„Naravno da nisi debela“. „Baš sam maločas mislio da te pozovem“. „Nisam buljio u onu devojku“. „Ta haljina ti super stoji“. „Uopšte ne razmišljam o drugim ženama“. „Veruj mi, nikada te neću lagati“. Ovo su samo neke od fraza koje izgovaramo kada želimo da izbegnemo potencijalni sukob s partnerkom, „bele laži“ – male neistine kojima se ponekad služimo kada ne želimo nekog da povredimo. Te izjave su nalik onim ženskim: „Gotova sam za pet minuta!“, „Obožavam sport, posebno fudbal“, „Nije mi ovo nova haljina, imam je već godinama“. Ko god kaže da nikada ne laže, najveći je lažov od svih. Ove nevine laži, za razliku od onih pokvarenih, koje imaju zadnju nameru, mogu da budu i korisne, mada su često bezrazložne i sasvim providne.
Može li ljubav uopšte da preživi bez malih izvrtanja istine? Krajnja iskrenost i stopostotno poštenje ponekad mogu da budu kontraproduktivne kategorije. Male laži, s druge strane, mogu da zaštite partnerova osećanja ili da mu ojačaju samopouzdanje. Zato nam žene i kažu: „Gotova sam za pet minuta“. To je sigurno bolje nego da u svom nestrpljenju čujemo: „Nisam ni blizu toga da budem sređena kako sam zamislila, treba mi još minimum pola sata“. Namera je u ovom, a i u mnogim drugim slučajevima, kristalno jasna – održati harmoničan odnos i izbeći beskonačnu raspravu. Stariji parovi to čine kada vremešni suprug svojoj dragoj kaže da izgleda zanosno, baš kao na dan venčanja. Ta slatka laž njoj mnogo znači, a njega čini džentlmenom.
Dakle, i muškarci i žene podjednako lažuckaju, ali postoji razlika u razlozima izvrtanja istine. Žene lažu da bi učinile da se neka osoba oseća bolje, dok muškarci lažu da bi njima samima bilo bolje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Žena zna da li je debela ili ne, kao što zna da li joj neka haljina dobro stoji ili ne. To ne treba niko da joj kaže. Osobe koje imaju običaj da kažu: “Baš sam sad mislio/la da te pozovem“, da su to i mislile, pozvale bi. Ni deci se ne toleriše kada lažu. Odrasle osobe deluju smešno u takvim situacijama.
Ovaj tekst pisala je žena. Vidi se iz poslednje rečenice.
Hm, istina boli uvo; kad neko „prizna“ najzad da će da se sprema pola sata, a ne pet minuta još samo, to može da izazove opasnu nervozu ili naelektrisanu atmosferu u vazduhu. A od toga se nećete osjećati bolje ni vi ni ona druga strana. Hajde da poletimo malo brže, ali stvarno, ništa nam ne fali? Stvarno suvišne riječi zbog kojih samo gubite dragocjeno vrijeme i ne osjećate se bolje, jer i sami znate da su šuplje u ovo odsudno vrijeme koje „život znači“, a ne raspričanost do vrhunca.