Svakome od nas se na nekom životnom planu pre ili kasnije dogodio neki neuspeh. Nakon toga, stvar se uvek nekako svede na dva moguća izbora. Prvi je da se potone i klone duhom, a drugi da se iznova da sve od sebe. To podrazumeva da prelazimo i prevazilazimo sve ono što nas je povredilo i slomilo nam srce: dvoličnost, nepravdu, zlobu… Ovakav stav ne podrazumeva automatski i naivnost usled koje ljude vidimo kao brižne, iskrene i lojalne. S druge strane, nemoguće je da su svi ljudi sebični, dvolični i u potrazi za prilikom da nam zabiju nož u leđa. Možda je ipak najbolji opis savremenog muškarca onaj koji ga definiše kao zdravog skeptika, sumnjičavog dok ga neko ne ubedi u suprotno.
Neke stvari su ipak očigledne. Ako smo motivisani i ako radimo pravu stvar, uspeh je neizbežan. I ponekad podseća na limunadu koja u sebi može da ima mnogo ili malo šećera, što znači da uspeh ne mora uvek da bude povezan s osećanjem trajne sreće ili da ga je lako podnositi. Svako od nas se svakoga dana bori s nekom vrstom gorčine u sebi, isto kao što se alkoholičari na terapiji bore da ostanu trezni. Ali svako od nas zavisi od svih uspeha i neuspeha iz prošlosti i svaki od njih nam je potreban da bismo mogli dalje da se orijentišemo. Često nam se savetuje da "budemo pozitivni" ili da "mislimo optimistično". Ti saveti sami po sebi nisu loši, ali nemaju nikakav praktični smisao ukoliko se iskreno ne veruje u veru.
Kada se jednom uverimo da to osećanje zaista radi, onda je u veru nemoguće sumnjati i uvek je lakše iznova se hrabro unositi u lice poraza.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.