Uloga u filmu ‘Ben-Hur’ donela je Čarltonu Hestonu Oskara 1960. Kad su videli koliku mu je slavu doneo lik Jude, Marlon Brando, Bart Lankaster i Rok Hadson, koji su odbili tu ulogu, slegli su ramenima i priznali da su pogrešili.
Heston se rodio kao Džon Čarls Karter u Evanstonu, gradiću savezne države Ilinois. Roditelji su mu se razveli kad je imao deset godina. Prezime ‘Heston’ dobio je od očuha Čestera Hestona.
Čarlton je već u srednjoj školi bio aktivan u dramskoj grupi, pa je dobio stipendiju za Univerzitet Nortvestern. Već u studentskim danima iskazivao je samovolju. Padao je ispite jer je glumio onako kako je smatrao da treba. Profesore je ‘doživljavao’ samo ako su razmišljali isto kao i on. Do 1940. glumio je u pozorištu, a prvu filmsku ulogu dobio je 1941. Nakon toga se pridružio američkoj vojsci i venčao se sa ljubavi iz mladosti Lidijom Klark. Za razliku od holivudskih brakova, njegov je opstao do glumčeve smrti.
Njegova uspešna filmska karijera trajala je više od 50 godina. Iza njega je ostalo više od 126 filmskih i televizijskih uloga, a najznačajnije su mu uloge u filmovima “Deset zapovesti”, “Ben-Hur”, “Planeta majmuna” i “Zeleni Sojlent”.
Heston je imao svoje kriterijume po kojima je prihvatao uloge. Kad mu je reditelj Džon Vejn ponudio da u “Alamu” glumi Džima Bouvija, Heston je to odbio jer Vejna nije cenio kao reditelja. Odbio je i ulogu u trileru “Oslobađanje” tvrdeći da je suviše star za taj lik. Najzanimljivija crtica iz Hestonovog života svakako je odbijanje koje je dao seks-simbolu ondašnjeg vremena – Merilin Monro. Redatelj Džordž Kukor poželeo je baš njega nasuprot ikoni seksepila u filmu “Volimo se”. Heston je rekao da previše poštuje svoju suprugu da bi se “navlačio sa drugim ženama” samo da zabavi mase. Priliku da glumi sa Merilin jedva je dočekao francuski glumac Iv Montan.
U filmu “Pretkazanje” odbio je da glumi američkog veleposlanika jer se u to vreme nije slagao sa spoljnom politikom svoje države. Umesto njega “uskočio” je Gregori Pek. Jako je želeo da glumi Tomasa Mora u “Čoveku za sva vremena”, ali reditelj i producent Fred Zineman o njemu uopšte nije razmišljao.
Hestona je smatrao problematičnim i mušičavim, a takvima u njegovim projektima, rekao je, nema mesta. Glumčeva jaka ličnost neretko je bila predmet ismejavanja. Heston je smatrao da se “svoje” treba štititi po svaku cenu. Pod tim je podrazumevao porodicu, imetak. Bio je zagovornik upotrebe oružja i predsednik organizacije koja se zalaže za korišćenje oružja u svrhu samoodbrane. Tvrdio je da svaki časni američki građanin ima pravo da se odbrani od lopova, kriminalaca, ubica i da neželjene goste na svom posedu sme i da ubije. Često se pozivao na sporni 2. amandman Ustava SAD-a koji omogućava nošenje vatrenog oružja. Predsednik Džordž Buš dodelio mu je Predsedničku medalju slobode, najviše američko civilno odličje, ali zbog takvih je stavova bio izvrnut ruglu kolega.
U dokumentarnom filmu “Ludi za oružjem”, autor Majkl Mur posetio je Hestona u njegovom domu i pred upaljenim kamerama kritikovao glumca i njegovu organizaciju. Heston je ustao i napustio intervju, a scenu punu tenzija Mur je uvrstio u dokumentarac.
Heston se u mladosti zalagao za prava crnaca, a ostao je zapamćen po žestokim izjavama protiv feminističkog i gej aktivizma. Tvrdio je da se mora znati ko u kući nosi pantalone, a istopolnu ljubav smatrao je bolešću. Uprkos kontroverznim ispadima, Hestona je struka jako poštovala. I danas će filmofili, kad požele da gledaju dobre, stare spektakle, uzeti baš njegove filmove.
Glumac je u penziju otišao 2003., nakon što je objavio da boluje od Alchajmerove bolesti. Poslednje godine proveo je prikovan za krevet. Umro je u svom domu u Beverli Hilsu 2008. Holivud i danas o njemu kaže da je bio kao junak iz svojih epskih i religioznih filmova, prenosi 24sata.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.