Kako reagujete kada se posvađate s devojkom? Da li posle toga nastavljate sa svakodnevnim aktivnostima, trudeći se da ne razmišljate o onome što se dogodilo, ili neprestano u glavi vrtite film o svađi? Možda spadate u pacifiste koji će se posle burnog događaja posvetiti gledanju nekog opuštajućeg filma? Svaki od ova tri načina je jedan vid kontrole onoga što biste možda najradije ispoljili snažnim udaranjem po bokserskoj vreći (kad već nije uputno fizički se obračunavati s pripadnicama slabijeg pola).
Nisu svi izlivi besa isti, ali se može reći da je bes sličan pušenju. Kratkoročno se osećamo bolje, a dugoročno imamo više šansi da umremo od srčane ili moždane kapi. Greše svi oni koji misle da je bes mačo. Pre bi se moglo reći da je mačo ostati živ. Jutro je doba kada najčešće dolazi do izliva besa, zbog prirodnog rasta nivoa hormona stresa, do kojeg dolazi kada se probudimo. Što je još gore, nakon tako lošeg početka možemo čitav dan da provedemo u lošem raspoloženju.
Šta vas najviše izluđuje? Kašnjenje? Gužva u saobraćaju? Početak radnog dana? Sva tri? Bilo kako bilo, za sve morate da pronađete rešenje. Ukoliko kasnite, zamolite nekog kolegu da vas nakratko zameni. Preraspodela poslova i održavanje kontakata može vam pomoći da izbegnete osećaj bespomoćnosti i straha kada kasnite. Što pre reagujete, to će se i vaš stres brže ublažiti. Što se tiče gužve u saobraćaju, to je već poznata stvar. Trudite se da potiskujete negativne misli ili krenite na posao bar pola sata ranije. Tako ćete imati vremena da u kancelariji popijete kafu i na miru prelistate novine. Ali, trudite se da izbegavate crnu hroniku, pa i naslovnu stranu. Bolje je da neprijatne priče ostavite za kraj radnog dana nego da uz doručak čitate loše vesti koje će vam pokvariti raspoloženje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ah, da, a mi žene, kako da se osjećamo i ponašamo kada ne dobijemo ono što želimo, kada smo glatko izmanipulisane, iskorišćene, prevarene i ostavljene, ne svojom krivicom sem što smo odveć naivke i brzo padamo pod tuđi uticaj. Ne mora da bude to „savršeni muškarac našeg života“ kojem smo bezrezrvno vjerovale, čak i sitne laži iz čistog hobija. Osjećamo se kao žrtve, iskaćemo iz kože i urlamo da nas cijeli svijet čuje, makar i u sebi. Ni suze nisu na odmet. A onda brzo mijenjamo nešto u sopstvenom životu, najčešće krivca za kurcšlus, okrećemo novi list, nalazimo novu razonodu, nešto što nam zaokuplja svu pažnju i pod kontrolim smo ventila za ispoljavanje suvišnih i ružnih emocija. Sve dok nas smrt ili bolest ne rastavi.