Nekada su pravila muško-ženskog upoznavanja, izlaženja, zabavljanja bila znatno striktnija nego što su danas. Danas je mnogo više toga dopušteno, a veliki deo stvari je u „sivim zonama“, tako da se može desiti da ni sami ne znate da li vam je neko partner/partnerka ili nije.
Trebalo bi da je jasno: s nekim ste u vezi ili niste. Međutim, danas nije retka situacija da neko redovno izlazi i flertuje, pa i ide dalje od flerta, s nekoliko osoba (ne mislimo na grupne izlaske), nijednu od njih ne smatra partnerom/partnerkom, nego „ispipava teren“, gleda, praktično, s kime će mu/joj „se posrećiti“. Ovakvo ponašanje neko će smatrati nemoralnim, ili postupkom očajnih, a neko će u tome videti samo neminovnost vremena u kome je sve toliko užurbano da se za privatan život i potragu za pratnerom/partnerkom nema vremena.
Neki od onih koji se na taj način viđaju s potencijalnim partnerima će, jednom kad s nekim od tih muškaraca ili žena odu u krevet, smatrati da su u vezi i prestati da se viđaju s ostalima. Neki neće, već će, tek nakon razgovora u kome ih direktno pitate: „Da li smo sada zajedno?“, i oni vam potvrde da jeste, i vi nakon toga tražite da prestanu da se viđaju s ostalima, to i učiniti. A s nekima vas i tada čeka iznenađenje – recimo, vaša koleginica vas vidi s vašim dragim, prepozna ga sa fotografije koju ste joj ranije pokazale, i veselo kaže: „A, vi ste (ubacite vaše ime) dečko!“, na šta vaš dragi odgovori da se vas dvoje viđate, ali da vam nije dečko. I vi se onda upitate o čemu se tu radi, i kako uopšte da znate jeste li vas dvoje „dečko i devojka“ (partner i partnerka, štagod) ili niste.
Možda on (ili ona, i žena može da se ponaša na taj način) i dalje ne smatra da ste vas dvoje par, možda se samo oseća nelagodno da pred drugima izjavi da ste par, možda… Da ne biste nagađali koje je objašnjenje i da li ste vas dvoje par, preostaje vam da u nekom trenutku direktno pitate. Po mogućnosti, bez optužbi, bez pominjanja incidenta s koleginicom, može i uz osmeh kako biste olakšali situaciju, pitajte: „Jesmo li nas dvoje sada par (momak i devojka, partner i partnerka, koji već izraz koristite)?“. Možete da pitate i da li se od sada i pred drugima izjašnjavate kao par, ne samo kao ljudi koji se viđaju. Deluje vam šašavo da pitate takve stvari? Možda i jeste, ali je to nekad, u današnjem svetu u kome je mnogo toga dozvoljeno (i nejasno), jedini način da saznate na čemu ste.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nema šanse; šta se dešava dalje kad „znate na čemu ste“? Novi prijelazni period i dok doteče do tamo nečega. Kažem ja vama da se nikad ne zna, na kraju krajeva, drugi put ili druga šansa ne postoji, svašta izgovorimo, a tjeramo po svom. I, da, tranzicija je tranzicija; a stihovi se slažu i ne uvijek rimuju.
Koja konfuzija u određenju! Moj ti je savjet: ništa ne pitaj, jer što važi za danas, ne mora i za sutra, a najvjerovatnije – nikad. I sve teče i ide dalje, bez žurbe, sve rjeđe sa panikom i puno svakojakih procjena, ali teško da pređe granicu savladavanja. Ostajmo jedno drugom nešto i dok je vijeka, uvijek novi, neuhvatljivi, gotovo intrigantni, kao “ ptičica na grani“, čas ‘vako-čas ‘nako.