Postoji izreka da je sudbina izgovor za budale, a postoji i onda druga, koja kaže da je svako od nas krojač svoje sudbine. Da li to onda znači da je sudbinu moguće promeniti? Znamo da postoje neke stvari koje su jednostavno nedodirljive. Ipak, imamo (ili ponekad u životu dobijemo) priliku da menjamo bar neke od njih, i tu onda svako od nas postupa po svojoj savesti.
Stoga bi bilo važno imati na umu da je loše ako dozvolimo da nam đonovi uvek budu kao novi. Važno je uvek biti u pokretu ili makar težiti tome.
Promene su dobre i treba im težiti neizostavno kada je čovek mlad i spreman da se lakše nosi s eventualnim pogrešno donetim odlukama. Kada krštenica već pomalo požuti i kada silne svećice više ne mogu da vam stanu na vrh rođendanske torte, čini se da je praviti promene čak pomalo i glupo ili bar previše rizično. Međutim, često i bez obzira na godine pravimo promene bez ikakvog razloga ili to činimo na sasvim pogrešan način. Problem je u tome što malo ko od nas uopšte i može da ima jasnu predstavu o tome koji bi način mogao da bude pravi. Važno je da se zna za čim se traga, iz prostog razloga da bi u dovoljnoj meri moglo da se ceni ono što stoji u budućnosti.
Tako je i s izborom mesta u kojem ćemo živeti – ako želimo da odemo negde drugde, to je sasvim moguće, ali treba voditi računa o tome da se tom prilikom u nekim slučajevima mogu promeniti samo arhitektura i eventualno klimatski uslovi. Aristotel je pisao o tome da je za najbolje društvo potrebno da svako radi ono što voli i ono u čemu je najbolji. Uz malo istrajnosti taj konačni cilj koji stoji ispred svakog od nas može lako i da se prepozna. Nema tu neke velike mudrosti, važno je samo da se po svaku cenu izbegavaju promene iz kategorije „nepromišljenih“.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sokići života i dalje struje – radi krojačka mašina.
Svi možemo krojiti sudbinu, ali se to ne radi direktno, promenama u svetu u kojem živimo, već indirektno, unutrašnjim promenama koje se postižu: suočavanjem sa strahovima, otpuštanjem potisnutih osećanja (bes, ljutnja, ljubomora…), osvešćivanjem i napuštanjem negativnih uverenja, otklanjanjem emocionalnih blokada i sl. Direktne promene životnih okolnosti su privremene i predstavljaju kulu od karata. Indirektnim tj. unutrašnjim promenama prestajemo da se vrtimo u krug i ponavljamo isto sa istim ili drugim ljudima, na istim ili drugim mestima. Unutrašnja pozitivna promena trajno se pozitivno odražava na promenu sudbine. Prosto rečeno, čega si prestao da se plašiš, više ne privlačiš u život, pa životno iskustvo postaje kvalitetnije, odn. lišeno te vrste neprijatnosti. Sve to uz napomenu da je „materijala“ za rad na sebi toliko mnogo da je posao na krojenju sudbine višedecenijski. Drugim rečima, „krojenje sudbine“ je najzahtevniji životni poduhvat, a ispoljava se kao konstantna promena.
Hiljadu ljudi – hiljadu ćudi, pa tako i nepromišljenih, koji čitav životni put prepješače niti primjetivši da iz hiljadu zašto slijedi ono hiljadu zato. Svejedno im kanda.