Šta je najčešći uzročnik uzdrmanih brakova ili dugogodišnjih veza i nastanka različitih emotivnih kriza koje nam se svima povremeno događaju? Šta izaziva konfuzne poslovne odluke i stagnaciju na poslu? Reklo bi se da ne postoji isti uzrok za oba problema, ali nas životna situacija često demantuje, pa je to i ovde slučaj. Za nemirno more u privatnom i poslovnom okruženju obično su krive tajne veze, one kojima nas privlači činjenica da spadaju u neku vrstu "zabranjenog voća".
Kada je u pitanju ljubav, ponekad momenti velike strasti odnesu prevagu. U tom trenutku često ni sami nismo svesni da smo pod uticajem svojih hormona doneli odluku koja bi mogla da ima veliki uticaj na budućnost. Kasnije nas, naravno, boli glava zbog toga što je nismo koristili u pravom trenutku, ali tada obično već bude kasno. Šta preostaje? Jedino to da se kratkotrajni izlet u strast sakrije i prećuti. Međutim, problem koji se ne može izbeći jeste činjenica da ništa ne može da bude sakriveno doveka. Ako smo nekad mislili da je to moguće, pre ili kasnije dogodi se situacija kada pred osobom koja s nama ima ozbiljne namere moramo da se izjasnimo bez odugovlačenja i prikrivanja odgovora.
Slično je i na poslovnom planu. Uz sve poštovanje kancelarijskog bontona, ništa vam neće ići od ruke ukoliko niste bili dovoljno pažljivi pa ste pred nekim od kolega govorili ružno o drugim kolegama, poslu kojim se bavite ili šefu. I još ste očekivali da se to neće saznati, da će ta informacija ostati samo između vas i osobe kojoj ste se poverili. Zanemarimo poslovni bonton za trenutak – držimo se Marfijevog zakona: kad god poželimo da se nešto što smo rekli ne otkrije, pa se onda kasnije pokajemo što smo to uopšte izgovorili, to će stići do osobe (ili osoba) koja nipošto nije smela da to čuje. Šta nam preostaje? Da se čuvamo impulsivnosti i tajnih veza, jer one često umeju da koštaju više nego što smo spremni da platimo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
„Zabranjeno voće“ asocira na nešto kratko, ali slatko, baš kao i kratkotrajni izlet. Ostaje za uspomenu i dugo sjećanje, kako i treba, samo bez gorčine. A šta reći za one dugotrajne paralelne veze koje se „vuku“ kao gladna godina i nadovezuju na bračna stanja kao „uzgredna podrška“, neophodna potreba, čak jer su se preklopili i idu s rukom pod ruku sa bračnim stanjem. Razdvaja ih, naoko razlikuje samo ono što je nemoguće povezati, tj. način sjedenja na dvije stolice, što ne dovodi u pitanje njihovu iskorišćenost, ali ni trenutno izmicanje pa ostanete bez ičega vrijednog pažnje. Tapkanje u mjestu, situacija obostrano otvorena i poznata, a vama je svega preko glave, i mogućih tračeva, „ali kome su naškodili“. Jednostavno, počinjete da insistirate na nečemu što je nemoguće ostvariti, ne uzimaju vas za ozbiljno i vama je, najzad, dosadilo, nije vam više zanimljivo. Čuvajte se samo sličnih situacija i već viđenog, jer tajna je tajna i od svega dobijate samo polovično, nikad pun i čist osjećaj nečije blizine i prisustva bez zadrške. Misli su uvijek negdje na drugoj strani, tamo gdje je tijelo ili gdje bi trebalo u stvari biti, ali ne sa vama. Slažem se sa vama, ali kad neće da vas puste, a i vi se ne snalazite baš najbolje u „trajanju do vječnosti i nazad“.