Oko toga gde je i kada je nastao karling i dalje postoji veo tajne. Pretpostavlja se da su ljudi gurali kamene oblutke preko zaleđenih jezera ne zbog sporta, već iz potrebe da transportuju na najjednostavniji i najjeftiniji način materijal za izgradnju kuća. Misterija je i to da li se prapočetak karlinga zbio na Evropskom kontinentu ili na Ostrvu, to jest, u Škotskoj. Što se tiče samog imena, postoji opšteprihvaćeno verovanje da ime tog sporta dolazi od engleske reči „curl“ – kovrdža, jer putanja kamena koji rotira oko svoje ose liči na kovrdžu.
Karling se igra na ledu granitnim kamenom teškim dvadesetak kilograma. Igru igraju dve ekipe, svaka sa po osam kamenova. Ekipe broje po četiri člana, što znači da svaki igrač baca (gura) po dva kamena, naizmenično s protivničkim igračima. Na kraju bacanja tim s jednim ili više kamenova bliže centru od protivničkih dobija odgovarajući broj poena. Naravno, cilj nije samo to da vaš kamen bude najbliži centru mete nego i da se nađe na putanji protivničkog ili da odgurne neki protivnički kamen s dobre pozicije. Ako su dva ili više kamenova toliko blizu centra da je čak i uz pomoć naprave za merenje nemoguće odrediti koji je bliži, odluku – kao i u svakom sportu – donosi sudija. Ukoliko ni sudija ne može da odluči, rezultat ostaje nerešen.
Karling je u osnovi kombinacija kuglanja, bilijara i šaha. Slično golfu, karling je sport poslovnih ljudi, uglavnom uspešnih. Poznato je da se mnogi poslovni dogovori prave na karling takmičenjima. Možda je i to razlog zbog kojeg karling postaje sve popularniji u tranzicionim zemljama. Naravno, kao i u svim ostalim sportovima, i u karlingu važe tri osnovna pravila: igrate da pobedite, ali ne da ponizite protivnika, istinski igrač će pre izgubiti nego nefer pobediti i dobar igrač ne ometa protivnika već mu dozvoljava da da sve od sebe.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.