Svi koji stupaju u brak nadaju se da će taj brak biti srećan i da će dugo trajati. Zbog toga ne bi bilo loše znati šta je potrebno za dobar brak – nažalost, sama ljubav nije dovoljna, niti može da reši sve probleme – i u kojim to tačkama brakovi najčešće pucaju.
Jedna od veoma bitnih stavki je ekonomska nezavisnost, to jest, da partneri nisu ekonomski zavisni od roditelja. Najbolje je ako su oba partnera, svaki za sebe, ekonomski nezavisni (nije baš često u našim krajevima, znamo), ili da makar uz zajedničke prihode ne moraju da žive ni sa čijim roditeljima niti da od njih finansijski zavise. U suprotnom, roditelji dobijaju priliku da se mešaju u brak svoje dece, što partnerima smanjuje mogućnost da grade nezavisne međusobne odnose, neophodne za stabilan brak.
Neophodno je i da partneri budu emocionalno zreli, zapravo, da su socijalno, psihološki i emocionalno sazreli za preuzimanje odgovornosti. A za to je neophodno da su se oba partnera psihološki odvojila od primarne porodice, da su u stanju da samostalno donose odluke (u samostalno donošenje odluka ne spada tinejdžersko činjenje stvari koje iritiraju njihove roditelje). Inače može doći do toga da jedno od partnera očekuje od onog drugog da donosi odluke umesto njega, ili da od svojih roditelja očekuje da to čine, a to neizbežno vodi u nezadovoljstvo i sukobe.
Jedna od najbitnijih stvari u uspešnom braku jeste saosećajnost, kao i umeće da se ono drugo pažljivo sasluša i da se njegove potrebe razumeju. Kod velikog broja mladih parova dolazi do nezadovoljstva baš zbog toga što osećaju da ih ono drugo ne sluša i ne razume.
Brak je zajednica, ali dvoje koje u njega stupaju moraju da budu sposobni da imaju nezavisne živote – i da onda imaju zajedničke ciljeve. Drugim rečima, treba da imate slične vizije života kakav želite, da se konstantno trudite da doprinosite ostvarivanju te vizije, kao i da i partnera ili partnerku podržavate u naporima da učine to isto.
Za kraj, bitna je i podrška okoline. Brak može opstati i bez nje, ali će mnogo lakše uspeti ako imate i podršku sa strane. "Nas dvoje protiv svih" može da zbliži u početku, i partneri koji su izrazito jaki kao ličnosti mogu da podnesu neprihvatanje okoline, ali u većini slučajeva, ma koliko to tužno bilo, neodobravanje okoline svojim konstantnim pritiskom razori brak.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nažalost, čini se da ljudi danas sve češće u brak stupaju iz pogrešnih pobuda. Možda je najgora ona „ma, ja ću da se razvedem“, koja je počela da se primenjuje i kod najmanjih poteškoća. Takođe, mamini sinovi i tatine ćerke koji u četrdesetoj žive u roditeljskoj kući i ponašaju se kao da im je 20 – na brak gledaju kao na nešto što će im sve „igračke oteti“. Jer, bože moj, u braku se, ipak, valja potruditi.
Odličan članak! Mislilm da bi neke od ovih stvari što ste napisali trebalo da budu u vidu nekog priručnika „za pre braka“ jer smatram da se mladi često nepromišljeno odlučuju za brak, a stariji iz očaja kad počnu da im „cure“ tridesete. Kad bi se na vreme razmišljalo i na način kao iz vašeg članka, mislim da bi bilo mnogo više uspešnijih i srećnijih brakova!:-)
Nije loše, sve u svemu, dobro je. Sviđa mi se vaše razmišljanje, samo što i sami znate da ništa od ovoga nije moguće jer nema tih ljudi koji će da žive više od dve-tri godine zajedno… Dobar članak! Zdravo.