Senzacionalno! Mnogi predstavnici jačeg pola, dostigavši 45-60 godina (kako koji) iskušavaju neprijatne simptome koji muče i žene iste dobi: razdražljivost, emocionalnu nestabilnost, sklonost depresiji, nagle prilive krvi u lice, smanjenje seksualnog interesovanja. Izvesni naučnici su iz toga izveli zaključak da, dakle, i kod muškaraca postoji klimaks.
Senzacionalnooooo!!! Ne postoji! Muškog klimaksa u prirodi nema. To je, naravno, zaključak suprotstavljenog tabora, ali, čini se, daleko argumentovaniji i bliži iskustvu nego onaj prethodni. Tako profesor Eberhard Nišlag iz Nemačke sa pouzdanošću tvrdi: „Muški klimaks su izmislili proizvođači veštačkih hormona. Oni prestrašuju muškarce, kako bi ih naveli na kupovinu njihovih proizvoda“.
Premda je jasno da smo (verujemo, s pravom) na strani druge teze, ili barem naklonjeniji njoj, hajde da se igramo objektivnosti, pa da pokušamo da sagledamo ko je tu, stvarno, u pravu.
Sa biološke tačke gledišta, neka vrsta „klimaksa“ je neizbežna. Prirodno je da se osobe koje stare moraju u jednom trenutku isključiti iz procesa obnavljanja vrste. Sa starenjem se snižava obim proizvodnje glavnog muškog hormona – testosterona, ali ovaj proces kod muškaraca teče krajnje lagano – u proseku, svega 1% godišnje. Muški organizam, stoga, uspeva mnogo jednostavnije nego ženski da se prilagodi promenama koje trpe organi i tkiva shodno dobi. To je, ujedno, razlog zbog kog većina muškaraca, za razliku od žena, ne prolazi kroz nagle promene niti izrazito neprijatne i oštre simptome. Tek 10–15% predstavnika jačeg pola doživljava tegobe koje se po jačini i uticaju na život i zdravlje mogu porediti sa ženskim. U slučaju kada fiziološko gašenje funkcija (kod muškaraca) protiče neravnomerno ili naglo, lekari su skloni da govore o „muškom klimaksu“.
U poslednje vreme, postala je popularna hormonalna terapija, čija je uloga da nadomesti nedostatak testosterona u muškom organizmu (analogno principu ženske hormonalne supstitutivne terapije). Muškarce koji se na ovo odluče ne plaši čak ni to što je jedini oblik uvođenja ovih preparata u vidu injekcije. A to ume da bude bolno i odveć neudobno i neprijatno; pored toga, prvih dana posle injekcije, dok je organizam još prezasićen hormonom, mogu se javiti nagle promene raspoloženja. Sa druge strane, jednostavnijeg i podnošljivijeg, a jednako uspešnog načina – nema. Tablete testosterona su slabog dejstva, pošto se oko 80% hormona razlaže u sistemu za varenje i jetri. Testosteronski flasteri pak često izazivaju alergijske reakcije na koži.
Štaviše, mnogi lekari se vrlo skeptično odnose prema muškoj hormonalnoj terapiji uopšte. Prema njihovom mišljenju, ona je indikovana kod samo pet posto muškaraca. Jedan deo njih je potpuno protiv takvog lečenja i ne preporučuje ga baš ni u kom slučaju. Kao jedan od osnovnih razloga, oni navode određena istraživanja prema kojima se učestala upotreba testosterona može dovesti u vezu sa pojavom i rastom raka prostate, oboljenjima jetre i infarktom miokarda.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.