Od oko 400 miliona pasa na planeti, bar stotinu njih žive uz čoveka kao kućni ljubimci, radni psi ili psi čuvari. Različit život, iskustva i genetska baza stvorili su velike razlike među psima, i to treba poštovati kada se odlučite da uzmete kućnog ljubimca. Psi ne podnose usamljenički život; neophodno im je društvo drugih pasa ili ljudi. Odluka da se kupi ili usvoji pas nije nevažan čin.
Reč je o postupku koji čoveka obavezuje da mu u narednih 10-15 godina bude neka vrsta „roditelja“, koji će pratiti i usmeravati život mlade životinje. Psi sanjaju dobrog gospodara, a ljubitelji pasa što idealnijeg prijatelja na četiri noge. Za dobar i prijateljski odnos, pored fizičkog izgleda, važne su i naše potrebe i mogućnosti. Zato je poznavanje osnovnih karakteristika rasa vrlo važno. Rase kao što su koker, zlatni retriver ili bokser su vrlo društvene. Pitomi i druželjubivi, genetski su naviknuti na dobar odnos s vlasnikom. Ove rase vole društvo, život u porodici i ne podnose dugu usamljenost, dok neke druge, kao, na primer, čau-čau, pokazuju nezainteresovanost za dublji i intenzivniji odnos s čovekom. Neki psi, kao nemački ovčar ili koli, vrlo su laki za dresuru, dok su hrtovi mnogo manje spremni za časove učenja i lepog vaspitanja. Haskija i ovčare, vrlo samostalne i često neposlušne pse sklone tumaranju, teško je voditi u šetnju bez povodnika.
Za razliku od njih, belgijski i bergamski ovčar, koli (škotski ovčar) i bobtejl uvek slede gazdu i mala je verovatnoća da pobegnu čak i ukoliko osete ženku u teranju. Uz minimum truda i strpljenja ove rase će već od prvih šetnji sasvim sponatno slediti vlasnika i kada nisu na povocu. Za sve te rase minijaturnih dimenzija važi da su kao lepkom vezane za vlasnika. Ovi mali psi obično teško podnose trenutke kada nisu uz gazdu; samoća ih ubija, te se može desiti da, iako majušni, naprave darmar u kući kada su sami.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Zvao se Cule i gazio je sve pred sobom, vučijak u minijaturi. Bio je nedisciplinovan i tako je i završio, ali ne u svim slučajevima, na primjer, kada je njegova ljubav u pitanju. I pravio je, naravno, probleme da bi zadovoljio svoje potrebe na selu, gdje je živio, ali ne u kući u kojoj su živjeli ljudi, samo pred njom i tamo gdje mu, e sad, i jeste i nije mjesto.
Da, da! Bravo za one koji su napisali tekstove o psima bez doma – beskućnicima. Njih smo mi napravili beskućnicima i bićima koja su rođena, a mi smo im namenili život ispunjen patnjom. Mi, superiorna, samosvesna bića. Da, najlepše je verovati u svoju superiornost. Ali, ako superiornost ljudske rase ima (i) za rezultat bića koja pate zbog naše nebrige, onda je ta naša superiornost pod priličnim znakom pitanja. Pozdravljam razmišljanje o tome da ako hoćemo da uradimo nešto lepo, korisno, plemenito i zbog toga osetimo radost (jer, dobićemo ljubav), to možemo ako usvojimo neko napušteno kuče, mače. Znam to iz iskustva. Pre godinu i po srela sam jedno napušteno malo crno mače. Za mesec dana još jedno. Bila je zima na pomolu, a cice male, bez mame, kuće i hrane. I šta raditi? Pustiti ih da uginu, da ih neki neotesanko šutira, da su gladne? Da se zmrznu? Ne, nikako. A, onda za par meseci kučence staro nekoliko meseci, mršavo, bez dlake, sa krasticama po telu, zaspe na našoj terasi. Nije imalo gde da ode. Nije ga niko čekao sa porcijom hrane… Danas je to lepa, zdrava, vesela kuca, sa lepom sjajnom dlakom. Zove se Miško i svima nam je drag (osim onima koje uspe da prevari kad počne da laje i glumi Strašnog Hogara). Pre ovih lepotančiča, nisam imala životinje u kući, a ovo sam napisala zbog onih koji su odgovorni, imaju prostora i volju da pomognu, ali nisu dosad imali ljubimca, pa razmišljaju da li je to izvodljivo. Jeste, ako ste spremni. Videćete da ćete se Vi osećati uz njega lepše, a spasićete ga gladi. Što se tiče maca – to mogu da garantujem: u kući neće nikad na neprikladnom mestu uraditi „ono“ što zatrpavaju šapicom ako imaju posudu sa suvim peskom ili posipom. (Mene je to najviše brinulo pre nego što smo počele da se družimo – mace i ja. Bezraložno. Cice su prave čistunice.) Posetite sajt Životinjsko carstvo – tamo ćete pročitati lepe tekstove o životinjama i korisne, svakako. A možda ćete videti i nekog lepotana, koji čeka da ga baš Vi usvojite.
Želela bih da se nadovežem na jedan komentar koji sam upravo pročitala, a to je da bi više mesta među nama trebalo da zauzimaju psi lutalice, tj. mešanci. Trebalo bi da imaju barem malo više mesta u našim životima. Znate, to su one „džukele“, ona prljava, ružna i mršava stvorenja koja se kriju po kontejnerima tražeći nešto da pojedu i po starim kutijama tražeći mesto da prespavaju. Veće su džukele oni koji su ih tu ostavili da izgladne do smrti, smrznu se ili umru od vrućine, ili, što je najčešći slučaj, da ih ubije auto. Čime su oni to zaslužili? Šta su nam oni to strašno uradili? Često vidim prizor psa koji na tri noge tumara ulicom u ko zna kakvim bolovima. Često žive po nekoliko dana kada ih udari auto, ponekad oslepeli, ogluveli, s polomljenim nogama, rebrima i ko zna čime još. Vuku se ulicama dok na kraju ne uginu sasvim sami, u nekoj mračnoj ulici i tu bivaju ostavljeni. Bez imalo ljubavi i nežnosti u njihovim mučnim životima. Mislim da bi stvarno bilo bolje da napišete nešto o njima, o tim „džukelama“ koje nas okružuju, a mi ih i ne primećujemo, ne vidimo njihovu muku i tugu. Napišite nešto o tome gde možemo da ih usvojimo, kako možemo da im pomognemo i da unesemo malo svetlosti i sjaja u njihove lepe tužne oči.
Zašto trošiti reči na nešto što ne voli decu! Zašto bi njega neko izabrao?
Svaki pas je na svoj način priča za sebe, kao i ljudi, tako da, i pored njegovih urođenih osobina, pse možete promeniti, kao i ljude, ali samo ako ste i sami spremni na kompromis, što znači da nekad i haski može da sledi gospodara poput ovčara, a pekinezer da pobegne, ili njemački ovčar bude neposlušan. Sve zavisi od vas, ko ste vi i kako se od prvog dana postavite prema svom psu. Ako ste nestabilna osoba, pas to oseti i onda ga bolje nemojte uzimati. Prvo pronađite sebe, a savršen kućni ljubimac, prijatelj za ceo život, u toj situaciji možda i doluta, jer nisu uvek rasni psi najbolji…Psa nemojte uzimati ako nemate vremena za njega, njemu je u svakom slučaju potreban dnevno onaj trenutak pažnje da bi se on osećao srećno i ispunjeno. Nemojte žuriti sa kupovinom, udomljavanjem, prvo dobro razmislite, jer je 10-15 godina, koliko je životni vek pasa, dug period, a ako vam dosadi, što je vrlo neprikladna reč za nečiji život, ionako je previše pasa na ulici – dobro razmislite. Srećno!
Zašto o pekinezerima nije ništa napisano? To su isto vrlo česti psi ljubimci, vrlo su društveni, ne podnose samoću, inteligentni i ljubomorni na decu. Ne vole decu. Interesuje me zašto je taj mali slatki odani kućni ljubimac kod vas u tekstu zapostavljen?
Sviđa mi se kada se ovakva tema nađe na udarnoj stranici. Više bih voleo kada biste sugerisali ljudima da ne kupuju rasne pse, nego da usvoje nekog slatkog mešanca, jer su im uslovi za život na ulici jako teški, a ljubav neophodna. Prema tome, zašto plaćati ljubimca kada toliko njih čezne za boljim uslovima.