Znamo već da ljubav ne trpi klasifikacije, ali podele se ipak mogu napraviti. Za početak, ako niste sigurni u svoja osećanja, to jest, ukoliko niste sigurni da je baš vaša ljubav „ona prava“, možda vam je podela ljubavi na onu koja je stvarna i na onu koja je šala zapravo veoma potrebna.
Ljubav koju poznajemo iz literature možemo opisati kao romantičnu. To je ona situacija kada junaci neprestano misle samo na svoju ljubav, kada ih muči ljubomora, kada se mnogo toga toleriše, kada se oseća snažna i neobuzdana fizička privlačnost i kada se neprestano traže dokazi da je ljubav uzvraćena. Takva ljubav traje nekoliko meseci ili do kraja romana. U stvarnom životu, onom koji živite svakodnevno, takva ljubav postoji, ali se s vremenom troši.
Zanimljiviji stadijum jeste onaj koji podseća na neku vrstu prijateljske ljubavi – ljubavnici uživaju u zajedničkom provođenju vremena i bliskom prijateljstvu. Ovakva ljubav je prijatna, sporo, ali sigurno se razvija, ne traži dokazivanje po svaku cenu i nije opterećena seksom. Ipak, to nije oblik nesebične ljubavi, koja se pre svega karakteriše kao odnos u kome se ljubavnici vole potpuno i nesebično. Nesebične ljubavi podrazumevaju da su partneri često spremni da žrtvuju svoje želje kako bi ugodili drugoj strani, ili kako bi drugu stranu poduprli u stvaranju. Partner koji daje ne očekuje zauzvrat ništa osim ljubavi.
A šta ako je zanimljivije posmatrati ljubav isključivo kao igru? Jedan ili oba partnera uživaju u igrama zavođenja, osvajanja, izlascima… Ne javljaju se jaki osećaji i nikada ne dolazi do vezivanja na duge staze. Zašto? Zato što igra prestaje da bude zanimljiva kada je druga strana osvojena. Na stranu svi spomenuti slučajevi „ljubavi“, najgori je onaj koji se da definisati kao ljubav za pokazivanje, kada se traži osoba za statusom ili izgledom, kada se voli toliko dugo koliko se jedna osoba može pokazivati drugima u društvu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.