U medijima, nažalost, često možemo da pročitamo o nesrećama sa smrtnim ishodom koje su izazvali psi držani kao kućni ljubimci. Uglavnom se radi o čuvenom američkom stafordu, koji ujedno važi i za jednu od najopasnijih rasa.
Srbi inače obožavaju ovu rasu i u mnogim domovima stafordi su kućni ljubimci, dok je u 11 država zakonom zabranjeno njihovo čuvanje.
Zbog svoje borbene prirode, ovi psi su veoma krvoločni, a postoje situacije u kojima mogu biti i opasni po život. Poseduju hrabrost, borbenost i veoma su inteligentni.
Privrženi su svojim vlasnicima, dok su prema deci zaštitnički nastrojeni. U skladu sa njihovim temperamentom ide i fizički izgled – snažni su i mišićavi, a u odnosu na svoju veličinu, brzi su i veoma okretni.
Način njihove dresure i vaspitanja diktira i njihovo ponašanje tokom života.
Poreklo američkog staforda
Rasa staford je u direktnoj vezi sa bul terijerom i boston terijerom. Potiče od stare bul i terijer mešavine, koja je postojala u Britaniji i SAD-u početkom XIX veka, a neki smatraju i ranije.
Karakteristike
Odrastao mužijak može da dosegne visinu i do pola metra, dok su ženske par centimetara niže. Prosečna visina američkog staforda je, za mužjake, od 45,72 cm do 48,26 cm, a za ženke od 43,18 cm do 45,72 cm. Njihova težina obično se kreće od 20 do 30 kg.
Imaju veoma dobro i stabilno zdravlje, te veoma retko oboljevaju. Uprkos tome, imaju svoje slabe tačke koje mogu biti oči, kukovi i srce, a životni vek im je od 12 do 16 godina.
Što se tiče ishrane, veoma ih je lako hraniti, a poželjno je da jedu obroke bogate proteinima kako bi održali mišiće. Hrane se jednom dnevno, a obrok bi trebalo da teži oko pola kilograma, ali to varira u odnosu na težinu psa.
Ima izraženu potrebu za aktivnošću, te ga ne treba ograničavati u tome, odnosno treba mu svakodnevno obezbediti neki vid igre, kao i šetnju.
Odličan je kao čuvar kuće, a jedna od sposobnosti staforda je odlično procenjivanje ko dolazi sa dobrim, a ko sa lošim namerama u kuću.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Socijalizovan pas je dobar pas, a ove rase što ih koriste i zloupotrebljavaju za borbe i zaradu, to je druga priča.Najbolji su zapravo najobičniji mešanci.Ovi „rasni“ zahtevaju poseban tretman jer su neotporni na razne bolesti i često opasni za okolinu.Retko ko ima vremena i mogućnosti za neke bilo kakve dresure, a i uslove za držanje takvih pasa.Ja od malih nogu ima samop mešance i nikad nisam ni sa jednim imao problema.I naravno, držim ih na lancu u dvorištu.Humano to bilo ili po nekima i ne, ali ne bih dozvolio da mi uništavaju okolinu i rastinje u dvorištu ako bi bili pušteni.Povremeno se mališa istrči, i to mu je to od rekreacije.Nemam vremena da ga nešto šetam, zato ga ipak nekad pustim da se malo ludira.Ali i da izađe na ulicu, ne bi nikog dirao, to je sigurno.