabavljamo, posle nekog vremena spavali, ja joj bio prvi. Sve je bilo normalno dok negde u trećoj godini veze ja nisam napravio glupost i dva ili tri dana se dopisivao sa drugom curom. Ništa se nije desilo između nas, ali je moja cura saznala za poruke. Bili smo rastavljeni neko kratko vreme pa se pomirili i sve je funkcionisalo dobro, ali sam ja posle godinu i po dana ponovio isto. Druga moja greška isto jedne večeri poslao par poruka nekoj curi, a ona sutradan dođe i pokaže joj sve. Opet kriza, bili smo rastavljeni možda mesec dana, ali ja nekako upem da ispeglam. To je bilo negde 2009. godine. Nastavili smo dalje… Sve to vreme do 2009. godine od početka naše veze ona je svake godine odlazila kod rođaka u drugu zemlju i tamo boravila zimi po desetak dana, a leti ponekad od 7 pa do mesec dana. Ja sam sve vreme bio sumnjičav, ali ni dan-danas ne znam da li je tamo bilo nečeg između nje i nekog drugog muškarca, zbog njenih stalnih odlazaka tamo, a mene nikad nije vodila. Nisam imao poverenja, možda sam grešio što se toga tiče, ali ko zna. Ona je u to vreme bila student, a ja nalazio neke poslove koji mi nisu dali mogućnost za neku sigrnost da započnem zajednički život, a to sam jako želeo. U međuvremenu smo se pomirili, nastavili dalje i bilo nam je prelepo. Godine 2011. ona odlazi u inostranstvo, bila je tamo tri meseca, vratila se pred novu 2011. god. Ja sam napravio najveću grešku u svom životu – na dan njenog polaska u Srbiju poljubio sam jednu curu, a dušebrižnici odmah sve preneli i preuveličali kako smo mi u tajnoj vezi, kako imamo odnose itd! A bio je samo jedan poljubac. Najvecća kriza, najteži period u mom i njenom životu, priredio sam joj veliko razočarenje, pokušavao na sve načine da je vratim, žao mi je bilo svake suze koju je zbog mene prolila. Posle dva meseca uspeo sam i dogovorili se da ćemo kao odrasli ljudi da počnemo da stvaramo uslove oko zajedničkog života. Ona je završila faks, ja imao opet neki posao koji je bio nikakav, viđali se, izlazili povremeno itd. U 2013. god. ja ostao bez posla ona se zaposlila u struci, ja para nisam imao, uvek se preživljavalo, nikad sa njom nisam išao na letovanje za sve ove godine, ona jeste sa svojim rođacima, društvom, nisam joj branio, nisam imao prava da joj branim iako mi nije bilo svejedno. U još nekoliko situacija, tačnije, dve ili tri opasno smo se posvađali jer sam ja na nekim svečanostima popio više, ona bila tvrdoglava, ali su te svađe trajale po jedan dan. Sad je, evo, 2014. god. pre dva dana mi je rekla da joj je dosta svega, da njena osećanja i želje da sa mnom ima porodicu blede, da je nerviram, da nema živaca za mene, da ne može da me sluša, da samo gubi vreme sa mnom i još mnogo što zna da povredi. Ja nju volim, siguran sam u to, ne tražim niti opravdavam sebe za sve što sam joj ruzno priredio, ali opet bolje dok smo mladi i nismo u zajednici nego kasnije, bar sam ja tako gledao na to. Svestan sam da joj se sve skupljalo godinama, ali me sad mislim mnogo više boli to što možda ostanem bez nje nego sve to što sam joj radio. Tačnije, ona mi traži malo vremna da se presabere da vidi da li ja njoj trebam, da li ima još ljubavi za mene itd. A ja ne znam gde sam, ne mogu da se pomerim, ne mogu u društvo, ne mogu da treniram, ma ništa. Ako neko ima neki savet, ako neko može nešto da mi kaže pozitivno da imam još nade za nas dvoje, molim vas da pomognete. Jednostavno, ne želim da prihvatim da je možda prestala da me voli i kako to da vratim.
Ostavila me je posle 3 godine veze zbog toga što sam je izvređao. Molio sam da mi se vrati, al’ ona to ne želi :(( Zar je moguće da devojka koja je izgubila nevinost sa mnom koju nikad nisam prevario, sa kojom sam bio 12 sati dnevno, za koju znam da me je voljela čak i više od mene ostavi, zar je to dobar razlog? Čak sam se i pobio par puta zbog nje. Šta je bilo sa njom? Da li da je pustim i da sačekam da vreme odluči šta će biti sa nama 🙁
Ja sam pre 6 punih godina raskinula sa jednim momkom i do dana današnjeg ga nisam zaboravila… I dalje živi u meni kao i prvog dana i svaki dan ga volim sve jače. Imala sam momka posle njega i bila sam s tim momkom skoro dve godine, ali kada sam shvatila da u njemu tražim bivšeg i da ga nisam zaboravila, raskinula sam sa njim. Sve bih dala kada bih ponovo bila sa njim. Od prošle godine me zove s vremena na vreme, piše poruke, čak smo se i videli, ali nisam imala hrabrosti da mu priznam da ga nisam zaboravila jer sam se bojala da će me ponovo povrediti. Tada mi je rekao kako me navodno nije zaboravio, kako sam ja za njega bila najbolja cura neko kime bi se on oženio, zagrlio me tad toliko jako da sam mislila da sanjam, godinama šta sam htela da čujem čula sam tu noć. Poljubio me… U tom treutku nije bilo srećnije osobe od mene. Nastavili smo da se čujemo s vremena na vreme, da bih ga poslednji put videla u društvu cure za koju mi je onu noć rekao sve najgore, kao i da nije sa njom. U tom trenutku mi je toliko pao u očima, toliko me razočarao da sam se zapitala da li je vredan mene imalo? Ali bez obzira na to što sam videla i na to razočarenje, i dalje ga volim, i dalje me boli svaki dan sat, minut bez njega. Život bez njega mi nije vredan niti mi treba, ne želim ni da ga silim ako je srećan sa njom, neka je, jer sam i ja srećna kada vidim da se on smije iako mi se srce kida. Valjda je to prava ljubav! I mogu sa sigurnošću da kažem samo jednom srce voli i više nikada! Ja ću i dalje u tišini patiti i plakati za njim, a sutra kada se sretnemo, stavicu na lice onaj osmeh koji je voleo, jer znam da mu ne bi bilo lako kada bi znao koliko me je povredio ponovo. Uvek sam tu kada mu trebam, i on to zna, kao što je i on uvek tu kada mi zatreba. Ali nema nas!
Bio sam sa devojkom 6 meseci, bilo nam je stvarno super dok se nisam preselio kod nje, gde su, naravno, i njeni roditelji. Prvi put smo se posvađali posle 4 meseca zabavljanja. Postao sam ljubomoran iako je rekla na samom početku da to ne podnosi i da je dovodi do depresije. Oprostila mi je to, ali od kako sam prešao da živim kod nje, opet je počelo gušenje, nismo mogli da pričamo normalno zbog njenih, niti da imamo svoju slobodu. Pred kraj naše veze postao sam opet ljubomoran zbog sveg tog pritiska, nije mi nikada davala povoda za tako nešto, uvek je bila uz mene, davala i pružala sve, samo mi je nekako falilo malo više pažnje. Ali sam siguran da je najveći uticaj roditelja bio nad njom. Sada nismo već 3 nedelje zajedno, vratio sam se u Srbiju, ali i dalje pokušavam da je vratim. Zavoleo sam je jako mnogo, ali mi teško ide da je vratim. Uvek stupimo u novi kontakt, ali sve nekako krene naopako i opet se pokačimo. Čuli smo se pre neki dan i dao joj par dana da razmisli pa da vidimo hoćemo li opet zajedno ili ne. Jako mi je teško sve vreme mislim na nju, nedostaje mi jako i sve bih učinio da smo ponovo zajedno. Ako ima neka stručna pomoć, dobrodošla je 🙂
Imala sam, ljudi moji, savršenu vezu, nikad se nismo svađali, čak nam je to bilo pomalo čudno, pa smo se ponekad pitali što se mi ne svađamo? 🙂 I ta bajkica je trajala sve dok ja nisam otišla na put, tj. otišla sam raditi preko ljeta, a uz to naša veza je bila zabranjena, najviše su roditelji insistirali da odem iz grada upravo zbog njega, i poslije tog su krenule svađe, stvorilo se nepovjerenje, ljubomora i sve se raspalo. Jednostavno, kad sam se vratila, ostavila sam ga, jer nisam više mogla ni da ga ljubim, mislila sam kako me varao, eto, uništila nas je moja ljubomora, i nakon 4 mjeseca ja sam shvatila da sam zapravo pogriješila i uporno sam ga pokušavala vratiti, balila sam za njim, pokazala mu koliko mi znači i koliko ga volim, a znam da i on mene. I tačno prije 2 mj. smo se vidjeli, pričali, eto, skoro da se pomirimo, i moji roditelji saznaju da se opet viđam s njim i sad imam zabranu izlaska. Čuli smo se na početku porukama redovno, al’ sad slabo, nešto je pravo ohladio, bit će da želi normalnu djevojku. 🙁
Imala sam dečka 6 godina, verili smo se i sve je bilo super. Onda je trebalo da pravimo svadbu u septembru, ja sam se jako uplašila i to sam mu rekla. On me je molio da se udam za njega i u tom trenutku sam mu rekla jako ružne stvari. Nisam mislila tako, ali desilo se. On me je ostavio, blokirao me je na FB, blokirao mi mobilni, fiksni, ma sve brojeve telefona sa kojih sam mu slala poruku, ne želi da me vidi, ne želi da porazgovara sa mnom, ništa više ne želi. Kako je moguće da mu posle 6 god. nije stalo do mene, jesam ja kriva za raskid, al’ mislim da je bar trebalo da me sasluša. Molim vas da neko kaže svoje mišljenje.
Mnogo ljubavi može se imati u životu, ali velika ljubav samo jednom i ona se definitivno ne može nikada preboleti kao ostale ljubavi manjeg intenziteta. Samo se čovek navikne sa tim da živi i ništa više, a sećanja na veliku ljubav nikada se ne mogu izbrisati u potpunosti! Da li je bila velika ljubav čovek shvati tek kada godine prolaze, a čežnja za tom osobom vrlo sporo prolazi i vreme je nikako ne briše!
Imala sam vezu 4 god, i raskinula sam sa svojim dečkom. Raskid mi je mnogo teško pao. On je našao drugu, ali i dalje se viđamo, tj. viđamo se i posle raskida iako on ima nju. Nekako skroz bzv :/
Imala sam dečka oko 3 mjsc. Baš sam ga voljela, i sad ga volim. Dokazivali smo na razne načine koliko značimo jedno drugom. Dopuštala sam da radi šta mu volja, jer ipak muškarci žele slobodu, iako ga volim, nisam mu ništa zabranjivala jer bi to uništilo vezu. Sada je raskinuta. Ja sam kriva, uradila sam malu sitnicu koja ga povrijedila, ne znam šta da radim…
Strašno je sve to, boli, sve se kida u meni. Posle 7 godina veze, 7 godina svih radosti i tuge, došao je kraj. Za to vreme smo prošli i njen brak pa razvod, nije imala dece i ne može, moj brak sa detetom… Sedam godina planiranja… Verujte, to je bila ljubav za knjige, za primer, mislim da nisu postojale dve osobe koje su se vise volele. Ja sam kriv! Jednostavno sam predugo čekao i trpeo ucenjivanja koja sam imao samo da se ne bih razveo. Kaže da je izgorela i da više nema snage da me čeka. Ja sam joj rekao da ne mora da čeka ni tren više i prihvati naš san. Govori kako me još voli, al da ne želi više i da želi da proba neki drugi život. Znam da bih je usrećio za ceo život. Zna da je niko neće voleti kao ja. Molim Vas, pomozite. Neću da odustanem jer znam da vredi. Bojim se samo da iz besa ne uleti u neku vezu. Molim Vas, poludeću. Ne jedem, ne spavam. Pomagajte!
Čitam ovo i ne znam šta da vam kažem… Sve me boli, kidam se na pola. Imala sam vezu 3 godine dugu, prelijepo nam je bilo, volimo se i ja znam da ne možemo jedno bez drugog. Ali ostavio me, mene koja sam ga volila i uvjek bila tu, uz njega. Ne mogu to da prihvatim, nadam se da ćemo se pomiriti. Čovjek bez nade nije čovjek. Ja znam da sam kriva i znam da ga puno boli, da sam ga povredila, ali promjeniću se. Jako sam ljubomorna. Rekao mi je kad zaboravi sve loše šta sam mu radila i kad se promjenim iz korijena, da će nam se tad putevi ukrstiti. Ali ja ne znam da li je to sigurno, ja ne mogu bez njega, niko me ne rezumije. Niko neće živjeti onako kako on živi u meni. Ja drugog jednostavno ne mogu voliti. Prava ljubav se samo jednom desi. Pomoziteee.
Nastavak!
Sve sam pokušao, molio, objašnjavao da ljudi greše, da možemo sve da izgladimo, a ona u nekim situacijama ne želi ni da čuje za to, a nekad mi kaže da će me, ako se nešto promeni, ona pozvati!!! Ne znam više šta da mislim, da li mi to samo kaže da bi me otkačila ili se još ponekad lomi!!!
Svakim danom mi je sve teže. Krivim sebe što se na početku nisam borio kao sad. Volim je svim srcem, mnogo mi nedostaje!!! Imali smo divnu vezu, a mislim da bismo tu ljubav mogli ponovo da povratimo!!! Rešio sam da je ne kontaktiram više jer je tako još više guram od sebe, sada je sve na njoj! Nadam se da će shvatiti šta smo imali i da će odlučiti da pokušamo ponovo… Šta god da se desi, mislim da nikad više nikog neću voleti kao nju!
Ako nekad neko može, bilo muško ili žensko, neka napiše neki savet jer više ne znam sam šta da radim po tom pitanju!
Ljudi, objasnite mi nešto, u ludilu sam. Imao sam devojku, 6 i po godina smo bili zajedno, bila mi je sve, bio sam joj sve. Planirali zajednički život, dao sam celog sebe, a ne mogu da grešim dušu, i ona je. Nakon jedne svađe ona pakuje stvari, odlazi i počinju problemi. Na početku nisam shvatao da je to ozbiljno, ali posle nekog vremena sam skontao da nam sledi kraj. Od tada je prošlo pola godine, ja sam u rasulu ponekad, vratio bih je bez obzira na sve! U tih pola godine upoznala je nekog vrlo brzo, bila sa njim pa poslednje što znam da više nije. Mnogo me je povredila svojim postupcima jer nisam ni u snu očekivao da je u stanju da uradi tako nešto… Kaže da se ohladila, da me ne voli… a znam da to nije istina nego je stid svega što je uradila i neće zbog toga da pokušamo ponovo, a možda me pak i laže!
Sve sam pokušao, molio, objašnjavao da ljudi greše, da možemo sve da izgladimo, a ona u nekim situacijama ne želi ni da čuje.
Pročitala sam vaše komentare i u nekim sam se i pronašla 🙁 Ja sam večeras izgubila momka sa kojim sam bila 2 god. Mnogo mi znači, ali život ide dalje. Nemojte da patite, znam da vam je teško isto koliko i meni, al’ moramo dalje. Da možemo, svi bismo vratili vrijeme i ispravili bismo sve greške, al’ to nije moguće. A ako se osećate krivim, pokušajte da se pomirite, trudite se dok ne vidite da ste dali sve od sebe i dok ne vidite da nema šansi. Kad sve to shvatite, trudite se da zaboravite, prelomite to u sebi… Jednostavno, kažite sebi: idem dalje!!!
Ne znam odakle mi snaga sve ovo da napišem, al’ vjerujte mi, ovo sam vam sve iskreno napisala, ne znam koliko će me vas poslušat, al’ ko me posluša znam da će mu pomoći :** Nemojte biti tužni, „sve će to da prođe, posle kiše uvijek sunce dođe“. U to sam sigurna. Neka vam cilj u životu bude sreća. Pratite taj cilj i idite put njega, ne obazirite se na prepreke koje nailaze :**
Nedavno, pre dva meseca, izgubio sam svoju dragu. Bili smo 8 meseci u vezi i tada smo imali jednu svađu, nismo bili mesec dana zajedno. A onda smo stupili u brak i bili godinu dana i opet smo se rastavili. Razlog je bio na neki način, da kažem dečija svađa, ali je ona toliko tvrdoglava da neće da popusti. Bili smo u nekom kontaktu jedno mesec i po dana, a poslednjih 15 dana nemamo nikakav kontakt, ali ja i dalje ne odustajem i u meni živi nada da će se vratiti… I sve to zato što je nenormalno jako volim. I mislim, ako je naša ljubav prava i jaka, da ćemo opet biti zajedno, što pre – to bolje za oboje…
Bili smo zajedno 2 godine. Bilo nam je lepo, onda sam ja postala ljubomorna. Svađali smo se zbog gluposti. Kada smo raskinuli zajedno, posle 2 dana sam ga zvala i molila jer nisam mogla bez njega. On nije hteo. Već 4 meseca ja njega molim, za to vreme sam uvenula, smršala 5 kg, nemam volje ni za šta. Pravila sam iznenađenja, torte, sveće. Želim da promenim sve i da nastavimo. On je nekad ok, nekad ne. Počeo je dosta da izlazi. Stalno ga ja zovem. Ne zna je l’ hoće da se pomirimo, kaže da ne zna šta više oseća. Poslala sam mu sms od 10 poruka, ali uglavnom da me je to povredilo hg da ga neću više zvati, ne mogu da ga silim. Ništa mi nije odgovorio. Ne znam da li će se vratiti, da li će upaliti. Ili će se jednostavno zezati i naći drugu. Pomozite mi, molim vas, stvarno mi je stalo do njega.
I ja sam bila 5 godina u vezi sa dečkom i raskinuli smo, on je otišao u inostranstvo na studije i znam da se neće više vraćati. Skoro 3 godine nismo zajedno, ali mi jednako nedostaje kao prvog dana. Ponekad mi toliko fali da bih ga rado pozvala, samo da mu kažem da mi nedostaje, ali nema svrhe. Ne voli me više, ima drugi život, u drugoj je sredini, a meni je ostavio uspomene. Sad i ja razmišljam da se preselim u drugi grad, jer u ovom definitivno nemam života. Nikad mi neće biti jasno kako ljubav u koju se neko kleo 5 godina može da ispari i jednostavno nestane? 100% sam sigurna da, i da zavolim drugog i stvorim porodicu sa tom osobom, nikad to neće biti onako kao sa njim što je trebalo da bude… Osećanja prema drugoj osobi nikad neće biti ista. Ali, život ide dalje.
Pozdrav svima. Dosta toga pročitah i tu i tamo sam pronašla sebe. Posle veze od 2 godine, i to preko noci, jednostavno je rekao da ga pustim, da mu treba vremena da razmisli o svemu. Volim ga, malo je reći, sa njim sam mogla sve, sada ne mogu ništa. Ništa mi nije bilo teško da uradim za njega. Ljubomorna sam bila na svaki njegov telefonski razgovor, pa čak i poslovni bio, valjda od straha od ovog što mi se i dogodilo… Otišao je… Sada plačem, naočare nosim da ljudi ne vide moje suze, nedostaje mi do bola. Rekao je da ga ne smaram pozivima, ali je ljubav i želja da mu čujem glas mnogo jaci. Bojim se da ga ne izgubim zauvijek. Šta da radim, pomagajteee…
Ovaj članak skrenuo mi je pažnju po broju komentara. Ide u prilog činjenici da se većina nas u životu suočila sa raskidom veze, bilo da je ona ostavila ili bila ostavljena. Jedno je sigurno – BIVŠA VEZA JE BIVŠA VEZA. Da je bila dobra, ne bi postala bivša. I kada bi se obnovila, više ne bi bila kao pre. Smognite snage i nastavite dalje. Nije lako i ništa i niko se ne može zaboraviti „preko noći“. I nemojte terati sebe da zaboravite. Bivša veza i osoba sa kojom ste u njoj bili deo je vašeg života, jedan period koga ćete se uvek sećati, nekada manje, nekada više, ali sigurno je jedno – da je to PROŠLO, BIVŠE VREME…
Pozdrav svima. Prije skoro 2 mjeseca momak me ostavio bez ikakvog razloga. Prije toga malo smo se malo posvađali, ništa strašno, i on me je pitao da li sam ljuta na njega. Rekla sam da nisam. Rekao je: „Dobro“, i nasmjesio se. Jednom me je pred prijateljima poslije toga pitao za neku moju drugaricu kao da mu dadnem broj. Pogledala sam ga čudno, a on se nasmiješio. Samo sam otišla. Koliko puta me je povrijedio, i preko svega sam prešla, jer ga volim više od života, a on se ponaša kao dijete. Nedavno mi se javio na FB i rekao da je pogriješio što je uopšte bio sa mnom. Šta mi sve nije izgovorio, ali opet, to ništa nije promijenilo, prešla sam i preko toga. Nisam mu nikada ništa ružno rekla niti pomenula drugoga momka. Bili smo zajedno 5 mjeseci. Volio me, znam to. Ima takve prijatelje, muške prijatelje, koji bi sve učinili da dođu do mene. Svašta su mu pričali o meni. Nije im vjerovao. Govorio mi je da me obožava. Nismo se odvajali jedno od drugog. Čitava škola, grad, selo, svi profesori su znali za nas. Ali onda je nešto puklo. Ostavio me bez razloga, bez ijedne riječi, nisam ni znala :/ On je moje sve. I danas se nadam da ćemo u budućnosti biti zajedno, da nam je suđeno. Kad god ga vidim, vrati se taj stari osjećaj i dođe mi da mu sve reknem u lice, ali mi se učini da mu nije stalo. Imala sam poslije toga neke veze, ali to nije dugo trajalo. Niko nije kao on, on je poseban. Kažu mi da ga zaboravim, kako mogu da volim nekoga ko mi je nanio toliko boli i suza, da je kreten, da je još dijete i da će shvatiti, ali tada će biti kasno. Mislim da nikada neće biti kasno. Voljeću ga zauvijek. Vidjeli smo nas u budućnosti. Ali ovaj svijet, okrutni svijet, pun je zavidnih i oholih ljudi koji bi sve učinili da sruše tuđu sreću, smeta im. On je mene možda već i zaboravio, ali ja njega neću, neću nikada. Znam da je kreten, ali toga kretena ja obožavam i sve bih učinila za njega.
Molim za pomoć!
Bio sam u vezi 4 i pol godine i nakon toga me djevojka ostavila. Nikad ju nisam prevario niti sam gledao bilo koju drugu djevojku, živio sam samo za nju. Razlog je navela da više ne osjeća ono što je osjećala prije prema meni, da joj nije stalo do mene, da me više ne voli. Ja sam već tri dana totalno van sebe, ne mogu spavati, cijele noći razmišljam o njoj, ne mogu jesti, raditi jer mi je cijelo vrijeme u glavi, a u prsima me nešto užasno pritišće kao da će mi svakog časa srce puknut, jednostavno ne mogu funkcionirati čak sam i razmišljal o tome da odem iz ovog šugavog života, al’ mislim da moj život vrijedi više. I sad ono najgore, dogovorili smo se da ćemo biti prijatelji, i jučer ja dođem kod nje, pričamo, družimo se itd. I kad slučajno pogledam u rokovnik (koji sam joj ja poklonio), na zadnjoj stranici nacrtano veliko srce i piše: Fališ mi za H… od poručnika T… V…, to me totalno slomilo, počeo sam se tresti, srce mi je tuklo 100 na sat, mislio sam da ću umrijet svaki tren. Ja tu osobu volim svim srcem svojim, svom dušom svojom, ona mi je sve u ovom mojem jadnom životu, ja živim samo za nju i samo želim da mi se vrati…
U vezi sam sa curom, i to je stvarno stabilna i jaka veza. Jako je volim, a i ona mene… Problem je u tome što joj ja nisam prvi. Imala je samo jednog dečka prije mene, kog je ona jako voljela, ali on nju nije… Toliko ga je voljela da nije mogla da ga preboli 3 godine… I onda smo se upoznali i počeli vezu. Sad posle svega razmišljam da li postoji mogućnost da ona ipak ima neke emocije duboko u sebi prema tom dečku, a sa mnom je čisto da ne bi bila sama. Pružio sam joj sve, i ako bi to bila istina, bio bih veoma razočaran… Tražim žensko mišljenje.
Bio sam u vezi sa djevojkom 3,5 godine. Ja sam osoba koja vrlo teško zavoli, ali, eto, ovaj put sam nju zavolio svim srcem, dušom i tijelom, na svaki način… Bilo je svađa između nas u toku veze zbog nekih sitnica koje nisam gledao ozbiljno, a koje su nju jako povređivale. U toku veze nisam znao koliko je volim i nisam je cijenio koliko je trebalo. Bio sam joj prvi dečko sa kim je spavala i volela me je najviše na svijetu… Pružao sam joj ljubav koju je nemoguće rečima opisati… I ostavila me na kraju zbog nekih sitnica za koje sam bio spreman da promenim bez problema. Rekla mi je da me više ne voli, da je izgubila osjećanja i da je našla drugog. Ja sam se u tom momentu srušio i plakao kao nikada, nisam znao da može toliko da boli i nisam znao koliko je volim. Radio sam sve na ovom svijetu samo da je vratim, ali djevojka ne može da me podnese uopšte, kao da nikada nisam bio sa njom. Ne želi da me vidi ni da me čuje i pitam se kako je moguće da djevojka koja me je volela najviše na svijetu zaboravi tako brzo i na koji način da je vratim. Molim za savjet od neke jako iskusne osobe. Pozzz.
Bila sam sa jednim dečkom 6 meseci. Bilo nam je prelepo, ali on je zadnjih mesec dana postao veoma ljubomoran i raskinula sam sa njim jer nisam mogla više to da trpim. Nedelju dana posle toga pitala sam ga da se pomirimo, ali on mi je reko da je kasno i da želi da bude sam.. Bila sam povređena i uništena. Drugarice su mi savetovale da nađem novog dečka, jer ce mi tako biti lakše. Prošlo je mesec dana i upoznala sam se sa jednim dečkom. Stalno smo se viđali po skoli i jako mi se sviđao. Ali onda sam srela bivšeg dečka, kog nisam videla 4 meseca. I počeli smo da se dopisujemo. Pitao me je da se vidimo i popričamo o svemu. Bez ikakvog oklevanja sam odmah poslala dečku poruku da raskidamo. On mi je slao da me voli i da nisam ispala fer, ali jača od svega su bila moja osećanja. Dva dana posle raskida otišla sam da se vidim sa bivšim. Osećaj je bio prelep, jedva sam čekala da ga zagrlim i poljubim. Ali nekoliko dana posle toga shvatila sam da ništa više nije kao pre. Jednostavno, oboje smo se promenili, nismo više imali o čemu da pričamo. Odlučila sam da raskinem sa njim. Par dana posle toga čula sam da je dečko koga sam ostavila našao devojku… A onda sam shvatila da sam ja njega volela i da treba da se borim za tu ljubav. Posle nekoliko dana raskinuo je sa njom i pitao me da se pomirimo. Pomirili smo se i pet meseci smo bili zajedno. Bilo nam je prelepo, samo što on nikako nije mogao da zaboravi to da sam ga ostavila i stalno smo se svađali. Nisam mogla da mu dokažem da više nemam ništa sa bivšim. Naše svađe su bile sve češće i raskinuli smo. Tri sata posle raskida videla sam ga u parku sa drugom devojkom. Video me je kako prolazim i poslao mi je poruku: „Volim samo tebe, ali ne dam da me zezaš, zauvek ću voleti samo tebe!
Rođeni, samo je pusti najmanje mesec dana… Kad se vidiš sa nekim od njoj bliskih osoba, uvek govori da ti je stalo do nje, a nju kuliraj najžešće… Ja sam se zeznuo sa svojom i forsirao sam je i jurio i samo sam je odgurao. Pusti je, ako možeš, mesec dana i nemoj slučajno biti sa drugom ako postoji i mala mogućnost da to sazna, ali ako nema, samo napred. A pokušaj da se sabereš sam sa sobom i da shvatiš da li treba da se menjaš ti ili je sve to bilo zbog nje, kao u mojoj situaciji. Na kraju sam je gurnuo drugom u naručje – koji je i gori od mene, nije čak ni srednju školu završio. Naravoučenije: samo je iskuliraj i razmisli šta su greške 🙂
E, ovako, sa devojkom sam bio 14 meseci, do pre 7 dana. Celu našu vezu bili smo otvoreni jedno prema drugome, i uvek govorili sa nam smeta, doduše, ja manje njoj nego ona meni. Elem, raskinula je sa mnom zato što sam je gurnuo od sebe i što se ohladila. I dalje me voli, krivo joj je „što se ovako završilo“, žao joj je i sve to, ali kada pričamo, kaže mi da joj je konačna odluka, da se ne trudim oko nje, da ne činim ništa, da se vidimo samo još jednom da mi vrati neke stvari, i to je to… Međutim, ja sam uradio par nekih lepih stvari, pokušavajući da je podsetim kako je bilo dok smo bili zajedno, može se reći jedan podsetnik na sve lepe stvari, vremena, razmenjene poruke, slike. Međutim, nije upalilo. Sinoć smo pričali i rekla mi je opet da se ne trudim, da se ohladila i da nema želju da mi da drugu šansu, i da kao nismo jedno za drugo… Šta da radim? Bojim se ako je pustim da će izbledeti i to što me voli, i da će izbledeti sve… Ona iskreno zna šta ja hoću sa njom, izgubila je malo volju da mi priča sve i svašta, ja sam rekao da ću se menjati, a ona mi kaže: „Da, menjaj se zbog sebe, ne zbog mene“… Kada je pitam da li shvata koliko mi je stalo, ona kaze da shvata, ali… Molim za pomoć. Želeo bih da je zagrejem i da iskoristim drugu priliku oberučke! Unapred hvala.
Ja sam bio sa devojkom 2 god. i 9 meseci. Voleli smo se najviše na svetu. Prelep smo par i svi su nam zavideli na našoj ljubavi i ja mislim da je u tome i problem. Nekom smo i zasmetali 🙁 I poslednja 2 do 3 meseca ona pokušava da raskine, a nema razloga i zato stalno traži dlaku u jajetu da bi to ostvarila. Ja sam se maksimalno trudio da ne pravim razloge zbog kojih bi ona imala povoda. Naime, oboje smo jako ljubomorni i oboje to puno pokazujemo. Ja sam stariji 9 god. od nje. Kad smo zajedno, mi nemamo problema, ali kad ona ode kući, mi se stalno svađamo i kao da se ne poznajemo kad smo odvojeni. Ona završava školu za 2 meseca i mislim da se uplašila obaveza i planova koje smo imali na njenu inicijativu. Trenutno nismo zajedno i ne znam kako da je vratim. Pomozite mi, molim vas.
Čitam vaše komentare i jako je tužno. Kod mene je problem taj što me ostavila bez veze, navodno ima mnogo problema, nema vremena za mene, poslednje 2 sedmice nije uopšte kao prije što je bila sa mnom – puna ljubavi, razumjevanja, iskrenosti, nježnosti, uživali smo mnogo. Znam da joj je život jako loš i da ima problema sa bivšim mužem, ima dijete, a dijete je na operaciji jako loše. Rekla mi je da mu se nikad neće vratiti jer je pretrpila poniženja od njega, i odjednom mi napiše na sms da je shvatim kao čovjek, da je ne zovem, ne pišem, navodno mu se vratila iako joj ne vjerujem. Kad mi je to rekla, osjećao sam se užasno, sve mi se okrenulo naopako, nikakav sam…. Pa ako ima neko kakvu dobru stvar da mi napiše kako da je vratim u toj situaciji i da mi pomogne oko svega, jako bih volio da čujem mišljenja ostalih. Jer ja nju jako volim. I ona to zna. Evo mog emaila pa mi se javite, hvala svima ko god bude: assassin_killer@windowslive.com.
Koliko vidim, ja ovde imam najproblematičniji problem. Imao sam curu, 2 godine veza, smuvali smo se preko fb, pošli radi zezanja, posle 3 meseca veze zavoleli, i to veoma, mislim, prava ljubav. I tako je to išlo sve do pre nekoliko dana, nismo se svađali uopšte do tada. Sedeli smo na jednom keju pored reke, i ja izvadio cigaretu da zapalim, poslednja mi je bila, nije imalo gde da se kupi pošto je bila nedelja. Ja izvadio da zapalim i ona mi u zezanju polomi cigaru. Meni je palo krivo i udarim joj šamar, ne jako, ali za žensko možda i jeste. Kajem se dosta zbog toga, evo već 10 dana nismo zajedno, molio sam, plakao, tražio oproštaj, nema šta nisam radio… Kaže da me ne voli više. Ljudi, ja vas pitam kako mogu da vratim tu ljubav kao što je nekad bila, makar jednu polovinu da me zavoli kao nekad… Naša veza je bila za primer, idealna… Pomažite, molim vas, ja ne znam šta da radim, veoma se kajem zbog toga.
Za ljubav se treba boriti, i partneru dokazati koliko nam znači. Već sedam mjeseci se borim da vratim svoju ljubav i ne odustajem. Tako da – ne odustajte, nikada se ne zna šta se može desiti kada se najmanje nadamo.
Kako da vratim osobu koju sam volela?
Pre mesec i po dana je dečko prekinio sa mnom zato što me je prevario i što sam ga gušila. Čitam vaše komentare. I tako bih htela da imam vaše snage da popustim i okrenem mu leđa, ali i dalje se ne mičem od svega što sam sa njime prošla. On je prohodao na kraju sa tom curom, ja sam imala samo jednu osobu od prekida (zato što sam znala da će ga povrediti triput više kad mu kažem da sam sa njim bila, nego što je on mene povredio sa njom). I sad, kad smo službeno srušili i ja i on sve do temelja, ja bih izgradila sve opet iz početka 🙁 I moraću da nastavim da se trudim, nema mi druge :/
Bila sam sa dečkom 8 meseci i razmišljali smo o zajedničkoj budućnosti. Imao je veoma ozbiljne planove sa mnom i ja sa njim, donekle. Volela sam ga, samo nisam znala tu ljubav na pravi način da plasiram prema njemu. Prosto, nikada nisam bila u situaciji da nekoga tako iskreno i bezuslovno volim i onda naprosto, kako je vreme odmicalo, nisam znala da se snađem u situaciji… On je, za razliku od mene, veoma dobro znao da svoju ljubav prema meni pokaže na pravi način. Kako sam naglasila, ja nisam naprosto znala da se snađem u svemu tome i nisam znala na pravi način da iznesem sve to… Sada kada stanem i razmlislim generalno o svemu, jedina koloteralna šteta u toj vezi sam bila ja i shvatila sam greške i pogrešne korake koje sam činila u toj vezi. Sve bih učinila da mogu da vratim vreme nazad i da učinim ono što sada znam. Da je to tako bilo, nikada ne bi došlo do raskida :))) Ne znam šta bih mogla da učinim da ga vratim nazad i da mu dokažem da zapravo želim da se promenim i da želim da on bude izabranik moga srca kroz ceo život.
Sa devojkom sam 11 meseci u vezi i bilo nam je super, tu i tamo se malo pokoškamo, ali ništa ozbiljno, pomirimo se posle 10-15 minuta. Ali sada, tj. od pre 2-3 nedelje, nije sve kako treba da bude, ona se „ohladila“. Pre smo se dopisivali, pričali o svemu i svačemu. A sada samo poneka SMS poruka. Pre neku noć mi je poslala poruku „Želim da raskinemo“… Sutradan smo seli i popričali o svemu i ona mi je rekla da će da mi da vreme da je ponovo zagrejem. Rekla mi je šta treba da popravim i ja sam to prihvatio (i već sam počeo da popravljam) zato što je stvarno iskreno volim, a voli i ona mene, ali se „ohladila“. Međutim, pojavio se još jedan momak. On se njoj sviđao pre 14-15 meseci (tada nije poznavala mene). On je tada znao da joj se sviđa, ali nije obraćao pažnju na to. Sada se i ona kao njemu dopada, a i on njoj (ponovo), ali i ona i ja mislimo da je to prolazno (zato mi je i dala vreme da je „zagrejem“). Sve sam joj dao što je poželela, sve sam činio za nju, nikada nisam ni za šta što ona uradi povisio ton ili joj rekao nešto, stalno sam joj priređivao nekakva iznenađenja, dolazio do njene kuće u pola noći da je vidim… Ona mi je rekla da sam ja najbolji momak koga svaka devojka može poželeti, ali ja ne želim nijednu drugu, želim SAMO nju! I ne želim da budem „najbolji momak“, želim da budem momak dovoljno dobar za nju. Ona me čini srećnim. Kada sam tužan, kada nešto nije u redu, ona je tu da me oraspoloži, jednim SMS-om me oraspoloži! Jednim osmehom me sa zemlje podiže na 77. nebo! Molim vas, dajte neki savet, nešto što bih mogao da uradim da je „zagrejem“ ponovo.
Kako da vratim bivšu koju volim, i da mi se vrati da me voli kao nikad nikoga u svom životu? Da to traje dugo?
Uh, čitajući sve ove komentare, vidim da je zaista dosta raznolikih problema u ljubavi 🙁 dosta utisaka, a malo odgovora. Bio sam u vezi sa devojkom, par godina mlađom od mene, ja studiram, ona ide u srednju školu. Moja ljubav prema njoj, uh, moglo bi se reći, zaista ona prava, jeste nešto najlepše što mi se dogodilo u životu. I stvarno, tih godinu dana, koliko smo bili zajedno, u meni je stvorilo osećanja za koja nisam ni znao da postoje. Velika doza ljubavi, određena doza navike i dovoljna doza ljubomore, po meni su savršena kombinacija. Sve u svemu, jednog ružnog zimskog dana, bum, kao grom iz vedrog neba: „Ja mislim da mi nismo jedno za drugo“. I šta sad tu čovek da radi, kad prosto ne veruješ da osoba koju voliš najviše na svetu, i za koju znaš da te voli kao nikog pre, izgovara takve stvari i čini takav postupak? Bespomoćnost, osećaj da si izdan, neverica, sve pomešano i stavljeno u Pandorinu kutiju. Posle određenog perioda, ja se ne osećam mnogo bolje kada je vidim, znam da je još volim i to je prosto to. Ona ne želi da budemo zajedno, razlozi su svakojaki i poznati samo njenom zamršenom umu… I tako sve do jednog dana dok joj nisam rekao šta i kako osećam i da, kad bude vreme, i pošto drugačije ne može da bude, ja ću uvek biti tu za nju. To je možda pomalo nepopularan način za prevazilaženje takve situacije, ali verujte, posle mnogo tuge i svega, meni je pomoglo. Svestan sam da sad nismo zajedno, ali isto tako sam svestan da ona zna šta ja osećam, a kad bude spremna, moje srce će biti otvoreno za nju, jer smo se rastali u ljubavi, te u ljubavi možemo i da nastavimo, samo je potrebno pravo vreme. A što se tiče nekih zrelijih veza, TREBA BITI POTPUNO ISKREN OD POČETKA VEZE, i dosta razgovarati sa partnerom, to je jedini pravi način! Jer, ljude ne drži mesto a ni veze, pa iako su svesni da kad urade neku glupost, povređuju druge, oni to ipak rade… Toliko je tvrdoglavih, loših, neemocionalnih ljudi na svetu, dajte da bar mi osvetlamo obraz ljudskog roda i da, ako sretnemo nekad svoju pravu ljubav, nemamo srama da uradimo sve što je potrebno za nju, ali i da imamo strpljenja kada je to potrebno.
Raskinuli smo pre mesec dana, a tada nam je trebalo biti 2 god. Mnogo smo se svađali zbog mog razmaženog ponašanja. Pre par dana je hteo da se pomirimo, stalno mi je govorio da me voli i da bi sve za mene učinio. Tako je i bilo, bio je zaista savršen dečko, čak je hteo decu tog momenta da imamo, ali to tek posle još jedne svadje kada je rekao da ne zna šta da radi. Sada se i dalje čujemo svaki dan, ali ja ne znam dokle ću moći bez njega, volim ga previše. Pomagajte!
Zaljubila sam se posle 8 meseci opet u pogrešnu osobu! Mnogo sam patila zbog 2 momka i mislila sam da ne mogu nikad više da se zaljubim, ali eto, našao se jedan. Mislila sam da ne mogu s njim, nikako jer nije bio moj tip, pa sam probala i ja da bih zaboravila bivšeg i uspelo je, bila sam s njim skoro nedelju dana, ali to je neko čudo, ja ne mogu da spavam noću, samo na njega mislim, jer sam videla da je za mene. Smejem se s njim, pričam s njim o svemu i kad sam rešila da ostanem s njim, on mene nije hteo više. Rekao mi je da on nije spreman za vezu sa mnom, da mu nešto smeta, ne zna ni on sam šta, ima nesto ali nezna ni on sam… Drugi put se sve vidi.
Pozdrav svima, prvi put sam na ovakvom forumu. Bio sam u vezi 2 godine i 4 meseca i ostavio sam devojku koja mi je bila sve, zbog toga što me je lagala. Držao sam je kao kap vode na dlanu i voleo više nego život svoj. Prekinuli smo pre 2 dana i još ne mogu da verujem. Dobrota ljubav stvara, a lepota razocara…
Imala sam jednog momka, rastavili smo se nedavno, zato što njemu smeta što sam ja prije njega imala momka… Ne pada mi na pamet da mu kažem koliko patim za njim! Zovem ga samo da mu cujem glas, ali kad čuje da sam ja, isključi…
Postoji jedan citat koji glasi: „Broken relationships are like a broken glass,sometimes it’s better to leave them as they are than hurt yourself putting them back together.“ Zapamtite, za sve postoji razlog!
Slažem se da se treba boriti za ljubav, ali zajedničkim snagama! Ne pali ako se jedno kida, a ovo drugo ne čini ništa po tom pitanju… I mene je devojka ostavila pod jadnim izgovorom da je ne volim i nije se više ni javila…a vi mi recite koliko je (ne) volim kad sam jednom izašao iz autobusa na sred autoputa u 10 uveče i vratio se peške do nje, jer mi je nedostajala! Pešačio sam sigurno sat i nešto…A tu su bile i svako jutro kafa uz lepu porukicu, svake nedelje večera uz sveće i te stvari… E, i ne treba juriti nikoga! Poštujte sebe ne prvom mestu… Znam da mnogim slomljnim srcima ovo zvuci suviše mačo, možda i šovinisticki, ali zapitajte se šta je onaj ko vas je ostavio uradio da vas vrati? I koliko vas zasužuje posle svega. Budite svesni koliko vredite i ako bivši/a nije porimetio/la to, verujte, naići će neko ko će primetiti i znati da ceni. Ja sam plakao skoro dva meseca iz dana u dan za njom i rekao sebi: dosta je! I moj savet, ako ste ostavili nekog, za to postoji jak razlog i isto tako, ako je neko ostavio vas, ni milion vaših suza ga/je neće vratiti. Pustite da vreme pokaže sve. Ja sam bio ostavljan i ranije, pa su se devojke vraćale, neke i posle 5 godina sa pričama kako su se ogrešile o mene, ali sad to više nije važno… Sve ima svoj razlog i, verujte, bolje kraj sa bolom nego bol bez kraja! I samo glave gore, ni jedan bol ne traje večno.
Za ljubav se treba boriti i nikad ne odustati!
Pokušao sam sve da je vratim, plakao pred njom i na telefon… To je greška, rekla mi je da sam je samo pustio ona bi se sama vratila. Ovako sam ispao dete i nezreo, ipak nemam iskustva i ona mi je prva, ali ja drugu ne želim i ne znam kako da je povratim…
Šta da radim da bi svađa prestala izmedju mene i osobe koju volim? Obostrana ljubav je u pitanju, ali stalne svađe.
Nakon osam godina i brojnih nesuglasica, ostavio sam je zbog druge, koja je jako brzo zatrudnela. Neposredno pre toga sam shvatio koliko sam grešku napravio, ta druga je bila daleko od onoga što ja želim, a želeo sam samo bivsu. Prošle su 2 godine, imam dete, živim sam i bez jedne i bez druge i bez deteta. Još uvek pokušavam da vratim bivšu i dao bih sve na svetu da to mogu da učinim, ali ona ni da čuje. Sama je još uvek i bojim se da ova agonija nema kraja.
Hodala sam s jednim divnim momkom, pružao mi je svu ljubav i pažnju, ali nije se sviđao mojim prijama, a njihovo mišljenje mi je puno značilo, dugo sam se nećkala, pod pritiskom sam ga prevarila, a on mi je oprostio i onda sam ja tu vezu prekinula. Još ni danas ne mogu virovati kako sam bila glupa, nijedan ga ne može zamijeniti, on sada ima drugu curu s kojom je dugo… Volim ga kao i prije, znam da ni on nije ravnodušan kada me vidi, ali ja ne znam što, kako dalje, a da mu se petljam u vezu i rušim je, još jednom bi mu slomila srce, a to ne želim…
Ako mi ovdje neko od ženskog roda ne pomogne, onda neće niko. Ostavio sam djevojku, iako sam je zaista volio, razlog za to je bio što me je mnogo gušila, a meni se porodični život bukvalno raspadao, sahrana do sahrane. Poslije 4 mjeseca ona nađe dječka i nastavi da se viđa sa mnom kao i kad nije imala nikoga, hoću reći da ga vara, ali njoj je lijepo u toj vezi i neće da se pomiri sa mnom sada, ali nekad možda hoće. Lijepo da čovjek poludi, imam utisak da je ovo tjeranje milo za drago, ali to traje već 3 mjeseca. Pa gdje je tu logika, a on ni da posumnja. Ženski rode, smiluj se i pomagaj!
Kada iz vašeg života ode osoba koju ste voleli više od svega na ovom svetu, strašno je teško. Dug vremenski period živite svoj život kao da nije vaš i kao da vi niste vi. Međutim, onda shvatite kako vreme prolazi, da je život zaista pun mogućnosti i izbora i da tu osobu treba da pustite iz svog srca, kao što je i ona pustila vas.
Volimo se, ali on neće da mi se vrati zbog nekih grešaka iz prošlosti. Ne znam kako da mu objasnim da ga volim više od svega i da ne treba da gleda unazad, već pravo ispred sebe, u budućnost, a tu sam negde ja. Kad to shvati, valjda će me naći.
Ja sam sada u takvoj poziciji. Treba da vratim dečka. Jako mi je teško, volim ga, a raskinuli smo zbog moje ljubomore. Ja mislim da ne treba nikada odustati. Ako ti je do nekoga stalo, treba učiniti sve da ga vratiš pa ako je pametan, on će shvatiti vaš trud i vašu ljubav.
Imala sam dečka, zabavljali smo se pet i po godina. Svađali smo se i mirili više puta. Uvek je govorio da nikad ni jednu neće moći voleti kao mene. Tada mi je to bilo neshvatljivo. Danas, posle četiri godine od našeg raskida, ja ga razumem. Imam drugog dečka, lepo nam je, slažemo se, ali nikad ga neću moći voleti kao prethodnog i uvek ću potajno želeti da ga vratim. Prava ljubav se dešava jednom u životu, samo je treba znati prepoznati i na vreme se boriti za njeno očuvanje.
Njega sam volela kao nikad nikada i znam da neću više tako voleti! Mirili smo se više puta, ali nikada nismo uspeli. Prošle su godine i godine, a ja ga još uvek volim i želim. Danas smo samo prijatelji i on ima devojku, a ja ćutim i nadam se još uvek. Ljubav se jednom dešava!
Volela sam jednog dečka, ali on mene nikada nije. Sa mnom je hteo samo provod. Žao mi je zbog svega, još uvek ga volim. Sada ima devojku, srećan je sa njom, ja imam dečka, ali mislim da nije to ta ljubav.
Svaki minut je nova šansa da promeniš sve!!!
Zelim da se zahvalim zeni dami i kraljici koja mi uspesno vratila porodicu evo broja sada sam veoma srecna i zadovoljna zena obrat te joj se ja sam joj veciti duznik vratila mi volju za zivot…
Nedavno sam izgubila jedinog dečka koga sam volela. Tužno je, ali još uvek ga nisam prebolela. Veoma sam ga volela. Kako prolaze dani, sve mi je teže i teže. Pokušala sam sve što je moguće, započela nove veze, ali nisu trajale dugo. Jednostavno, to nije to. Svakog sekunda mislim na njega. On bi bio sa mnom samo na jedno veče. Ponekad mi dođe da se skroz isključim iz ovog sveta i da se zatvorim u sobu. Odlučila sam da mu sve priznam, makar se ponizila do žute zemlje, ali moram da znam na čemu sam. Nikad se ne treba predati!
Ja mislim da se za ljubav treba boriti, znači da se ne odustaje lako…