Potrebno je samo 15 sekundi da se nekome zahvalite za njegovo vreme, uslugu ili poklon. A ako propustite priliku da se zahvalite, osoba kojoj ste uskratili jedan lep osećaj neće čitavih 15 godina zaboraviti da ste omanuli u tome. Bez obzira na količinu balkanskih gena koje posedujemo, svima nam je jasno koliko sitnice nekada mogu da odigraju presudnu ulogu u našim životima. Kao kada vam neko kaže da je ponekad pametnije ćutati i biti zaboravljen nego biti za sva vremena zapamćen po izgovorenoj nečuvenoj gluposti.
Poštujte ljude u svom okruženju bez obzira na to koliko vam je zaista stalo do njih. Plastičan primer: potrudite se da svoju komšinicu ne oslovljavate s Jagoda ukoliko se ona zove Višnja. Zapamtite njeno ime, kao i imena ostalih komšija. Zapamtite koji sport trenira njihovo dete i kojoj rasi pripada njihov pas. Ne samo da će vas doživeti kao ozbiljnu osobu već i kao neprikosnovenog šarmera. I, uopšte, deci uvek posvetite punu pažnju, posebno kada se nađete u njihovom okruženju. Ona će to umeti da prepoznaju. Odrasli koji su se prema nama tako ophodili u detinjstvu uvek su nam na neki način bili uzori i kasnije su nam ostali u lepom sećanju.
Na kraju krajeva, džentlmenstvo nije nešto što je stvar trenda. Njegova pravila važe za sva vremena, pa u tom smislu pomozite svojoj nežnijoj polovini kada primetite da nešto ne može sama da uradi. Ona to očekuje od vas, pružajući vam šansu da se osetite jakim. Prionite na posao, čak i ako niste građeni kao bilder. I u svakoj prilici poštujte sami sebe. Zaboravite na ručkove "iz kese" u restoranima brze hrane, koji ne koštaju ništa manje od prosečnog zdravog bifteka. Život nije galop, kao što ni naš organizam nije kanta za recikliranje brze i nezdrave hrane.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sitnice i pažnja, prema sebi i drugima i, što bi neko rekao: ne postoje samo obaveze, nego i vaša prava. Šta reći poslije svega, kad neko stigne na kraj svoga puta i ode u „vječna lovišta“, iznenada, a bolestan sam od sebe, uvijek je tako. A onda se očekuje veliki i dostojan ispraćaj, sve sa „recikliranim običajima“ koji trebaju da iskažu svu vašu nesebičnu ljubav, privrženost i saučestvovanje u bolu i gubitku. A nije da ste nešto predstavljali za otišlog i njegove poostajale, i nije nešto da ste ikom bili, sem po krvi, zakonu i redu, nego samo problem i problem, i nedostatak bilo čega vrijednog i pohvalnog za života i da vam služi na čast prema bilo kome. Morate dostojno stati i prestati, ukopati u mjestu i bez žaljenja za bilo čim otići svako svojim putem, ma koliko on trajao još, a ovaj, koji ste dostojno ispratili se završio za vašeg vijeka. Neke stvari ne znače ništa dok ih neposredno ne doživiš na svojoj koži. Uzalud kajanje i oprost, o izvinjenju na kraju nema ni riječi.