Vreme u kojem živimo, svakodnevica koja ne obećava mnogo toga lepog u budućim danima, učinila je da stalno živimo obazrivo, da budemo spremni za razne vrste obrta, bez obzira na to da li je reč o poslu, ljubavi, porodičnim ili prijateljskim odnosima. Svi smo suočeni s prilikama u kojima neko pokušava da nam ospori dobre strane ili nam se daje na znanje da nam nedostaje iskustvo. Ako stvari već tako stoje, najvažnije je ne nervirati se, već svakoga postaviti na svoje mesto, pošto je to ono što treba umeti u savremenom svetu.
Možemo biti suočeni s neprijatnim pričama koje kruže o nama, možemo izgubiti odane prijatelje zbog nedostatka diskrecije, možemo se zameriti bilo kome onda kada to najmanje očekujemo, ili kada smo to najmanje želeli da postignemo. U svim tim situacijama, koje nisu nimalo prijatne, potrebno je uspeti i izboriti se za svoje mesto pod suncem, služiti se rečima kao najjačim oružjem koje valja koristiti kako treba i kada treba. Oscilacije u tome koliko uspeha ćete postići ne treba da vas brinu niti da vas dovode do očajanja. Nekada dobijemo bitku, nekada je izgubimo. Ali, izgubljena bitka ne znači da je suprotna strana dobila i rat. Ne možemo uvek imati potpunu kontrolu nad stvarima, bilo da je reč o emocijama (našim ili tuđim) ili o novcu (našem ili tuđem).
Budite tolerantni, što širih vidika kada su potrebe vama dragih osoba u pitanju, ali nemojte zanemarivati ni svoje potrebe. To je jedini način da sve bude u potpunom redu. I to je nešto s čime svako od nas, svidelo nam se to ili ne, mora da se pomiri. Nemojte se preterano uzbuđivati ako povremeno čujete neke kritike na svoj račun; često se dešava da i najoštrija kritika bude izrečena iz najbolje moguće namere, iako nama to izgleda kao nešto sasvim drugačije.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nikad se nisam ulizivala nekome, da bi on kao bio dobar prema meni i uputio mi bar koju riječ podrške ili kojim slučaje kakav dobar savjet, kamoli našao kakv dobar posao za mene ili pak „dobro mjestašce pod suncem nebeskim“; nebeska kapa pretvorila se u sasvim svoju suprotnost, a ja ostajala za sobom i onakva kakva nikom možda ne bih zatrebala, da se nisam sjetila suprotstaviti se nečijim duboko namjernim planovima, kad sam ja u pitanju a tek onda kad smo svi skupa u pitanju. Kad nam se ne razilaze interesi, i iste takve interesne grupe, ja ostajem s druge strane tora; ovčice koje padaju na koji dobar kompliment iliti „čoko-bananicu“ dobre volje i razgovora o „zajedničkom poslu“- idi ba (bre)! Prvo nisam otišla da „ispratim“ to a onda ni propratila to „pismenim i čitljivim“ komentarčićem poslije kojeg se niko neće pitati: šta to bi ili šta je „dileja“… htio/la da kaže, već sam rekao/la. I ne pročitaste me, a već sve znate o meni i temi o kojoj vam nije dozvoljeno da sudite: svojevrsna manipulacija tuđim razumijevanjem: ako me ne shvataš, ni ja tebe ne vidim više! Gdje je moj članak ako se nije „odužio“ i postao besmisleniji od vaše zadate teme, jer čekam da se mi različiti i u svoj svojoj različitosti (čitaj teško za čitanje) složimo pod istom kapom za bacanje u vazduh… i da nam se nikad više ne vrati nazad, na pod, svi ihaaaj! Visoko iznad tebe reći nešto je sasvim „prepotentno i za ignoraciju“, ali onda ostajemo bez dobre zadrške i teme za razmatranje, osim dobre namještaljke koju smo najprije dobro isplanirali a onda i prezentovali kao svoj stav- glavno je da je u kontekstu, nije „zbrkano“, a sa usputnim digresijama i duuugačkim mislima u rečenici… ćemo lako. Više sreće sa mnom drugi put!
Postaviti svakog na svoje mjesto, a istovremeno ispoštovati nečije dobre namjere (znate onu o popločanom putu tako nečim i kojekakva „nesreća nam “ sleduje), nesklad je između želja i mogućnosti. Ja bih ipak samo svoje mjestašce pod suncem i kapom nebeskom, pa šta mi sleduje i dokle može. Ni manje ni više, bilo to i potkrijepljeno nadom i nalazima onih koje volimo.Čujte i počujte koliko nas samo kritikuju i još se nadaju da ćemo da ih vabimo. Mac, mac?! Svako ima dobru riječ za nas, u pravo vrijeme i na pravom mjestu. Ha, ponajmanje naši dežurni dušebrižnici; odvališe nas od smijeha vicevima o samo našim manama.