Zvuči neverovatno, ali je 100% istinito: na međunarodnoj konferenciji održanoj pre nešto više od nedelju dana u Londonu, glavna tema bila je istraživanje balkanske muškosti. Britanska nacionalna mreža BBC prenosi kako je ovaj cenjeni skup došao do zaključka da «ne postoje naučni dokazi o postojanju tipično balkanske vrste muškosti».
Na ovoj zbilja neobičnoj konferenciji, u čije se dobronamerne intencije s pravom može posumnjati (posebno posle nedavnih eugenetičkih s/špekulacija iz Haga), učešća su uzeli mnogobrojni (a među njima i vrlo ugledni) psiholozi, antropolozi, sociolozi, istoričari i umetnici, kako sa Balkana, tako i iz drugih delova sveta. Zvanično, tema je bila formulisana kao (zanimljivi plural) balkanske muškosti. Učesnici su prihvatili kao činjenicu to da sociološka istraživanja pokazuju da su balkanski muškarci zaista religiozniji i patrijarhalniji od muškaraca u (bednom) ostatku Evrope, kao i da su «otvoreniji» za nasilje i homofobiju (ah, još jedan politički korektan izraz), istovremeno ukazavši na to da, ipak, nije sprovedeno niti jedno istraživanje koje bi pokazalo da li se radi o suštinskim osobinama balkanskog čoveka, ili pak o posledicama ratova, društvenih potresa, tranzicije i ekonomskih teškoća.
Marko Živković, profesor antropologije na američkom koledžu Rid u Portlandu, ukazuje na to da je – premda ne veruje da tipični Balkanac stvarno postoji – proučavajući filmove sa Balkana, pronašao čitav niz primera kroz koje se proslavljaju uobičajene predrasude i uvrežena ubeđenja vezana za Balkance. On kaže: «Balkanski reditelji vole da prenaglašavaju te tzv. stereotipne karakteristike balkanskog mačomena. Tako, na primer, u filmu ‘Pre kiše’ Rade Šerbedžija igra impulsivnog, iracionalnog i nadasve seksepilnog Balkanca, čime obara s nogu jednu Engleskinju, dok se u stvarnom životu ljudi igraju tim predstavama. Postoji stereotip koji mnogi ljudi žive, ali on postoji samo kao stereotip, to je više uloga koja se može igrati, ali i ne mora.»
Istoričarka Vendi Brejsfeld, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Londonskom univerzitetu i organizator konferencije, smatra da je mišljenje po kojem balkansko «busanje u prsa» i isticanje muškosti stvara plodnije tlo za izbijanje sukoba isuviše pojednostavljeno, ali istovremeno poziva na oprez: «Ako pogledamo zapadnu Evropu u XX veku, videćemo da se tamo desio niz gorkih i brutalnih sukoba – dakle, nisu se svi sukobi ovoga sveta dogodili na Balkanu. Ponekad je vrlo lako reći da su ratovi ‘muški posao’, da su oni, zapravo, muškost koja se otela kontroli. To nije potpuno netačno, pošto u društvu postoji hegemonija muškosti koja ceni snagu i hrabrost, dakle, potencijal za nasilje, ali ne mislim da je to nešto što je tipično samo za Balkan. To se može videti svuda. Međutim, svaka kultura koja slavi nasilje ostavlja vrata širom otvorena za eventualne sukobe i možda je to, u stvari, fenomen koji treba da analiziramo i pronađemo načine da ga promenimo», zaključuje Brejsfeldova.
Pa, brate, i ne trebaju nam naučni dokazi – ako ne verujete u balkansku muškost, dođite i uverite se!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.