Ko se hvali, taj se kvari

Kada razmišljamo o sebi i svom ponašanju, ako nam je samopouzdanje na zavidnom nivou, uvereni smo da niko nije tako dobar kao mi u poslu kojim se bavimo. Ponosimo se sobom i stalno pričamo da smo najbolji? Ne uvek, ali umemo i to da radimo. Sve je to lepo, ali treba biti obazriv. Dizanje nosa u nebesa može da nam napravi mnogo problema, kako s kolegama tako i s onima koji su nam nadređeni. Stara je priča da niko u radnom okruženju ne trpi osobe koje su preterano samouverene, tim pre što se predstava koju te osobe imaju o sebi najčešće u velikoj meri razlikuje od stvarnosti.
Naravno, nije toliko strašno ako želimo da se predstavimo u nešto boljem svetlu, ali treba biti umeren. Ne treba preterivati jer to može skupo da košta. Najnegativnija posledica takvog ponašanja može biti to da sami sebi onemogućite profesionalni razvoj. Napreduju samo oni koji su svesni svojih slabosti i oni koji su voljni i dovoljno inteligentni da uče na sopstvenim greškama. A šta se dešava s onim drugima? Stvar je jasna – oni koji misle da su u svemu najbolji, uvek i uvek, istovremeno smatraju i da nema nijednog dovoljno dobrog razloga da rade na sebi kako bi nešto popravili. Iz njihove vizure, nema šta da se popravlja kad je sve u najboljem mogućem redu. Samo, da li je baš uvek tako?
Na kraju, svi znamo da preterano samouverene osobe izazivaju neku vrstu netrpeljivosti kod kolega, što na prvom mestu ozbiljno remeti međuljudske odnose u radnom okruženju. To je ono što kvari dobru radnu atmosferu. Zbog toga je dobro povesti računa o tome šta kolege misle o nama na osnovu našeg ponašanja prema svakom od njih, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga da se jednog dana ne bismo veoma neprijatno iznenadili i našli u čudu "kako je moguće da nas ne vole kada smo tako savršeni".

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.