Lepo je biti s nekim koga prosto obožavate, ali neće svako s kime žena izlazi biti takav. Nekada će žena izlaziti i s nekim ko, eto, nije loš. Ni po kojem osnovu ne sviđa joj se nešto posebno, ali se viđa s nekim dok ne naiđe neko bolji.
Šta ju je privuklo tom muškarcu? Ništa posebno. Međutim, nije joj ni odbojan, a trenutno nema nikog drugog u perspektivi. Možda joj je dosadno, možda je usamljena, možda bi se osećala kao da gubi vreme ako nije ni sa kim dok čeka da naiđe onaj pravi. Dobro, neko bi mogao da pita, ako im oboma takva veza odgovara, šta je tu loše?
Nije toliko loše koliko je besmisleno. A može i da postane loše, ukoliko vas ponese rutina povremenog ili „u međuvremenu“ – ako naviknete da su muškarci nešto što se neko vreme konsumira bez naročitog emotivnog ulaganja. Tada ovakve veze postaju duže nego što ste zamišljali, a vi u njima zaboravljate šta znači emotivno uložiti u vezu – zaboravljate na šta zapravo liči prava veza, dok gubite vreme s imitacijama.
Plus, može se desiti da, dok gubite vreme u vezi za koju znate da neće trajati, propustite priliku da upoznate nekog s kime bi vam veza možda potrajala. Da ne bude zabune, nije neophodno da se ponašate kao kaluđerica ili smerna devojčica dok ne upoznate nekog ko vam se zaista dopada, ali jeste bolje, najviše za vas same, da ne gubite vreme na veze koje vam zapravo ništa ne znače.
A ako primetite da ste s tim „privremenim“ već duže vreme u vezi, razmislite malo o svojim kriterijumima. Možda su vam standardi suviše visoki – možda ste već u vezi s nekim ko vam se zaista dopada, ali nema neku od karakteristika koje ste zacrtale kao obaveznu? Dešava se i to – čekate da naiđe onaj pravi, a ne uviđate da ste već s njim. To nije redovno, pa ni često, slučaj, ali je, sigurnosti radi, dobro razmisliti i o tome.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Zašto u ženskom rodu kad isto važi za oba pola? Privremena rešenja najduže traju i to svi znaju! Nisam zamenio česmu, već nešto improvizovao, koliko da radi, itd. Hese je u „Sidarti“ rekao da su najveće veštine šamana da posti, misli i čeka, ali nismo baš svi tako čvrste volje. Ne znamo zapravo šta očekujemo pa nismo ni spremni puno da se žrtvujemo. A šta sa onim: svako je pravi ako ga ti takvim učiniš?
Nikad ne traži nešto savršeno da to zavoliš, bićeš u opasnosti da umreš bez ljubavi. Zavoli nešto što nije savršeno i učini ga savršenim svojom ljubavlju.
Čekati da naiđe onaj „pravi“, a u međuvremenu se zabavljati sa „nepravim“ isto je što i sedeti pod kruškom, zevati i čekati da ti najlepša i najsočnija kruška padne pravo u usta. Ko je sposoban da u tako nešto poveruje?
Jer, obično kruške koje opadaju su već poprilično trule, one koje su zaista zrele i zdrave još su uvek na drvetu!
Pa sve se to dešava kad onaj pravi ode. Posle toga, sve su veze bez emocija. Zato uvek postoji pitanje: šta je gore – nikada ne sresti pravog ili ga imati pa ga izgubiti? Mada veze bez emocija i nisu loše, vremenom postaju navika.