Kada stanemo na ludi kamen, više ne vidimo boju kože, godine, socijalno poreklo, obrazovanje ili veroispovest. Ili se neprestano podsećamo da su razlike podsticaj i bogatstvo, ponosni što uspevamo da prevaziđemo te očigledne „prepreke“. Potom, kada zaljubljenost prođe, ponekad pomislimo da nije lako celog života braniti neuobičajeni izbor. I pokajemo se što nismo slušali i birali partnera „među svojima“. Da li je to baš uvek tako?
Mehanizam koji nas vodi prema osobi koja je potpuno različita od nas složen je i prilično tajanstven. Tokom polnog i emocionalnog sazrevanja svako od nas nesvesno stvara „idealnog partnera“. On je obično mešavina tradicionalnih vrednosti i normi, koje nas vuku ka sličnima, i „buntovnih“ aspekata, koji nas guraju u nepoznato. Da li će preovladati jedno ili drugo zavisi od niza faktora koji na kraju određuju naš izbor. U današnjem svetu broj parova iz različitih kulturnih i socijalnih miljea je u stalnom porastu.
Međutim, to ne znači da predrasude više ne postoje. Štaviše, one i u najliberalnijim društvima neprestano prate parove koji ne ulaze u tradicionalne kanone „normalnog“. Moglo bi se reći da se najmanje odnose na boju kože, a veoma su snažne kada su u pitanju različite vere, kulture, običaji. A oni koji osuđuju nisu samo nepoznati ili poznanici već pre svega porodica, što mešanim parovima donosi najviše muke i stresa, pa i iskušenja.
U svetu bajki, dve toliko različite osobe pobeđuju sve koji žele da ih razdvoje i ostaju zauvek zajedno. U realnosti, međutim, stvari stoje sasvim drugačije i prepreka ima mnogo i na svakom ćošku. Zato takve veze mogu da uspeju samo ako su savršeno jake i uz puno poverenje i poznavanje partnera. Zbog toga su one često i jače – ako uspeju da izdrže prvobitni pritisak, opstaju.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Prvi pritisak se uvek prevaziđe, jer su u pitanju jake emocije koje karakterišu sam početak. Međutim, kasnije nailazi realnost: pritisci koji često ne posustaju, pad ljubavnog zanosa, svakodnevica i kraj je često poznat. Nekada to može da opstane ako se partneri plaše ponovne samoće, ali je nastavak bolan.
Dopada mi se način na koji razmišljate o naoko neodgonetljivim ili nerješivim temama. Zato mislim da „dinamika nečijeg mentalnog sklopa“ ili različito viđenje stvari ne moraju uvijek da budu prepreka za prevazilaženje, naročito ne velika ili naročito velika za razumijevanje. Ali i može, pogotovo uz sve ove koje ste pobrojali kao mogućnost, nepremostiva za veze među ljudima. Da taknemo Andrića i sve njegove mostove za premošćavanje prepreka i uspostavljanje tanke niti veza među ljudima.